Okanović o nesrećama: Najgluplji stav je "neće to meni da se desi"

Osamdesetogodišnja žena je stradala kada je pretrčavala auto-put, težak udes se dogodio kada je jedno vozilo verovatno prošlo kroz crveno svetlo, a drugi zbog nepoštovanja pravila prvenstva prolaza.

O učestalim nesrećama na našim putevima na Prvoj TV gostovao je Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

"U proseku svakog leta tokom juna, jula i avgusta na putevima Srbije pogine oko 200 ljudi. To je zastrašujuća cifra. Ako gledamo sadašnji broj nesreća u odnosu na ranije, imamo značajno smanjenje broja poginulih. Naročito od kada su stupile na snagu mere izmene Zakona o saobraćaju. Pre svega moramo da shvatimo da se saobraćajne nezgode ne dešavaju slučajno niti zbog prirodnih okolnosti, već je posledica neke greške. Pod broj jedan tu je ljudski faktor, a zatim nebezbedni putevi i neispravna vozila. Ono što ne smemo sebi da dozvolimo a to je da u saobraćaj uđemo sa idejom "neće to nama da se desi". Ubedljivo najgora, najgluplja ideja sa kojom možete da sednete za volan, sednete na motocikl, izađete kao pešak na ulicu jeste da kažete sebi neće to meni da se desi", rekao je Okanović gostujući u emisiji "150 minuta".

"Možemo nešto da uradimo da smanjimo šansu da nečijom tuđom greškom stradamo, Na primer, prva i osnovna stvar je da vežemo pojas. Da naše dete stavimo u dečje sedište, jer mnogi roditelji će reći ne vežemo dete, ne stavljamo ga u sedište jer smo pažljivi i savesni vozači kada je dete u kolima. To je u redu, ali nisi sam. Ima stotine hiljada onih koji ti idu u susred, a nisu savesni i pažljivi. Možda neko "lajkuje" nešto na Fesjbuku ili kucka neku za njega mnogo važnu poruku. Neko možda nije spavao tri dana jer mu je bolesno dete pa zaspi tokom vožnje. Neko može da dobije srčani udar tokom vožnje i da pređe u suprotnu traku. Nemojte sebi dozvoliti da ulazite sa idejom da neće vama da se desi i shvatite da u saobraćaju niste sami. Vežite pojas i na prednjim sedištima i na zadnjim, ako ste na motociklu obavezna je kaciga, ona mora biti zakopčana, ako pešačite nosite na sebi što uočljivije oboje. Trudite se da vi smanjite rizik da nečijom tuđom greškom nastradate".

Roditelji su često nesavesni i ne stavljaju decu u sedišta predviđena za njih pre svega zbog bezbednosti.

"Povećane su kazne za to, ali ako imate "sreće" da vas zaustavi policajac. Ali one prave su da vam dete pogine, postane težak invalid, da bude povređeno, da vam se ceo život pretvori u pakao u roku od tri sekunde. Svaki roditelj će se uzrujati ako mu se dete povredi u parku, ogrebe na ružu. A zamislite da dete nije u sedištu, da veselo stoji između dva sedišta, da dođe do naglog kočenja, ne do sudara, samo do kočenja i da dete poleti i udari glavom".

Često opravdanje roditelja je da je dete nervozno kada je vezano i u sedištu.

"Izuzetno loše opravdanje. Dete koje je od prvog dana u sedištu ne zna za drugu opciju. Buni se dete koje ima dve opcije. Opcija A je u sedištu, opcija B je van sedišta. Kada zna da ima dve opcije, ono će da traži drugu koja je za njega povoljnija. Kada ste dosledni i od prvog dana držite dete u sedištu, makar išli 50m od prodavnice do garaže, kada dete zna da nema izuzetka, neće ni pokušavati. Ako u nekom trenutku proba da ispipa granice vaše doslednosti, vi samo ostanite dosledni i nećete imati problema. Postoje situacije kada detetu nije prijatno, ali to su duže vožnje, veće vrućine, ali tada je potrebno da pravite pauze i proverite da u sedištu nešto nije zaostalo što detetu stvari nelagodnost".

Ovih dana u centru pažnje je pre svega bila teška nesreća u Bečićima, u crnogorskom letovalištu je poginuo 25-godišnji muškarac, a teško je povređena njegova verenica. Na njih je naletelo vozilo dok su prelazili pašački prelaz. Bar ono što se smatra da je prelaz za pešake jer nije jasno označen niti vidljiv, čak ni preko dana.

"Prvo i osnovno što projektant gleda je gde postoje pešački tokovi, gde postoji velika količina pešaka koja ima potrebu da pređe put na određenom mestu. Treba da se ispune i neki određeni uslovi da bi tu omogućili bezbedan prelaz pešaka, pa ako je potrebno postavlja se i semafor. Neće meni da se desi isto važi i za ljude koji upravljaju putevima. Mnogo je loše kada neko ko je zadužen za određeni put, saobraćajnicu i bezbednost nastupa sa stavom da neće to tu da se desi. Ovde je indikativno što meštani koji poznaju lokalne prilike ukazuju na to da se tu često dešavaju saobraćajne nezgode. Nisu li to dovoljni razlozi da neko ko se bavi upravljenjem putevima zaključi da bi trebalo da se preduzmu neke dodatne mere. Nešto mora da se preduzme, da li ćete postaviti elemente kojima ćete usporiti saobraćaj, ili semafor, to je stvar procene stručnjaka. Ja nikoga ne optužujem niti bacam sumnju na nekoga, ali nešto morate da preduzmete ako imate saznanja i znate da se na određenom mestu dešavaju nesreće češće nego inače. Morate da upravljate putevima, da planirate i projektujete saobraćaj, da održavate puteve na način da sprečite saobraćajne nesreće. Jedan način je da vidite da tu gine veći broj ljudi, a drugi da uradite ne čekate da se desi nezgoda već da izvršite saobraćajnu predanalizu i u fazi projektovanja puta vidite gde bi mogao da nastane problem".

Foto: Aleksandar Krstiæ, B92.net

Kao što smo naveli na početku, među nesrećama koje su se ove nedelje dogodile u Beogradu je i pogibija žene koja je pretrčavala auto-put.

"Država je 2004. slala zvanične podatke komisiji u Ženevi koja se bavi saobraćajem navedeno je da je određen broj pešaka poginuo zbog pretrčavanja autoputa. Izveštaj je vraćen sa naznakom da imamo grešku jer piše da su pešaci ginuli na autoputu. Morali smo da im objasnimo da nije greška i da je to činjenica. To je nešto što nećete naći nigde osim kod nas da pešaci pretrčavaju autoput. Jer 120 km/h (130) je ogromna brzina. Pri toj brzini vozilo pređe oko 36 metara u sekundi, zaustavni put je veoma dugačak. S druge strane, vozač nema razloga da očekuje pešaka, niti treba da prilagođava svoju vožnju eventualnom pretrčavanju pešaka. Kada dođe to toga šanse za preživljavanje apsolutne ne postoje. Pitanje je da li ćete samo uspeti da indentifikujete pešaka".

Još uvek je letnji rasput, ali će brzo 1. septembar kada će đaci ponovo kreniti u školul. Oni su posebno ugroženi učesnici saobraćaja.

"Saobraćaj ne trpi iznenađenja. Nije dobro da vas iznenani ni pešak ni vozilo na crveno. Da bi vaša deca bila bezbednija, da ne bi predstavljala iznenađenje za vozače, naročito one koji gledaju u telefon ili levo-desno, važno je da vaša deca budu što uočljivija u saobraćaju. Zbog toga apelujem roditeljima da kada kupujete rančeve, patike, garderobu, gledajte da budu jarke boje – žuta, narandžasta, crvena, izbegavajte crnu, sivu, pa čak i belu. Što je dete uočljivije, to je u saobraćaju bezbednije", rekao je Okanović.

On je skrenuo pažnju i na opasnost vožnje u papučama, što je čest slučaj tokom letnjih meseci.

"Greške u saobraćaju se jako skupo plaćaju, posledice ostaju celog života. Zbog vaše nesmotrenosti, vašim lakomislenim, nesmotrenim postupkom možete zbrisati celu jednu porodicu", zaključio je Okanović.