Jedna stvar je skoro svim ljudima zajednička - ne volimo da menjamo navike. Razvili smo sisteme u kojima svakodnevno obavljamo veliki broj stvari a da njih nismo ni svesni i sve je OK dokle god nas neko ne primora da nešto menjamo.
Ovo je najbanalniji primer: svakog jutra pre nego što krenem na posao popijem kafu kod kuće i već u liftu imam projekciju puta kojim svakog dana stižem do kancelarije. Sedam u auto, po navici podešavam ventilaciju, gledam u retrovizore, dajem žmigavac, isparkiravam se, menjam brzine, pritiskam kvačilo, skrećem levo pa desno i ulazim u jednosmernu ulicu i tako sve do glavnog puta i onda dalje do zgrade B92.
Dužina x Širina x Visina: 4,39 x 1,42 x 1,69m; Masa: 1.204kg; Euro V; Emisija CO2 (g/km) 101
Jednog jutra neki investitor je odlučio da postavi kamion-mešalicu na kraju te jednosmerne ulice, da blokira saobraćaj i da sa nje betonira temelje svoje enormne zarade.
Kako ti radovi nikome nisu prijavljeni pa nema ni saobraćajnih znakova koji bi vozače blagovremeno obavestili o neprohodnosti ulice, vi ni ne naslućujete problem sve dok iza ćoška ne naletite na kamiončinu i morate da stanete.
Odmah počinje nervoza. Počinjem da gunđam, gledam gde i kako da okrenem auto, razmišljam kuda sada da idem na posao. Psujem investitora koji za 1950 evra po kvadratu ne želi da prijavi i propisno obeleži radove nego nas sve smara od ranog jutra…
Bilo da su dobre ili loše, navike nas u velikoj meri čine ljudima kakvi jesmo, čine da napredujemo ili da nazadujemo. Navike kompulsivne prirode, poput grickanja noktiju, veoma je teško iskoreniti. Isto važi i za naviku ispoljavanja nervoze čestim lupkanjem nogama ili rukama.
Prema istraživanju Dr. Ivana Kosa vreme koje je potrebno da se promeni navika u proseku je 25 – 30 dana.
Vožnja hibrida zahteva promene navika stečenih tokom posedovanja standardnog automobila. Da li biste vi u tom vremenskom roku mogli da se naviknete na hibridni ili elektromobil? Jednog dana svi ćemo morati da se prebacimo na ove alternativne varijante.
Vozače naše generacije najviše muči to što treba da prebrode promenu stila vožnje i da se prepuste novom načinu na koji se hibridi ponašaju u svakodnevnoj upotrebi. Već će sledećem e-naraštaju Srba svi problemi o kojima sada pričamo biti smešni.
Po mom mišljenju, realan problem sa ovakvim automobilima je cena hibridne tehnologije koja čini ove automobile skupljima od vozila iste veličine koje pogone uobičajeni sistemi.
Da bi donekle opravdali cenu, proizvođači u hibride ugrađuju skoro svu opremu koja se može naći tek kod skupljih modela standardnih automobila. Alu felne, automatska klima, kožne aplikacije, senzori za kišu i svetla, ESP, vazdušne zavese i mnoge druge opcije na “dugme” slede kao standard kod ovih modela.
LED stop svetla i xenonski farovi doprinose smanjenju potrošnje goriva
Sa druge strane, mnoge države vrše povraćaj određene količine novca kupcima hibrida kako bi ih motivisali da pređu na alternativni pogon. Srbija se subvencijom od 100 000 dinara pridružila klubu zemalja koje pomažu kupovinu EKO automobila.
Kada neko odluči da kupi hibridni auto ne mora, kao kod kupovine prvog stana, da uplati čitavu vrednost pa da tek onda vrši povraćaj novca. U samom startu uplaćujete iznos auta umanjen za 100 000 dinara a prodavac posle radi svu papriologiju i nadoknađuje novac.
Ovakva povlastica učinila je da najjeftinija Honda Insight košta 18 900 evra. Model sa paketom opreme Elegance koji sam imao na test vožnji košta 22 900 evra.
Povlastice prilikom registracije i plaćanja poreza još uvek ne postoje kod nas. Recimo u Britaniji, porez za Insighta bi vas koštao 15 funti godišnje a mogli biste besplatno da ulazite kolima u centar Londona.
Insight je Hondin pokušaj da prebaci što veči broj kupaca iz dizel Golfova, Focusa i Megana u hibrida.
Spoljni izgled Insighta je kao i njegov pogon – hibridan. Prius Killer, kako su ga Amerikanci nazvali pred tržišni debi, na prednjem delu ima sve prepoznatljive Hondine agresivne crte poput uzanih farova, maske hladnjaka i veoma zakošenog prednjeg vetrobrana. Kako se vaše oko približava zadnjem delu auta, tako taj koncept polako nestaje a preuzima ga želja za što manjim otporom vazduhu tokom kretanja.
Na Hondinu žalost, takvo rešenje zadnjeg dela već je postalo zaštitni znak Toyote Prius, sinonima za hibridni auto. Ljudi sa našeg podneblja iz nekog razloga nikako ne mogu da svare takav oblik zadnjeg dela auta.
Uz Hi-Tech Insighta sleduje vam dobri stari ključ, kao na bilo kojoj drugoj Hondi, koji je potrebno staviti u klasičnu bravu ispod upravljača. Kada okrenete ključ, odmah startujete i benzinski motor koji ostaje uključen do daljeg iako vi stojite u mestu sa ručicom menjača u P položaju.
Unutrašnjost Insighta kombinacija je elemenata sa Honde Jazz i sa Honde Civic.
Senzori za svetlo i za kišu standardni su deo opreme kao i vazdušne zavese, ESP, ABS, tempomat, BlueTooth handsfree...
Veoma je lako pronaći odgovarajući položaj za upravljačem. Sedi se prilično nisko, sedišta su tvrda i pružaju jako fin oslonac gornjem delu leđa.
Testiranom primerku je kompletna tapiserija, od poda do polovine instrument table bila krem boje što, po mom mišljenju, doprinosi utisku prostranosti kabine a boravak čini prijatnijim nego u tamnom enterijeru. Naravno, velika je drama održati takav enterijer čistim.
U kaseti izmeðu sedišta koja još služi i kao naslon za ruke nalazi se USB konektor za audio ureðaj.
Suština hibrida je da svojim efikasnim načinom rada smanjuju količinu zagađenja koja se emituje u gradovima što ujedno znači da smanjuju ukupnu potrošnju goriva.
Možda vozači još uvek nisu razvili dovoljan nivo samokontrole da bi bili ostvarili maksimalnu efikasnost mašine pa je Insight krcat sistemima za prvu EKO pomoć.
U zavisnosti od stila vožnje, menja se boja pozadinskog osvetljenja brzinomera. Ako ste pažljivi i štedljivi, boja iza brzinomera je zelena. Tada ćete pomoću sistema regenerativnog kočenja najefikasnije puniti bateriju.
Sledeći stadijum je plavo – zelena nijansa koja vas obasjava kada vozite u granicama prihvatljivog. Plava boja na brzinomeru nam govori da vozača Insighta baš briga za otapanje polarnih kapa.
Drugi stepen odbrane od zagađenja je ekran u središtu obrtomera koji pokazuje koliko agresivno vozač ubrzava ili koči i ohrabruje ga da ostane u srednjoj zoni, sa manjim korišćenjem pedala kočnica i gasa.
Da bi napredak u načinu vožnje bio ilustrovan, prilikom svake vožnje se na ekranu pojavljuju listovi na ikonici biljke u središnjem mernom instrumentu, ukoliko vozač zadovoljava idealne ekološke uslove vožnje. Ukoliko vozač duže vreme ne zadovoljava ove parametre, biljka će početi da vene. Na kraju svake vožnje, vozač dobija brojčani rezultat, koji će se tokom vremena sabirati, pa će za trajnu ekološku vožnju biti nagrađen simbolom trofeja.
Na upravljaču se nalaze komande audio uređaja, putnog računara i tempomata. Honda ostaje verna rešenju kod kojeg je glavni Cruise Control prekidač mehanički a ne elektronski, što znači da se čitav sistem ne deaktivira u potpunosti svaki put kada ugasite auto. Po ponovnom polasku dovoljno je samo pritisnuti jedno dugme i već ste podesili brzinu kretanja.
Verovatno se svima desilo da nesvesno prekorače dozvoljenu brzinu a da toga nisu ni bili svesni. Jednostavno, čovek se zamisli i odee… Tempomat je tu jako koristan čak i po gradskim bulevarima a i doprinosi smanjenju potrošnje goriva jer će brzina biti konstantna.
Vožnja bilo kog automobila sa CVT menjačem, koji ima neograničeni broj prenosnih odnosa a pritom sam bira najekonomičniji, uvek je udobna i bez trzaja. Ipak, svi smo navikli da su pouzdani elementi ubrzanja cimanje glavom napred-nazad i karakteristična buka motora. Kada ti elementi izostanu, jednostavno ne doživljavate vožnju na način na koj ste navikli, ali samo nekoliko sekundi od polaska sa semafora na dislpeju primetićete da se već krećete preko 70 km/h posle čega treba usporiti.
Vozači koji nisu navikli na hibrida jednostavno se ježe od buke koju proizvodi motor prilikom jakog pritiska na papučicu gasa. U takvim situacijiama imate utisak da nešto nije uredu sa autom jer motor proizvodi mnogo veću buku nego što ostvaruje ubrzanje. Čini vam se kao da nešto proklizava u menjaču. Tek nekoliko sekundi kasnije brzina i broj obrtaja se nalaze u tački koja nam se čini odgovarajućom.
Povezivanje telefona predstavljalo je najveæi izazov jer se uputstvo nije nalazilo u autu. Honda USA ima odlièan sajt na kojem možete pronaæi video tutoriale baš za sve funkcije.
CVT menjač na Insightu nudi i opciju ručnog biranja jednog od 7 predefinisanih prenosnih odnosa. Promene vršite samo preko polugica iza upravljača (ne postoji opcija preko ručice menjača) pa postoji mogućnost da prilikom okretanja upravljača ne možete uvek da prebacite u željeni stepen.
Polugice su najkorisnije prilikom preticanja jer lako i brzo možete prebaciti u brzinu koja je najadekvatnija za efikasno ubrzanje a obe ruke vam ostaju na upravljaču.
Audio ureðaj odlièo reprodukuje zvuk. Prihvata MP3, WMA, možete spojiti i prenosni ureðaj sa njim. Komande su velike i lake za upotrebu tokom vožnje.
Insightov elektromotor nije dovoljno jak da bi pokrenuo auto iz mesta, kao što je slučaj sa Toyotom. Elektromotor svojom snagom pomaže SUS motoru i na taj način mu olakšava i funkcionisanje i žeđ za benzinom. To je ujedno i ključ ove tehnologije: snaga iz baterije zamenjuje potrošnju goriva fosilnog porekla. Zato je važno prilagoditi stil vožnje efikasnom i konstantnom dopunjavanju energije u bateriji. Ukoliko je nivo energije u bateriji na dovoljno visokom nivou, elektromotor će kratkotrajno, prilikom održavanja brzine ili usporavanja moći da zameni benzinski.
Komande klime podeljene su u dva sektora i jako su jednostavne za upotrebu.
Uz sva opisana tehnička rešenja i upotrebu svih vizuelnih pomagala nisam uspeo da prosečnu potrošnju u gradu spustim ispod 7,0 litara na 100km (sa uključenom klimom).
Svaki put kada se zaustavite na semaforu, držite menjač u položaju D i pritisnutu kočnicu, benzinac će se ugasiti a zajedno sa njim i klima uređaj. Da biste krenuli dovoljno je samo popustiti kočnicu.
Insightom sam putovao do Zlatibora, Ibarskom magistralom, a u povratku do Beograda išao sam preko Požege i Divčibara. Prvu deonicu puta završio sam sa prosečnom potrošnjom od 4,6 l / 100km bez nekog posebnog truda. Posle uspona na Divčibare prosek se popeo na 6,8 da bi nazad u Beogradu prosečna potrošnja iznosila 5,1 l / 100km. To je ujedno bio i prosek testa tokom kojeg sam prešao oko 700 kilometara.
Mali otvor za ulazak na zadnju klupu karakteristièan je i za veæe Honde poput Accorda. Sa leve strane zadnje klupe nalazi se rashladni otvor za bateriju koji ne bi trebalo blokirati.
Dakle, iz mog iskustva, Insight sa lakoćom dostiže prosečne potrošnje modernih dizela iz svoje klase. Sa druge strane, dizeli često imaju zvani “plivajući zamajac” koji može da izazove dosta problema vlasnicima a veoma je skup za popravku.
Dizeli takođe imaju i filtere čestica čađi koji mogu da stvore probleme usled dugotrajne upotrebe auta u gradu ili sagorevanjem goriva lošeg kvaliteta a menjaju se na oko 180 000 km. Hibridi ne koriste ni druge delove koji mogu da stvaraju probleme poput alternatora, alnasera a pločice na kočnicama je potrebno veoma retko menjati (100 000km) jer se auto često usporava pomoću elektromotora bez upotrebe kočionih diskova.
Zapremina: 450 l na dva nivoa.
Redovan servis Honde Insight košta 12 250 dinara, vrši se na 20 000 kilometara ili jednom godišnje. Generalna garancija je 3 godine, 5 godina na izduvni sistem a kompletan sistem hibridnog pogona ima garanciju 8 godina ili 160 000 kilometara.
Skoro identično opremljeni Ford Focus Ghia 1,8 TDCI (.PDF) sa 115 KS košta oko 19 300 evra. Regularna cena Peugeota 308 Premium HDI (.PDF) sa 110 KS je oko 18 980 evra ali u toku je akcija pa je cena spuštena na 17 300 evra. Servis na Peugeotu se vrši na svakih 10 000 km. Prvi servis košta 6 600 dinara a drugi oko 15 000 dinara. Filter klime košta oko 1 900 dinara.
Možda je ovo dobar trenutak za priznanje - pre dve godine sam prodao svoj Volvo i od tada i sam vlasnik jednog hibrida konkurentske marke. Priznajem da mi promena nije teško pala.
I da, za malo da zaboravim, sa hibridnim autom parking na Adi plaćate u pola cene.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Zbog toplotnog talasa u Bangladešu, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo osnovnog obrazovanja u toj zemlji saopštili su da će obrazovne ustanove biti zatvorene na sedam dana, zaključno sa 27. aprilom.
Rat u Ukrajini – 788. dan. Ukrajinska vojska je tokom prethodnog dana gađala ciljeve u ruskim oblastima Belgorod i Smolensk pri čemu su poginule dve osobe, povređeno je nekoliko ljudi i uništeno je skladište goriva.
Filipinske i američke trupe počele su danas vojne vežbe "Balikatan" u Filipinima, koje će trajati do 10. maja, a uključivaće i pomorske vežbe u Južnom kineskom moru, na čije teritorije polažu pravo i Kina i Filipini.
U Skupštini Srbije poslanici će na sednici zakazanoj za 10 sati glasati o izmeni Zakona o lokalnim izborima, koji predviđa da se svi lokalni izbori održe 2. juna.
U Skupštini Srbije poslanici će na sednici zakazanoj za 10 sati glasati o izmeni Zakona o lokalnim izborima, koji predviđa da se svi lokalni izbori održe 2. juna.
Jedan građanin Belgije danas je na sudu u Brižu oslobođen optužbi za vožnju u pijanom stanju jer boluje od retkog poremećaja poznatog kao ABS sindrom koji čini da telo obolelog samostalno proizvodi alkohol.
Srpski teniser Novak Đoković proglašen je u Madridu za sportistu godine, a dodeli "Laureus" nagrade prethodila je svečana ceremonija, dok su dolazak najvećih sportskih zvezda pratili mnogi fanovi.
U Srbiji su registrovani novi slučajevi velikog kašlja (peristusa) te je od početka godine, zaljučno sa 19.4, zabeleženo 1.283 slučaja ove bolesti u našoj zemlji, saopštio je Institut Batut.
Serbian tennis player Novak Djokovic gave a speech after receiving the "Laureus" recognition for the best tennis player in the world for the fifth time.
Serbian President Aleksandar Vučić spoke after the session of the UN Security Council at a reception organized by the Permanent Mission of the Republic of Serbia to the United Nations for permanent representatives of UN member states.
During his speech at the UN Security Council session, the President of Serbia, Aleksandar Vučić, also reminded of the hypocrisy of those who always talk about Banjska, but wisely remain silent about the attack on Serbian children at Christmas.
Ujedinjene nacije kažu da ima više ruševina u Gazi nego u Ukrajini dok traže načine da sakupe sredstva za uklanjanje neeksplodirane borbene tehnike posle više od šest meseci rata.
Pad koncentracije, rasuta pažnja, kratko pamćenje glavni su simptomi problema koji je 2012. Manfred Špicer, nemački psiholog, nazvao digitalnom demencijom.
Komentari 12
Pogledaj komentare