Unutar grupe za proučavanje Biblije u Beloj kući

Prvi put posle najmanje stotinu godina, američki predsednički kabinet ima svoju grupu za biblijske studije. Šta u njoj uče? Šta ona znači za Donalda Trampa? I zašto ženama nije dozvoljeno da podučavaju?

Svake srede, neki od najmoćnijih ljudi na svetu sastaju se u jednoj od sala za konferencije u Vašingtonu kako bi saznali nešto o Bogu.

Lokacija ne sme da se zna - Tajna služba to ne dozvoljava - ali zato znamo ko su članovi te grupe.

Potpredsednik Majk Pens. Državni sekretar Majk Pompeo. Ministarka za obrazovanje Betsi Devos. Ministar energetike Rik Peri. Državni pravobranilac Džef Sešns. Spisak se tu ne završava.

Ukupno deset članova kabineta su "sponzori" grupe. Ne posećuje svako baš svaki sastanak - zauzeti su to ljudi - ali odlaze tamo kad god mogu.

Sastanci traju između 60 i 90 minuta, a članovi mogu slobodno da kontaktiraju sa predavačem u bilo koje drugo vreme. Ko je, stoga, čovek koji vodi najuticajniju grupu za biblijske studije u Sjedinjenim Američkim Državama?

Upoznajte Ralfa Drolingera, profesionalnog košarkaša od dva metra koji je postao pastor. Ili, kako to taj šezdesettrogodišnjak voli da kaže: "Samo entuzijasta sa problematičnim kolenima".

BBC

Drolinger je odrastao u La Mesi, predgrađu San Dijega u Kaliforniji. Kao dete je retko odlazio u crkvu - "Možda pet-šest puta", tvrdi on - i nije mnogo proučavao Bibliju.

"Stalno sam sebi govorio da ću je pročitati", kaže on. "Ali kad god bih pokušao, nije imala baš mnogo smisla."

Tokom poslednje godine srednje škole, posle jedne košarkaške utakmice, neke navijačice su ga pozvale u njihovu grupu za biblijske studije. Otišao je i to mu je potpuno promenilo svet.

"Tad sam prvi put istinski čuo jevanđelje", kaže on. "Vratio sam se kući, pročitao celo Jevanđelje po Mateju te noći i pozvao Isusa u svoje srce."

Godine 1972. Drolinger je dobio košarkašku stipendiju i otišao na Univerzitet u Kaliforniji, u Los Anđelesu. Tamo je išao u crkvu u kojoj se proučavala Biblija i tokom naredne četiri godine se "zaljubio u Sveto pismo".

Posle koledža je mogao da postane profesionalni košarkaš - na NBA draftu je biran tri puta - ali svaki put je odbio ponudu.

"Osetio sam toliku strast prema bogosluženju da je sve drugo izbledelo u poređenju s tim", tvrdi on.

Umesto toga, postao je član hrišćanskog tima Sportisti u akciji. Oni su igrali košarku širom sveta - u 35 zemalja, po njegovim rečima - i propovedali Sveto pismo u poluvremenu.

"To je bilo savršeno za mene", kaže. "Jer zapravo nisam voleo košarku, ali sam voleo da propovedam."

Drolinger na kraju jeste postao profesionalni igrač i potpisao je 1980. za Maverike iz Dalasa, ali to je uradio samo zato što je želeo da tamo upiše versku školu. Odigrao je šest utakmica u NBA i otišao posle jedne sezone.

Pošto se povukao iz sveta košarke, radio je u sportskim verskim službama, pre nego što je 1996. počeo da se bavi politikom. Prvi korak ka Beloj kući bili su posrnuli Hrišćani iz Kalifornije.

Denijel Drolinger radi kao administrator u organizaciji svog muža/Capitol Ministries

Godine 1996. Drolingerova žena, Danijel, radila je kao izvršni direktor političkog komiteta u Kaliforniji koji je pokušavao da smeni liberale sa pozicija u državnim zakonodavnim službama i na njih postavi hrišćane.

"Ali bila je frustrirana", tvrdi on. "Oni bi poslali tipove na Kalifornijski kapitol - a ona je veoma uspešno doprinosila tome da budu izabrani - međutim, ti ljudi bi ubrzo izgubili svoju hrišćansku suštinu."

Stoga su Drolingerovi preuzeli postojeću versku službu u Sakramentu, promenili joj ime i ponudili nedeljne biblijske studije, podršku, molitve i pojedinačno bogosluženje.

To se pokazalo "izuzetno uspešnim", te su se stoga proširili. Kapitol službe se sada nalaze u 43 američka državna kapitola i u više od 20 diplomatskih misija u inostranstvu.

Svaku grupu vodi lokalni pastor, ali nijednu ne vodi žena. Zašto je to tako?

Ne postoji [biblijska] zabrana da žene vode glavnu reč u trgovini, kao ni zabrana da vode glavnu reč u državi, a ne postoji ni zabrana da budu autoritet u podizanju dece", tvrdi Drolinger.

"Ali postoji zabrana da žene vode glavnu reč u braku i u crkvi. Sveto pismo je u tom pogledu jasno... To ne znači, u smislu jednakosti, da je žena manje važna. Već samo to da one imaju neke druge uloge."

Godina 2010, Kapitol službe stigle su i u Vašington. Tu je već postojala služba po imenu Zajednica (Fellowship), koja organizuje Nacionalni molitveni doručak, ali Drolinger je osetio da je ona "u pogledu Biblije, izgubila kompas".

Bila je to, po njegovim rečima, šećerna vuna od hrišćanstva - velika, slatka, suštinski prazna. On je, za razliku od toga, želeo da ponudi "visokoproteinsku dijetu", da uči druge Bibliji knjigu po knjigu, reč po reč. Na Drolingerovim studijama proučavanje jedne knjige može potrajati godinu dana.

"Ako nemate duhovnog učitelja koji vas istinski vodi kroz Reč Božju - ka svetosti, a ne ka vašoj grešnoj, latentnoj prirodi, i vašoj lošoj strani - onda se nećete uzdići ka Isusovoj milosti", tvrdi on.

Zajednica, kaže on, veruje da državni službenici mogu da uče bibliju između sebe.

"Ja na to kažem ne, to je tehnički faul. 'Kako će čuti, ako nema propovednika?', Poslanica Rimljanima, 10:15."

Donald Tramp, Majk Pens sa suprugama Melanijom i Keren u Nacionalnoj katedrali u januaru 2017./Getty Images

Kapitol služba je počela biblijske studije za Predstavnički dom 2010. godine, i ta grupa danas ima gotovo 50 članova.

Kada su četiri člana te grupe odabrana za Senat, tražili su da se oformi grupa u Senatu, što se desilo 2015. godine. Prošlog marta - dva meseca pošto je Donald Tramp preuzeo vlast - istim tim procesom oformljena je grupa za kabinet.

"Tramp je počeo da postavlja u svoj kabinet ljude koji su bili u našim predstavničkim i senatskim biblijskim grupama", tvrdi Drolinger i zaslugu za taj trend pripisuje potpredsedniku Majku Pensu, koji je "znao ko si bili ti pravi vernici".

"Za razliku od naših sekularnih medija", kaže Drolinger, on i ostali su uvideli da ti ljudi imaju nešto zajedničko - bili su "jaki u Hristu".

"Dakle, Džef Sešns, Tom Prajs [bivši ministar zdravlja] i ostali su rekli: 'Hajde da počnemo sa služenjem, hajde da osnujemo grupu za biblijske studije unutar kabineta'".

Kapitol službe veruju da je to prva grupa za biblijske studije na nivou predsedničkog kabineta "u poslednjih najmanje stotinu godina". Postojala je jedan grupa tokom mandata Džordža V. Buša, ali u nju su išli niže rangirani članovi osoblja.

Predsednik Tramp nije član Drolingerove grupe - ali on jeste hrišćanin i gotovo svake nedelje dobija Drolingerovu studiju na osam otkucanih stranica.

"On mi uzvraća svojim beleškama o mojim biblijskim studijama", kaže Drolinger.

"Ima taj mrljavi Šarpijev marker kojim ispisuje sve velikim slovima. 'Svaka čast, Ralfe, baš mi se dopada ova studija, samo tako nastavi'. Takve stvari."

BBC

Drolingerove nedeljne biblijske studije nisu privatne niti tajne. Svako može da ih pročita onlajn.

Evo šta on piše na temu istopolnih brakova: "Homoseksualnost i istopolne ceremonije nisu dozvoljene u Božjim očima. Njegova reč o tome se ponavlja, jasna je i trezvena."

O kapitalizmu, on piše sledeće: "Pravo na lično vlasništvo, poznato i kao slobodno preduzetništvo ili kapitalizam, predstavlja ekonomski sistem vladanja koji podržava Sveto pismo. Sveto pismo ne podržava komunizam."

A o dugovanju, on piše ovo: "Pojedinac, porodica ili država nisu dobro organizovani i naprosto su budalasti ako pozajmljuju kako bi pokrili troškove koji umnogome premašuju njihovu zaradu!"

Stoga, ako političari treba da uče iz Biblije, da li onda - recimo - pripadnike gej zajednice treba osuditi na smrt? Ne, tvrdi Drolinger - neke civilne zakone iz Starog zaveta ne treba primenjivati.

"Mislim da je to važilo za [drevni] Izrael, ali ne važi za crkvu", kaže on i dodaje da on ne priziva "kompletan paket zakona iz Starog zaveta" kao što bi to učinio neki "trapavi teonom".

Drolinger voli sebe da poredi sa konobarom u restoranu. Te lekcije nisu njegove - on samo poslužuje Reč Božju, onako kako je objavljena u Bibliji, onima koji sebe nazivaju hrišćanima.

"Ako je Bog glavni kuvar, ja sam samo sluga i nadam se da se članovima grupe dopada jelo", kaže on. "Ali na putu iz kuhinje ja neću izmeniti ono što se nalazi na tanjiru. Moj posao je samo da služim."

A ako se ljudima ne dopadne poruka - ili, da se poslužimo njegovom analogijom, jelo?

"Moraćete da se obratite glavnom kuvaru [Bogu]. Osim ako ja nisam izmenio ono što je na tanjiru, a nadam se da u svom pozivu to ne činim."

Sekretarka za obrazovanje Betsi Devos aktivna je èlanica biblijske grupe za uèenje/Reuters

Drolinger veruje da Biblija zagovara odvajanje crkve od države.

"Moramo se razlikovati", tvrdi on. "I nažalost, mnogi naši evangelistički branitelji verskih prava nisu napraviti tu razliku."

U januaru, kada je kolumna u Njujork tajmsu opisala Drolingera i ostale kao "hrišćanske nacionaliste", on je napisao pismo od 1400 reči u kom se žalio. Koje su bile njegove primedbe?

"U ekstremnom tumačenju, tekst nagoveštava tiraniju", tvrdi on.

"On sugeriše da se ja sa članovima kabineta sastajem u potaji kako bismo smenili vladu - u obliku u kojem je trenutno imamo - i postavili teokratiju. Mislim, kad se sve sabere, to je optužba i ja moram čvrsto da joj se usprotivim."

Ali zar grupa za biblijske studije za članove predsedničkog kabineta, sa političkim temama, nije upravo spajanje crkve i države?

"Verujem u razdvajanje institucija, ali ne i u razdvajanje uticaja", kaže on.

"Bez obzira na to o kojoj se instituciji radi - porodici, trgovini, obrazovanju - potrebno joj je zaštitničko okrilje Božje Reči kako bi funkcionisala kako treba...

"Ali onog trenutka kada institucionalno počnem da spajam crkvu sa državom, e tad stupam na polje teokratije."

Drolinger ne govori svojim članovima kako da glasaju ili koju politiku da podržavaju. Ali se nada da to postaje očigledno kroz proučavanje Biblije.

"Postaviću nacrt na mašinovođino sedište u vozu", kaže on, "i ta šema će vam pokazati kolosek koji vodi ka stanici".

"Ali neću vam reći kojim kolosekom da pođete. Međutim, morali biste da budete prilično glupavi da ne pratite nacrt, kad je već pred vama."

Razočaraju li ga ikad njegovi učenici?

"O da, često se razočaram kada vidim nezrelost", kaže on. "Baš sam pričao sa jednim članom... njegova žena ga mrzi. Preterano je trošio svoj bračni kredit tako što se po 14 sati dnevno bavio politikom.

"To me razočarava, jer ako se razvede, kakav onda dugoročni kredibilitet može da ima u Domu [predstavničkom] u donošenju moralnih odluka?"

A šta je s njihovom politikom?

"Kada čovek zasigurno zna da biblijske stvari imaju učinka, ali onda glasa za nešto za šta zna da nije u skladu sa Biblijom."

Jedna članica Demokratske stranke, osetivši da ima problem s tim što njena stranka podržava istopolne brakove, obratila se Drolingeru za savet. On joj je, iz svoj ugla, objasnio kako o tome podučava Biblija.

"Na sledećem sastanku biblijske grupe, rekla je 'to je bilo baš dobro'. Ona možda ne može javno da podrži ono čemu sam je podučio, ali to leži u njenom srcu."

On tvrdi da joj neće reći kako da glasa o tom pitanju - protivljenje braku moglo bi je stajati položaja.

"Ali istovremeno će morati da se pita koja je razlika između toga i prostitucije? Prostitutka prodaje svoju dušu kako bi ostvarila profit. Da li ti, kao hrišćanski zakonodavac, koji raste u Hristu, prodaješ svoja ubeđenja kako bi ostvarila profit ili uticaj?

"Nikad nijednom članu to neću tako plastično objasniti. Ali jasno vam je na šta mislim." Drolinger sebe opisuje kao "Republikanca, konzervativca - mislim da u tome nema nikakve misterije."

On protestuje protiv "sumanutih aktivista za zaštitu životne sredine" (mada želi dobar odnos prema okolini), smatra da država blagostanja počinje u porodici, a onda u crkvi (mada ne isključuje i uticaj države) i podržavao je Donalda Trampa još u vreme kada je ovaj bio neizgledan kandidat na primarnim izborima.

"Tramp sprovodi u delo sve biblijske studije na temu politike koje sam napisao."

Drolinger ne smatra da Tramp "radi po mom nacrtu".

"Ali obojica imamo iste stavove kada je reč o biblijskom razumevanju problema."

Drolinger živi u Kaliforniji i leti u Vašington na svoje časove, koji se obično održavaju od ponedeljka od srede. Kapitol službe su neprofitna organizacija koja se finansira iz donacija. On i Danijel primaju platu, ali kažu da ne uzimaju ceo njen iznos.

Pa kako, onda, izgleda ta sreda ujutro, kada treba neke od najmoćnijih ljudi na svetu podučavati o Bibliji?

"Jedno od osećanja je sledeće: 'Ko sam ja da budem ovde?'", kaže on. "Znate, kao Mojsije. 'Gospode, ne mogu ni da govorim...'

"Ja sam samo entuzijasta sa lošim kolenima, i evo me ovde. Samo si ti [Bože] mogao da urediš to. Zašto baš ja? Takve misli me često opsedaju i smatram da je to dobro.

"Ali postoji još jedna pozicija - ona kad osetim da već 21 godinu širim Reč Božju, posebno kako bih je primenio na život zaposlenih u državnom aparatu.

"U tom smislu, osećam da sam najkvalifikovaniji čovek na svetu."