Đina Haspel prva direktorka američke Centralne obaveštajne agencije

Američki Senat izabrao je prvu ženu za direktorku Centralne obaveštajne agencije uprkos tome što je učestvovala u kontroverznom programu ispitivanja nakon napada 11. septembra.

Za Đinu Haspel glasalo je 54 senatora, a 45 je bilo protiv. Glasanju je prethodila rasprava o tehnikama mučenja koje je CIA primenjivala u ispitivanjima za vreme vladavine Džordža Buša.

Haspel je i sama nadgledala ispitivanja na Tajlandu, nakon napada 11. septembra 2001. godine.

Majk Pompeo, Haspelin prethodnik, postao je državni sekretar.

Senator republikanaca Džon Mekejn, koji je više od pet godina proveo u zatvoru u Vijetnamu gde je mučen, od samog početka je bio protiv izabranice Donalda Trampa.

Šestoro demokrata je, nasuprot stavu partije, glas dalo Haspelovoj.

Jedan od njih, senator Virdžinije Mark Vorner, izjavio je da je od Haspel dobio uverenje da CIA nikada više neće posegnuti za kontroverznim tehnikama ispitivanja.

Kaže da je Haspel obećala da takve tehnike nikada više neće biti korišćene, čak i kada bi to zahtevao predsednik SAD.

"Verujem da je Haspel neko ko će umeti da pruži otpor predsedniku i odbije naređenja ukoliko se odnose na nešto nelegalno i nemoralno, poput korišćenja tehnika mučenja", rekao je Vorner pre glasanja.

Protiv Haspel glasali su dvojica republikanaca, Džef Flejk i Rend Pol. Bez ova dva glasa, Haspel ne bi pobedila da nije bilo podrške demokrata.

Republikanac Ričard Bur, predsednik Odbora za bezbednost u Senatu, rekao je da CIA izborom direktorke šalje važnu poruku.

"Šaljemo signal svima koji rade za nas i onima koji će tek raditi, da se životna posvećenost službi nagrađuje", kaže.

Ðina Haspel je veæi deo radnog veka provela radeæi kao tajni agent/Getty Images

Šezdesetjednogodišnja Haspel već 31 godinu radi za Američku obaveštajnu agenciju. Veći deo radnog veka provela je kao tajni agent.

Na Tajlandu je 2002. godine vodila operaciju u kojoj su primenjivane oštre tehnike ispitivanja koje je Senat kasnije proglasio za mučenje.

Predsednik Barak Obama zabranio je metode koje su tada korišćene za ispitivanje osumnjičenih.

Jedan od osumnjičenih, Al Naširi, prošao je ispitivanje dok je Haspel bila na čelu operacije. Bio je podvrgnut ektremnim temperaturama, boravio je u skučenom prostoru, nije mu dozvoljeno da spava, a "udaran je i o zid" nekoliko puta za redom, bez prestanka.

Tri godine nakon tajlandske operacije, Haspel je naredila da se uništi 72 video zapisa na kojima je zabeleženo ispitivanje Al Naširija i Abu Zubajdaha.

Izveštaj Senata iz 2014. otkrio je da je najmanje 119 ljudi mučeno nakon napada na Svetski trgovinski centar 2001. godine.

Nevladine organizacije koje nadgledaju slučajeve kršenja ljudskih prava kažu da je Haspel nakon Tajlanda nastavila sa nagledanjem mučenja. Ostaje nejasno čime se tačno bavila jer je sva dokumentacija o njenom radu klasifikovana kao tajna.

Donald Tramp je ranije zatražio da SAD ponovo uvedu zabranjene tehnike koje bi se primenjivale nad osumnjičenima za terorizam.