Test hibrida: Kia Niro EX Urban

Tekst - Armen Derbogosijan; Izvor - Auto Magazin

Ekologija je, na žalost postala više priča a manje akcija, nešto o čemu se priča više da bi osoba bila "in" nego što stvarno oslikava nečije postupke.

Stučnjaci Kije su napravili veoma zanimljiv potez i odlučili da konstruišu automobil koji će biti kao stvoren za one koji žive svoj život misleći na planetu ali bez potrebe da se time opterećuju svi koji ih poznaju.

Izabrana je krosover kategorija vozila koja dosta obećava pre svega zbog svoje praktičnosti. Funkcionalnost karavana, nešto viša pozicija sedenja koja omogućava i dobru preglednost, i sve to upakovano u prilično kompaktnih 4,35 metara lima garantuju da će se za volanom Nira svako osećati prijatno.

Ekterijer je lep za oko, ali bez nekih "vrištećih" detalja koji skreću pažnju. Mirno i svedeno, nenametljivo ali simpatično.

Recept dobro nam znanog proizvođača iz Volfsburga je vešto primenjen kako bi se distancirali od rivala kao što je Toyota Prius. Iako oba modela koriste ista tehničke rešenja kada je sistem pogona u pitanju, u Kiji su želeli da se obrate potpuno drugačijoj publici.

Naravno, ni ovoga puta niko nije razmišljao o kupcu sa, popularno nazvanog, Zapadnog Balkana, pa možda ni Evrope, već se nišanilo na tržište SAD.

Ima dosta detalja koji su urađeni po ukusu kupaca sa one strane "bare" poput nožne parkirne kočnice koja je mogla biti rešena i nekim tasterom.

U svakom slučaju Niro svojim izgledom jasno pokazuje kojoj familiji pripada. Ima zajedničkih crta sa modelom Sportage, ali je nastao na potpuno novoj platformi koja je kreirana specijalno za ovaj model.

Po dimenzijama Niro se ugurao između modela Ceed i Sportage, rame uz rame sa Soulom, koji pak, ima neku sasvim drugu priču iza sebe. Soul više vuče ka hipsterskoj, mladalačkoj strani, dok je Niro pre za one koji cene komfor i praktičnost.

Kod Soula je primetan i taj premijum utisak u kabini, dok je kod Nira sve nekako komercijalnije i konvencionalnije. Eko varijantu Soula (Soul EV) pokreće samo elektromotor kao egzotičnije rešenje, dok je za Nira upotrebljena klasična hibrid varijanta.

Sa treće strane, pak, postoji i Optima plug-in hibrid koja predstavlja hibridnu verziju sa priključkom na električnu mrežu radi dopune baterija. Sasvim racionalno razmišljanje marketing stručnjaka iz Koreje koji su pokrili sve najpoznatije varijante alternativnog pogona uz minimalno preklapanje proizvoda unutar game tako da kupci Nira nisu oni koji bi birali ni Soul EV ni Optimu.

Ako bismo ga uporedili sa Kijinim najuspešnijim SUV-om, modelom Sportage, Niro ima za 30 milimetara veće međuosovinsko rastojanje što ga čini prostranijim i udobnijim na dužim relacijama.

Mesta u kabini ima više nego dovoljno za četiri visoke osobe, a prtljažnik je više nego pristojan sa svojih 427 litara i gomilom pregrada kako stvari ne bi "lutale" po prtljažnom prostoru i stvarale nepotrebnu buku.

Za pogon je izabran benzinski motor sa dirketnim ubrizgavanjem (GDI) zapremine 1.6 litara. Ovaj motor raspolaže sa 105 konjskih snaga (što znači da je malo "umiren" u odnosu na agregate koji idu u Ceed i Sportage). Uz ovaj motor u paru ide i elektromotor od 43,5 ks.

Startovanje motora ne prati nikakava drama, jer se, uglavnom, prvo pokreće elektromotor. Da nema indikatora na instrument tabli pomislili biste da se ništa nije ni dogodilo.

Kad smo već kod ključa, moramo da priznamo da nam je malo neshvatljivo da se Kija odlučila da u prva dva paketa opreme ne nudi opciju startovanja motora bez ključa.

Mislimo da bi bilo mnogo upečatljivije da ova kategorija vozila od samog starta ima "pametan ključ". Ipak je reč o vozilima cenovne kategorije od preko 25.000 evra.

Bilo kako bilo, krenuli smo u vožnju prvo uz elektromotor, da bi se koji trenutak kasnije priključio i benzinski.

Lepa strana hibrida je ta da vozač uopšte ne mora da razmišlja koji je pogon trenutno aktivan. Vaše je samo da vozite.

Uključivanje i isključivanje benzinskog agregata u samoj vožnji je neprimetno, nema nikakvih trzaja, seckanja ili nečeg sličnog.

Jedino ukoliko uključite šematski prikaz na ekranu možete videti koji je strenutni status sistema.

Grafika je vrlo pregledna i interesantna i pokazuje koji motor isporučuje snagu na točkove i ujedno na koji način se pune baterije. Naravno prioritet mora da ostane pogled na put.

Sa skoro 150 konjskih snaga, Niro ima više nego dovoljno snage za svakodnevnu upotrebu.

Uvek ima dovoljne rezerve za preticanje i tu je elektromotor od velike važnosti jer gotovo trenutno dobijate maksimalni obrtni moment na raspolaganju.

Klasičnog merača obrtaja nema, jer i ne bi imao neku svrhu, a samo bi zbunjivao vozača prilikom uključivanja jednog, drugog ili pak zajedničkog rada oba motora.

Umesto toga imate kazaljku koja pokazuje da li ste u režimo rada kada se puni baterija, u eko modu ili "pauer" modu kada su angažovana oba motora kako bi se postigle maksimalne performanse.

Jedna od opcija putnog računara je da vam pokazuje da li je vaš način vožnje u nekom trenutku ekonomičan, normalan ili pak agresivan. Što se menjača tiče, na ovom modelu izbor je pao na provereni DSG automatizovani menjač.

Iako neke druge kompanije preferiraju menjače za kontinuiranim prenosom (bez pormene brzina), inženjeri u Kiji su se odlučili za rešenje koje je klasičnije, ali koje kupci smatraju zabavnijim. I zaista prilikom naglog dodavanja gasa Niro reaguje poput motora sa turbo punjačem i snažno povuče napred.

S obzirom da je reč o automobilu iz krosover porodice, ne treba očekivati čuda ali nema neprijatnog naginjanja u krivinama, automobil ide lepo, dosta dobro drži pravac i prilično je krotak tako da neće zadavati probleme ni onima koji nisu previše vešti kada je vožnja u pitanju.

Nožna parkirna koènica

Kod hibridnih automobila veoma je bitno kontrolisati ukupnu masu vozila jer baterije predstavljaju dodatni teret. Ovde su smeštene između osovina kako ne bi poremetile ukupni balans vozila.

Naravno, bilo je neophodno da se neke stvari olakšaju, tako su, recimo, hauba i poklopac prtljažnika u potpunosti izrađeni od aluminijuma.

Iako možda ne deluje tako, ali dosta se vodilo računa i o aerodinamici tako da Niro poseduje veliki broj aerodinamičkih rešenja koja nisu vidljiva na prvi pogled ali utiču na smanjenje koeficijenta otpora vazduha kako bi se smanjila potrošnja goriva.

Kad smo već kod potrošnje goriva treba reći da se ona kod modela sa hibridnim pogonom malo razlikuje od onih sa konvencionalnim benzinskim motorima.

U gradu se često koristi samo elektromotor, a i baterije se zbog čestih kočenja brže napune. Sa druge strane na autoputu se koriste zajedno i benzinski i elektromotor pa je potrošnja u ovom slučaju veća od gradske.

Na našem testu prešli smo oko 600 kilometara sa otprilike podjednakim udelom gradske vožnje, magistralnog i autoputa.

Kada smo vratili vozilo na putnom računaru stajala je brojka od 4,7 litara na 100 km. U gradu je potrošnja padala na 4,2 do 4,3 litra dok se na autoputu penjala do pet litara uz konstantno uključen klima uređaj.

Prtljažnik: 427 / 1425 l

Nismo preterivali sa brzinom ali nismo ni razmišljali o ekonomičnoj vožnji tako da možemo da zaključimo da je ovo sasvim realna potrošnja kojom smo više nego zadovoljni jer je ipak reč o vozilu koje ima 1500 kilograma.

Što se stanja napunjenosti baterija tiče, one su bile na nivou od 50 do 75%.

Sa rezervoarom od 45 litara, ugrubo možete preći oko 950 kilometara, što prema trenutnim cenama goriva u proseku dođe oko 7 dinara ko kilometru.

Posle nedelju dana druženja sa Nirom shvatili smo da su u Kiji odlično pozicinirali svoj novi model. Nalazi u popularnoj kategoriji kao što su krosoveri čije popularnost iz godine u godinu raste.

To je veliki plus. Iako se Prius nameće kao glavni suparnik ne možemo da kažemo da je plan bio da Niro bude "ubica Priusa". On to jednostavno nije.

Reč je od dva potpuno različita pristupa vozilu na hibridni pogon tako da je ovde prava reč kohabitacija. Pod hibridnim nebom ima mesta za oba modela.

S obzirom na privlačan izgled i praktičnost verovatno se mnogi pitaju – hoće li biti ovog automobila sa klasičnim dizel motorom ili klasičnim benzincem. Pitali smo se to pre godinu dana, a pitamo se i danas. Odgovor je isti – ne!

Niro je od prve skice do poslednjeg šrafa konstruisan kao vozilo na hibridni pogon i samo kao hibrid će se i prodavati. Verujemo da bi zbog svojih karakteristika sigurno uzeo dobar deo prodaje modela Ceed i Sportage, ali to mu nije namera.

Namera mu je da stvori jednu sasvim novu liniju vozila u porodici Kia i u tome će verovatno i uspeti. Na evropskim i naročito američkim drumovima će sigurno biti česta pojava. Na našim će, na žalost, biti egzotika.

"Auto magazin" je nova edicija najstarijeg automobilskog časopisa u Srbiji. Kia Niro - tehnički podaci

Motor:	benzinski 1.580 ccm GDI plus elektromotor
Snaga:	benzinski 77 kW (105 KS) pri 5.700 o/min
	elektro: 32 kW (43,5 KS) pri 1.798-2.500 o/min
	kombinovano: 104 kW (141 KS) pri 5.700 o/min
Obrtni moment:	benzinski 147 Nm pri 4.000 o/min
	elektro: 170 Nm pri 0 - 1.798 o/min
	kombinovano: 265 Nm pri 1.000 - 2.400 o/min
Dimenzije:	4355/1805/1535 mm
Međuosovinsko rastojanje:	2700 mm
Menjač:	6-stepeni automatizovani sa dva kvačila (DSG)
Pogon:	na prednje točkove
Maksimalna brzina:	162 km/h
Ubrzanje 0-100 km/h:	11,5 s
Zapremina prtljažnika:	427 / 1425 litara
Prosečna potrošnja (fabrička)	3,8 l/100 km
Emisija CO2:	88 g/km