Zabrana dizelaša i benzinaca je samo prvi korak – stižu rigoroznije mere

Iako će u EU zabraniti sve automobile sa motorima koji sagorevaju dizel i benzin bez odgovora na pitanje zašto e-vozila veličine SUV-a nisu zabranjena jer ostavljaju sveukupno veći ugljenični otisak od malih automobila na benzin ili oni sa hibridnim pogonom, čini se da već ulazimo u još veću ekološku dilemu:

Da li bi Evropski parlament trebalo da zabrani ili ograniči vlasništvo automobila pod posebnim uslovima kako bi se ispunili neophodni ciljevi zaustavljanja klimatskih promena?

Naime, sve više zelenih stručnjaka tvrdi da je pametnije ukinuti vlasništvo nad budućim vozilima i uvesti podelu korišćenja vozila između više pojedinaca/porodica ili će naša planeta ostati previše zagađena.

Nova dimenzija

To je potpuno nova dimenzija zelenih politika koja ulazi u zonu redefinisanja prava privatne svojine. Konzorcijum naprednih kalifornijskih profesora pod okriljem Climate Communiti Project insistira na tome da povećanje broja e-vozila neće samo po sebi rešiti klimatsku krizu.

Smatraju da se odlučno smanjenje štetnih emisija može postići samo drastičnim smanjenjem mobilnosti i rudarstva.

U januaru 2023. godine, Climate Communiti je objavila rad "Postizanje nulte emisije sa više mobilnosti i manje rudarenja" u kojem predstavljaju niz procena ili scenarija, a u kome je njihova ključna poruka da uspešan scenario dekarbonizacije mora da uključuje ograničavanje vlasništva vozila.

Ključni problem grupa profesora iz Kalifornije definiše na sledeći način:

"Ključni aspekt elektrificiranog transporta je nova potražnja za metalima, posebno najneophodnijim metalom za EV baterije — litijumom. Ako je današnja potražnja za električnim vozilima projektovana do 2050. godine, potrebe za litijumom samo na američkom tržištu električnih vozila zahtijevale bi tri puta količina litijuma koja se trenutno proizvodi za celokupno globalno tržište. Ovo povećanje potražnje bi se podmirilo ekspanzijom rudarstva"