Sve opasnosti letnje vožnje

Za razliku od drugih godišnjih doba, u letnjem periodu asfalt je idealan za vožnju – nema snega i leda, a i mokri kolovozi su retkost. Preglednost puta je odlična, nema magle, dani su vedri a obdanica duga.

Sve ove prednosti, uz bujnu zelenu vegetacija pored puta i slikovitu prirodu, deluju relaksirajuće, pa se vozači ponekad previše opuste a koncentracija u vožnji opadne. Tada se povećava rizik da vozač ne odreaguje na vreme u slučaju iznenadne opasnosti na putu.

Lepo vreme, dobra vidljivost i suv kolovoz podižu samopouzdanje pa se lakše odlučujemo na rizična preticanja koja u drugačijim vremenskim i klimatskim okolnostima možda ne bismo ni pokušali.

Osim toga, mnogi vlasnici automobila u Srbiji tokom godine voze uglavnom "u lokalu", pa dugo putovanje do mora može da predstavlja preveliki izazov za mlade i neiskusne vozače, naročito na magistralnim putevima sa mnogo oštrih krivina i čestim preticanjanjima kamiona i autobusa, kojih je leti na putevima više nego inače.

Nisu samo kamioni i autobusi problem. U letnjem periodu je frekvencija saobraćaja putničkih automobila daleko veća zbog godišnjih odmora. Vožnja veoma opterećenim putem brže zamara vozača, pa je dobro praviti povremene pauze, čak i ako vam se čini da niste umorni.

Vožnja noću

Kako bi izbegli dnevne gužve, oni koji kreću na godišnji odmor automobilom često se odlučuju da putovanje obave u noćnim satima.

Koliko god da je za neke pogodna, noćna vožnja može da bude veoma naporna, ali i rizična. Najpre, vidno polje je suženo, uglavnom samo na prostor koji obasjavaju farovi vašeg vozila, pa je preglednost puta lošija.

Zbog slabije vidljivosti, oči se više naprežu i vozač se brže zamara, a dodatan problem mogu da predstavljaju automobili koji dolaze u susret i koji vas zaslepljuju svojim farovima. Usled oslabljenog vida, ovi faktori više pogađaju starije nego mlađe vozače.

Još jedan "minus" za noćnu vožnju je to što je većina nas navikla da taj period dana provodi u snu, pa bez obzira na to što ste možda dremnuli pred put, nakon više sati za volanom neminovno je da postanete pospani. Tada se smanjuje i koncentracija, a i refleksi postaju usporeniji.

Ako ste se ipak odlučili da putujete noću, napravite barem kraće pauze kako biste se razmrdali i rasanili. Ukoliko osetite da niste sposobni sa dalje vozite, a nema ko da vas odmeni za volanom, najbolje je da se zaustaviti na bezbednom mestu pored puta – pumpi ili osvetljenom parkingu, i da odspavate sat-dva pa da onda nastavite dalje.

Gužve i čekanje na granici i naplatnim rampama

Kada je reč o vožnji u letnjem periodu, na srpskim putevima su prisutne još dve otežavajuće okolnosti.

Prvo, za razliku od većine zemalja Evrope, Srbija nije članica Evropske unije, tako da sve one koji se svojim automobilom upute u inostranstvo očekuju granični prelazi na kojima se - pogotovu vikendom kada je smena turista – čeka satima, na temperaturama preko 30 stepeni.

Osim što vozači koji se nađu u gužvi gube mnogo vremena, sa nima su često i mala deca pa su izloženi velikom stresu koji dodatno pogoršava situaciju.

Takvi vozači, nakon što nekako preguraju granicu, ne samo da su fizički iscrpljeni dugotrajnim stajanjem u koloni i vožnjom u režimu kreni-stani, već postaju nervozniji a često žele da nadoknade izgubljene sate brzom vožnjom, što predstavlja dodatni rizik po njih same i njihove porodice, ali i druge učesnike u saobraćaju.

Zbog svega toga, ako je to ikako moguće, za prelazak preko granice važno je izabrati radni dan i popodnevne sate, kada je na graničnim prelazima i inače manja gužva.

Posebnu pažnju treba obratiti na to da najkraći put ne znači uvek i najbrže i najmanje stresno putovanje. Koliko i kako ćete putovati, osim dužine u kilometrima, zavisi i od kategorije i kvaliteta puta, da li ima predviđenih radova i usporenja saobraćaja, kao i koliko ćete čekati na graničnom prelazu.

U slučaju da se na glavnim i najprometnijim graničnim prelazima dugo čeka, preporuka je da se koriste i neki od alternativnih prelaza u okolini, o čemu se možete informisati pred sam polazak na sajtu Auto-moto saveza Srbije ili na dežurni broj 987.

Drugi problem koji se leti javlja na srpskim autoputevima su gužve na naplatnim rampama. Savet je donekle sličan kao i u slučaju gužvi na graničnim prelazima – poželjno je za putovanje izabrati radni dan kada nema velikih smena turista koje su uglavnom subotom i nedeljom i kada je na autoptu manja frekvencija saobraćaja. U suprotnom, naoružajte se strpljenjem.

Srećan put!