Srbija i ratni zločini: O Karadžiću nema ko da piše

Jutros je u Hagu počelo dvodnevno zasedanje Apelacionog veća u slučaju Radovana Karadžića, utemeljitelja Republike Srpske.

U ponedeljak je ovo bila udarna vest u većini svetskih medija, ali ne i u Srbiji.

Nijedne beogradske dnevne novine nisu najavile događaj na naslovnoj strani, nijedna televizija sa nacionalnom frekvencijom nije se uključila u direktan prenos iz Haga.

Potpuno drugačija slika od 24. marta prošle godine, kada je Haški tribunal proglasio Karadžića krivim za genocid u Srebrenici, progon Hrvata i Muslimana širom Bosne, opsadu Sarajeva i druge ratne zločine i osudio ga na 40 godina zatvora. Tada su naslovnice bile skoro pa uniformne a televizije prenosile izricanje presude.

Karadžić je na sednici u ponedeljak opisao proterivanje muslimana i Hrvata tokom rata u Bosni kao "mit". Dodao je da je njegova presuda zasnovana na "vicevima i glasinama", a njegov tim je podneo žalbe na 50 tačaka presude.

Takođe je rekao da su muslimani u Sarajevu "ubijali sopstvene vojnike", a da strategija bosanskih Srba "nije bila napadačka."

Saslušanje pred tribunalom se nastavlja u utorak, a Apelaciono veće će odluku doneti najverovatnije do kraja godine.

Karadžićev advokat Piter Robinson rekao je novinarima da bivši vođa bosanskih Srba želi da obori presudu i zatraži novo suđenje.

"Njegov beskonačni optimizam, njegova ljubav prema njegovom narodu, njegov snažan intelekt i radoznalost, njegova ogromna energija... omogućila mu je da se punom brzinom bori za pravdu u poslednjih deset godina", rekao je Robinson.

I tužilaštvo smatra da su sudije pogrešile - glavni tužilac Serž Bramerc traži od veća "ispravi greške" i Karadžiću odredi doživotnu robiju.

Ko je ovaj? Prenos sa suðenja Karadžiæu/Getty Images

Pomirenje ne donosi sud

Mediji su danas, čini se, sledili stav vlade Srbije o procesima pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju koji je prošle nedelje javno iznela Nela Kuburović, ministarka pravde.

"Tribunal u Hagu nije doveo do pomirenja u regionu, što mu je bila osnovna funkcija", rekla je ona, a slične ocene davali su ranije i drugi članovi Vlade.

Međutim, ni statut, ni osnivački akti Tribunala, nigde ne pominju regionalno pomirenje kao cilj.

Jer, glavni cilj Tribunala je isti kao i svakog krivičnog suda - da deli pravdu, a ne da miri, a ulogu pomiritelja su mu nametnuli političari, koji sad listom tvrde da su razočarani.

• Slučaj Bitići: "Ubice moje braće"

Zločini? Kakvi zločini?

Èije su srebrnièke žrtve? Sadik Sadikoviæ, preživeli, na spomen groblju u Potoèarima/Getty Images

Bilo bi, međutim, nepravedno optužiti vladu da stoji iza potiskivanja vesti o Karadžiću - prosto, urednici su ispravno procenili da javnost, kada je reč o ratnim zločinima, u velikoj meri deli ministarkinu mešavinu odbojnosti i neznanja.

Prema nedavnom istraživanju agencije "Demostat", koje je rađeno na reprezentativnom uzorku u Srbiji, oko dve trećine ispitanika smatra da je haški sud antisrpski.

Otprilike isti procenat veruje da su u ratu u bivšoj Jugoslaviji najviše stradali Srbi.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, najviše su stradali Bošnjaci - njih oko 60,000 - dok je broj srpskih žrtava u Hrvatskoj, Bosni i tokom rata na Kosovu oko 23,000.

Sedamdeset odsto ispitanika nije umelo da odgovori na pitanje koji je grad u bivšoj Jugoslaviji bio pod opsadom i bombardovan gotovo četiri godine.

Bilo je to Sarajevo, a stradanje civila u tom gradu jedna je od tačaka optužnice zbog koje je Karadžić u prvostepenoj presudi osuđen na 40 godina zatvora.

Sledstveno, oko 40 odsto građana nije čulo da se u Srebrenici 1995. desilo nešto značajno. Od preostalih 60 odsto, 12 odsto je čulo da su u Srebrenici pobijeni Srbi, a ostali su neodređeno odgovorili da se desio "zločin".

Karadžiæ je živeo u Beogradu i bavio se alternativnom medicinom kada je uhapšen 2008. godine/AFP/Getty

Angažovano neznanje

Ovakav stepen neznanja o događajima iz bliske prošlosti deluje neverovatno.

Istoričarka Dubravka Stojanović nudi objašnjenje: "Nije da ne znaju, nego neće da znaju", rekla je za BBC.

Ona je skovala i naučni termin za ovaj fenomen: "angažovano neznanje" i tvrdi da je to rezultat "zajedničkog poduhvata vlasti i građana".

"Ljudi ne žele da znaju zato što se tako oslobađaju odgovornosti za zločine počinjene u njihovo ime. A vlasti odbacuju tu teme jer se boje da će morati da obeštete žrtve.", kaže ona.

Srbija je, inače, jedina država u regionu koja svojim građanima ne priznaje status civilnih žrtava rata. Samo oni koji su stradali u uniformi imaju pravo na obeštećenje.

U teoriju o "aktivnom neznanju" dobro se uklapa i sledeći rezultat pomenute ankete: gotovo polovina smatra da o ratnim zločinima ne treba predavati deci u školama, a trećina je protiv obrađivanja te teme u medijima.

Teško je proceniti da li je Karadžić, koji je pre rata bio lekar i pesnik, zaista verovao da su zločini počinjeni nad Bošnjacima i Hrvatima u BiH bili opravdani ili da su ih podmetnuli zapadni političari i mediji.

Ono u šta je izvesno verovao je da ga je sudbina izabrala za ratnog vođu bosanskih Srba, a jednog dana možda i svih Srba.

Nije mogao da zna da će biti tako brzo zaboravljen.