Volkswagenova kocka veka – "sve ili ništa" na električne automobile

Nemački gigant je stavio na kocku svoju budućnost ulaganjem 80 milijardi evra da bi masovnu proizvodnju električnih vozila učinio profitabilnom, što nijedan drugi proizvođač nije učinio ni približno.

Električni planovi glavnih proizvođača do sada su imali jedan glavni cilj – zaštitu profita prikupljenog masovnom prodajom konvencionalnih automobila dodavanjem vozila sa nultom emisijom štetnih gasova u svoju flotu kako bi se ispunili ekološki propisi.

Kupci su u međuvremenu uglavnom izbegavali električna vozila jer su preskupa, mogu biti nepogodni za punjenje i zbog slabe autonomije.

Najveća promena strategije u 80 godina postojanja VW ima svoje korene na kriznom sastanku održanom tokom vikenda u gostionici Rothehof u Volfsburgu 10. oktobra 2015.

Na sastanku koji je vodio tadašnji šef VW brenda Herbert Dies, devet glavnih menadžera okupilo se u subotu popodne kako bi razgovarali o budućnosti, nakon što su regulatori razotkrili varanje u testovima emisije štetnih gasova, skandal koji je koštao kompaniju skoro 30 milijardi evra kazni i ukaljao njeno ime.

"Bila je to intenzivna diskusija, kao i spoznaja da bi ovo mogla biti prilika, ako skočimo dovoljno udalj", rekao je Jirgen Stakman, član uprave VW brenda za prodaju

Foto: EPA/CJ GUNTHER

"To je bila početna sesija planiranja da se uradi više od igre s električnim automobilima. Pitali smo se koja je naša vizija za budućnost brenda? Sve što vidite danas je povezano sa ovim".

Samo tri dana nakon Rothehof sastanka Upravnog odbora VW, kompanija je najavila planove za razvoj platforme za električna vozila, pod kodnim nazivom MEB, čime se otvara put za masovnu proizvodnju pristupačnog električnog automobila.

Mesecima nakon što je 2015. eksplodirao "Dizelgejl" skandal, konkurentski proizvođači automobila tretirali su varanje dizelom kao "problem VW".

Međutim, regulatori su otkrili prekomerne emisije u celom sektoru i pokrenuli zatvaranje koje podriva postojanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS), prisiljavajući ceo sektor da razmotri put kojim se kreće.

Sada će najveći "zločinac" Dizelgejt afere najverovatnije postati najveći proizvođač električnih automobila na svetu u narednim godinama, kažu analitičari, stavljajući ga na "pol" poziciju da preplavi tržište – ako se potražnja materijalizuje.

Međutim, sveobuhvatne ambicije VW otkrivene su tek pre dva meseca kada je nemačka kompanija iznenadila celu industriju obećanjem da će potrošiti 80 milijardi evra za razvoj električnih vozila i kupovinu baterija, čime će se smanjiti ulaganja rivala.

Planirano je da se godišnja proizvodnja električnih automobila podigne sa 40.000 u 2018. godini, na 3.000.000 do 2025.

Rizična opklada

Foto: Fransz/Depositphotos

Pošto regulatori i zakonodavci, a ne kupci, diktiraju koja vrsta vozila mogu izaći na put, analitičari revizorske kuće "Dilojt " (Deloitte) kažu da bi industrija mogla da proizvede 14 miliona električnih automobila za koje ne postoji potražnja potrošača.

To je ujedno i opklada na sve ili ništa na duži period.

Volkswagen, čiji će ID električni automobili stići u salone 2020. godine, postavio je rok za okončanje masovne proizvodnje SUS motora. Poslednja generacija benzinskih i dizel motora će biti razvijana do 2026.

Analitičar Arnt Elinghorst smatra da bi klađenje na EV moglo biti rizično jer kupci ne žele da poseduju automobile zavisne od objekata za punjenje.

"Šta ako ljudi još nisu spremni da poseduju EV? Da li će usvajanje EV biti isto u SAD, Evropi i Kini?", pita se Elinghorst.

Međutim, on dodaje da su propisi EU i Kine o emisiji štetnih gasova učinili da usvajanje električnih vozila postane neizbežno, što je ponudilo "pozitivnu rizičnu nagradu" industriji u razvoju.

Foto: EPA/ TANNEN MAURY

Još jedan nus-proizvod Dizelgejta koji je ubrzao VW-ov električni program, prema rečima viših rukovodilaca, bila je čistka stare garde čelnika kompanije, koja je postala meta javnog i političkog besa.

Ovo je osnažilo poziciju Diesa, koji se pridružio kao šef VW brenda neposredno pre nego što su američki regulatori otkrili prevaru na testovima emisije gasova VW automobila.

Dies, koji je stigao iz BMW kojem je pomogao razvoj revolucionarnog električnog vozila, tada je imenovan za izvršnog direktora cele Volkswagen Grupe, carstva sa više brendova koje uključuje Audi, Porsche, Bentley, Seat, Škodu, Lamborghini i Ducati.

Proizvođači automobila za sad nisu uspeli da masovno proizvode električna vozila na profitabilan način, uglavnom zbog previsokih troškova baterija koje čine 30-50% cene električnog vozila.

Baterija koja omogućava autonomiju od 500 km košta oko 18.000 evra, u poređenju sa benzinskim motorom koji košta oko 5.000 dolara. Dodajte tome još 2.000 evra za električni motor i inverter i razlika je još veća.

Čak se i najjeftiniji automobil električne start-ap kompanije Tesle, Model 3, prodaje u Nemačkoj po početnoj ceni od 55.400 evra, što je malo ispod cene osnovnog modela Porsche Macan, kompaktnog SUV-a. U Sjedinjenim Američkim Državama cena Modela 3 počinje od 37.000 evra.

Foto: EPA/ALEXANDER BECHER

VW veruje da će mu visoko podignuta letvica dati prednost da napravi električno vozilo koje neće koštati više od trenutnog modela Golfa, što je oko 20.000 evra, koristeći svoju snagu nabavke kao najveći proizvođač automobila i kamiona na svetu da bi smanjilo troškove.

"Mi smo Volkswagen, brend za narod. Za električne automobile nam je potrebna obimna ekonomija. A VW, više nego bilo koji drugi proizvođač automobila, može to da iskoristi", rekao je viši Volksvagenov izvršni direktor za Rojters, insistirajući na anonimnosti.

Budžet za električna vozila VW nadmašuje onaj najbližeg konkurenta, nemačkog Daimlera, koji je izdvojio 37 milijardi evra.

General Motors, najveći američki proizvođač automobila, saopštio je da planira da potrošiti ukupno 7 milijardi evra na električna vozila i samovozeće automobile.

Renault-Nissan-Mitsubishi alijansa saopštila je krajem 2017. da će do 2022. godine potrošiti 10 milijardi evra na razvoj električnih i autonomnih automobila.

"Očekujemo da Volkswagen bude najveći svetski proizvođač električnih vozila do 2025. Tesla će verovatno ostati manji igrač na tržištu", rekao je analitičar Patrik Humel.

Rigoroznije norme, stroži testovi

Foto: Getty images

Volkswagenovo varanje na testovima emisije korišćenjem softvera rezultovalo je uvođenjem strožih testova zagađenja koji su otkrili da su 2016. i 2017. godine emisije u industriji bile do 20% veće u stvarnim uslovima vožnje u poređenju sa laboratorijskim uslovima.

Ovo je povećalo prepreku u naporima automobilskog sektora da smanji emisije ugljen-dioksida, koji se smatra odgovornim za globalno zagrevanje.

Zakonodavci Evropske unije (EU) su u decembru dogovorili smanjenje emisije ugljen-dioksida iz automobila u visini od 37,5% do 2030. u odnosu na nivo iz 2021. To je odlučeno nakon što je EU prisilila 40% smanjenja emisije između 2007. i 2021.

"Ovaj cilj više nije dostižan koristeći samo SUS motore", istakao je Volkman Dener, izvršni direktor kompanije Bosch, najvećeg svetskog dobavljača proizvođača automobila.

Od 2019. će svaki gram preteranog zagađenja ugljen-dioksidom će biti sankcionisan novčanom kaznom od 95 evra.

Analitičari predviđaju da će se VW suočiti sa kaznom od 1,4 milijarde evra za prekoračenje prosečnih granica u Evropi do 2021, dok se Ford i Fiat-Chrisler (FCA) suočavaju sa kaznom od 430, odnosno 700 miliona evra.

Popularnost SUV-a zadaje glavobolju

Foto: Getty images

Daimler, BMW, PSA, Mazda i Hyundai će promašiti svoje prosečne ciljeve emisije za 2021, a prognoza za Toyotu, Renault-Nissan-Mitsubishi, Volvo, Hondu i Jaguar Land Rover je da će ispuniti svoje ciljeve.

Proizvođači automobila su se borili da smanje prosečne emisije svoje flote zbog promene u ukusu kupaca ka većim, SUV vozilima, što otežava održavanje istog nivoa ubrzanja i udobnosti bez povećanja potrošnje goriva i zagađenja.

SUV-ovi su sada najpopularnija kategorija vozila u Evropi, sa tržišnim udelom od 34,6%, navodi JATO Dinamics. Čak i Porsche, koji je stekao ime proizvodnjom laganih sportskih automobila, oslanja se na prodaju SUV automobila koji imaju čak 61% učešća u tome.

Kako je opseg prekomernih emisija u celoj industriji podstakao Brisel da progura strože zakone krajem prošle godine, čelnici VW su zaključili da su čisto električni automobili najefikasniji način da se zadovolje ciljevi emisije CO2.

To je bila tačka bez povratka, prema rečima direktora, kada je kompanija donela konačne odluke o investiranju u električnu tehnologiju i obavezala se da će zadržati pravac koji je utvrdila posle Dizelgejta.

"Nakon procene alternativa, odlučili smo se za elektromobilnost", izjavio je glavni operativni direktor Ralf Brandstater za Rojters.