Volkswagen kreće u električnu budućnost

Cvikau, grad u Saksoniji na oko 90 kilometara južno od Lajpciga, ima dugu tradiciju gradnje automobila – već 115 godina. Sve je počelo 1904. sa Augustom Horhom, koji je pet godina kasnije izbacio na tržište prvi Audi, piše DW.

Posle Drugog svetskog rata u pogonima Zaksenringa je sklapan legendarni DDR-ov plastični Trabant. Posle tri miliona proizvedenih vozila pogon je zatvoren, ali je Volkswagen pre toga već bio postavio kamen-temeljac novog pogona.

Otada je u Cvikauu sklopljeno više od šest miliona različitih Volkswagenovih modela.

Sada se počinje ponovo: pre dve godine, odučeno je da se tamo prestane sa proizvodnjom automobila sa unutrašnjim sagorevanjem i da se pređe na sklapanje električnih modela.

"To je najpre bio šok", kaže jedan radnik Volkswagena, "Ali sada nas već drži oduševljenje".

Ovog novembarskog ponedeljka je kucnuo i taj čas – pre kapijom u Cvikauu su se pojavile mnoge javne ličnosti, došla je i kancelarka, došao je šef Volkswagena, došao je premijer Saksonije. Kada je na binu izvezen prvi serijski primerak modela ID.3 tu su bili i mnogi radnici pogona.

Poslednji Trabant sišao je sa fabrièke trake u Cvikauu 30. 4. 1991. (foto: DW/picture-alliance/dpa/H. Schmidt)

Branša pred "sistemskom promenom"

"Nalazimo se pred promenom sistema u elektromobilnost", rekao je šef koncerna Herbert Dis, "Više nije pitanje da li će se električni automobil etablirati, već kojom brzinom i u kojem regionu sveta će se to najpre desiti".

Volkswagen je kasno počeo da se ozbiljno bavi temom elektromotora, a skandal sa dizel-motorima je bio neka vrsta katalizatora razvoja. U Cvikauu je sada izveden podvig.

Za 1,2 milijarde evra je pogon tokom dve godine kompletno preorijentisan na proizvodnju električnih automobila: prvi stepen adaptacije je gotov, a od 2021. bi sa traka trebalo da silazi 330.000 električnih automobila različitih Volkswagenovih marki. I to koliko je god moguće – bez štetnih posledica po klimu.

Ovakva promena načina proizvodnje u jednoj automobilskoj fabrici dok ona radi – veliki je izazov. Kada se radi o ovakvim tehnološkiom skokovima, veći problem glasi: kako će radnici biti povedeni u budućnost? U pogonu u Cvikauu radi 8000 ljudi, i nije isto da li se sklapa Golf ili ID.3.

Za to je neophodno da se rad smanji za četvrtinu. Povećava se i stepen automatizacije i u novoj fabrici sada radi oko 1.700 robota. Na primer, kada se pravi karoserija Golfa, za trakom je potrebno 25 radnika; u slučaju električnog automobila – samo devet.

Niko više ne prinosi i ne ugrađuje vrata u automobil, već to radi kolega robot. On preuzima i oblaganje plafona putničke kabine odgovarajućim materijalom.

Maj 1990: Radnici u Cvuikauu i njihov prvi VW Polo (u pozadini još uvek sa trake silaze Trabanti); foto: DW/Volkswagen AG

Cvikau – primer za druge pogone

U Cvikauu je početo i sa velikim programom prekvalifikacije radnika. Sada čitav taj proces može da posluži kao primer za druga mesta u kojima Volkswagen namerava da menja proizvodnju, pre svega za Emden i Hanover, ali i ona u Kini i SAD. Kancelarka je rekla: „Smatram da su Saksonci u stanju da to postignu“.

Ali, i ona zna da je potrebno više od toplih reči da bi ljudi počeli i da kupuju električne automobile. Na primer, potrebno je dovoljno stanica za punjenje baterija.

Do 2030. bi u Nemačkoj trebalo da bude oko milion javnih stanica za punjenje, o čemu će kancelarka posebno razgovarati sa auto-bosovima, ali i sa firmama za proizvodnju delova koje ova strukturna promena pogađa teže neko same proizvođače automobila.

Samo, nije sigurno koliko vrede takva obećanja, jer, ista ta kancelarka je nekada najavljivala i da bi to 2020. na nemačkim ulicama biti milion električnih automobila. Realnost je, međutim, drukčija.

Ove godine je registrovano 48.000 električnih automobila, oko 11.000 više nego prošle godine. Zato bi na samitu sa kancelarkom trebalo da se razmotre i novi podsticaji za kupovinu električnih automobila. Vratimo se u Cvikau. Po završetku zvanične svečanosti, mnogi radnici su mogli da se vide kako sede pored „svojih“ automobila ili u njima. Ako to sve nije varka, bili su prilično ponosni na ono što su postigli.

"E-mobilnost u Saksoniji – tradicija susreće budućnost", piše svuda u fabričkim halama kao i napolju, na ulazu u fabriku. To nije smislilo odeljenje za marketing, već sami radnici u okviru internog konkursa za slogan.

Moguće je da će dugoj tradiciji gradnje automobila u Cvikauu sada biti priključeno novo i uspešno poglavlje. Neuspesi nisu isključeni.

Ni August Horh nije bio odmah uspešan – akcionari su ga bili izbacili iz prvog preduzeća koje je osnovao u tom gradu. Tek je drugi pokušaj uspeo – Audi je od 1965. godine u okviru koncerna Volkswagen.