Opelovi kraljevi aerodinamike: Astra nastavlja stopama Calibre

Restilizovana Opel Astra, koja će svoju svetsku premijeru imati na Salonu automobila u Frankfurtu (12-22. septembra), pridružila se modelima Opel Calibra i Insignia kao najaerodinamičniji automobil koji je nemački proizvođač ikada napravio.

Sa koeficijentom otpora vazduha od 0,26 za Astru hečbek kao i Sports Tourer karavan, novi kompaktni Opel našao se među najaerodinamičnijim automobilima u svojoj klasi. Otpor vazduha ima veliki uticaj na potrošnju goriva, aerodinamička efikasnost je zato ključna za smanjenje emisije CO2.

Kao Opelov kralj aerodinamike, Calibra je nosila krunu skoro 30 godina sa koeficijentom otpora vazduha od 0,26 Cd. Isti koeficijent otpora vazduha koji je ostvarila nova Astra je postignut optimizacijom detalja koje golo oko ne primećuje tako lako.

Aktuelna generacija Astre, koja je imala svetsku premijeru 2015. i koja je bila izabrana za "Evropski automobil godine", već je imala veoma nizak koeficijent otpora vazduha od 0,29. Kada je na red došla restilizacija, inženjeri u Riselshajmu postavili su sebi ambiciozan novi cilj – postići aerodinamiku koja je vodeća u klasi kako za hečbek tako i za karavan varijantu ovog kompaktnog modela.

Koristeći vazdušni tunel Univerziteta u Štutgartu, kojim upravlja Razvojni institut za automobilski inženjering i motore vozila, Opelov tim se fokusirao na optimizaciju aerodinamičkih karakteristika aktuelne Astre.

Automobil proizvodi između 40 i 50 procenata svog ukupnog otpora vazduha u i oko podvozja, točkova i lukova točkova. Opelovi inženjeri su zbog toga pažnju posvetili ovim delovima vozila. Takođe su formirali specijalnu radnu grupu za razvoj nove aktivne maske hladnjaka.

Aktivna maska hladnjaka nove Astre još više unapređuje efikasnost u potrošnji goriva zatvarajući gornji i donji deo maske hladnjaka. Smanjenje otpora vazduha koje je ostvareno samo zatvaranjem aktivne maske hladnjaka dovodi do niže emisije CO2 za do 2,0 g/km.

Aktivna maska hladnjaka: Toplotni ali i aerodinamički benefiti

Foto: Opel promo

Aktivna maska hladnjaka takođe pruža termalne prednosti tako što odlaže hlađenje motora nakon gašenja, ili tako što ubrzava zagrevanje motora nakon starta pri niskim temperaturama, što posebno tokom zime nudi značajne benefite u potrošnji goriva i komforu grejanja kabine.

Pored prividne jednostavnosti i logike ovog rešenja, aktivna maska hladnjaka predstavlja značajan izazov za dizajnere i inženjere: oni moraju da uzmu u obzir mnoge faktore, ne samo stil, ukupan izgled i zaštitu pešaka, već isto tako i kategorije osiguranja, različite kombinacije motora i menjača, njihov sistem termičkog upravljanja i potrebe hlađenja.

Unapređenja podvozja za bolji protok vazduha obuhvataju poklopac ispod motora i menjača, paneli na prednjem delu poda, povećan toplotni štitnik rezervoara za gorivo koji ima funkciju i vazdušnog deflektora, smanjenu visinu za do 10 mm u zavisnosti od varijante modela, kao i aerodinamički oblikovana ramena zadnje osovine.

Ukupno, aerodinamička optimizacija nove Astre čuva 4,5 g CO2 po kilometru prema WLTP ciklusu. U kontekstu sve strožih CO2 standarda, ovo je vrlo važna ušteda: od 2021. godine, u Evropskoj uniji će biti primenjen cilj emisije CO2 od 95 grama po kilometru za nove automobile.

Zvezda iz 1989: Opel Calibra – šampion aerodinamike

Foto: Opel promo

Redizajnirana Astra ima svetsku premijeru na Sajmu automobila u Frankfurtu tačno trideset godina posle Calibre. Nakon početka proizvodnje 1990, kupe sa iz Riselshajma je vladao deset godina kao najaerodinamičniji produkcijski automobil na svetu, sa koeficijentom otpora vazduha od samo 0,26.

Calibra je to postigla zahvaljujući dugačkom, niskom profilu i mnoštvom aerodinamičkih podešavanja kao što su optimalna visina prednjeg spojlera i suženje zadnjeg dela. Lajsne između prednjih i zadnjih točkova još više smanjuju otpor usmeravajući protok vazduha.

Opel Calibra bila je jedan od najuspešnijih sportskih kupea 1990-ih, sa više od 238.600 proizvedenih jedinica između 1989. i 1997. Bila je dostupna u pet pogonskih opcija, od dvolitarskog motora sa 85 kW (115 ks) pa do turbo-punjenog agregata sa 150 kW (204 ks). Vrhunac karijere modela Calibra u auto-moto sportu bila je pobeda u Međunarodnom šampionatu turing automobila 1996. godine.