Uvoz polovnog automobila: Korak po korak (2. deo)

S obzirom na to da se uvozom i prodajom mahom bave pravna lica, odnosno privatne firme, "običnom čoveku" je potpuno nepoznato kako zapravo izgleda procedura uvoza polovnjaka, pišu Polovni automobili.

Podeli
Foto: Hadrian/Shutterstock
Foto: Hadrian/Shutterstock

U prvom tekstu u okviru specijala "kako da sami uvezete polovni automobil iz inostranstva" bavili smo se neophodnom papirologijom.

Podsećamo vas da vam angažovanje nekog špeditera može uštedeti dosta muka, ali i novca naročito kad je u pitanju prikupljanje neophodne dokumentacije.

U ovom delu detaljno ćemo se baviti porezima i carinom.

Uslovi za uvoz i oslobađanje od carine

Osnovni uslov da bi auto mogao da se uveze u Srbiju jeste da ispunjava Euro 3 standard ili viši, pri čemu mora da bude proizveden u skladu sa tim standardom – nikakve prepravke ne dolaze u obzir.

Ovde moramo da napomenemo da kako sada stvari stoje ovo pravilo će važiti do kraja ove godine, jer će prema najavama Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 1. junara 2024. godine biće dozvoljen uvoz polovnih vozila koja ispunjavaju najmanje normu Euro 5.

Postoje vozila koja su se istovremeno prodavala sa dva standarda (Euro 2 i Euro 3) u zavisnosti od tržišta kojem su namenjena. Na internetu se može naći obilje informacija o tome kako prepoznati Euro 3 standard, ali ih uzimajte sa velikom dozom rezerve pošto često nisu tačne.

Foto: CatwalkPhotos/Shutterstock
Foto: CatwalkPhotos/Shutterstock

Sva vozila prvi put registrovana u zemljama osnivačima EU od 01.01. 2002. ispunjavaju Euro 3 ili viši standard. Naglašavamo, ovo pravilo važi isključivo za zemlje osnivače Evropske unije, odnosno one zemlje koje su bile članice od samog osnivanja, dok za sve druge zemlje koje su se naknadno priključile EU važi datum priključenja.

Na primer, za Sloveniju, Mađarsku, Češku, Slovačku, Poljsku, Litvaniju i Letoniju to je 01.05. 2004; za Bugarsku i Rumuniju 01.01. 2007, a za Hrvatsku 01.06. 2013. godine, te se za vozila koja su prvi put u tim zemljama registrovana pre navedenih datuma treba prvo obezbediti Uverenje iz Agencije za bezbednost saobraćaja, u kome se vidi koju Euro normu vozilo ispunjava, a kao uslov za carinjenje.

Granica od 01.01. 2002. godine važi i za zemlje osnivače Šengen zone, a koje nisu u EU, kao što su Švajcarska, Norveška, Island

Foto: Istvan Csak/Shutterstock
Foto: Istvan Csak/Shutterstock

Važno je napomenuti da vozila EU proizvodnje novijih godišta, a rađena namenski za neevropska tržišta, uglavnom ne ispunjavaju potrebne EU norme za uvoz u Srbiju.

Često se naši građani koji rade u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru i dr. arapskim zemljama, i koji su tamo povoljno kupili par godina stara atraktivna vozila (Porsche, Ferrari, Maserati i sl.) budu neprijatno iznenađeni kada saznaju da ih ne mogu uvesti u Srbiju.

Razlog tome je što arapsko tržište nema određene nikakve ekološke norme, i EU proizvođači uopšte u njih ne ugrađuju delove koji smanjuju emisiju gasova.

Sličan problem je sa vozilima rađenim za američko tržište, a zbog svetlosne grupe koja je različita od evropske. Dalje, ne prolaze ni neevropske marke vozila rađene za rusko tržište, dok u većini slučajeva evropske marke rađene za rusko tržište ispunjavaju euro norme.

Da biste bili sigurni da vozilo sa neevropskog tržišta može da se uveze, osnovna vodilja treba da vam bude proizvođačka pločica sa vozila. Ona pored broja šasije i masenih podataka mora i da sadrži evropsku homologacionu oznaku (€c).

Kolika je carina na polovna vozila iz uvoza?

Carina na polovna vozila iz Evropske unije se ne plaća, ali uslov je da je auto proizveden u EU i da se uvozi iz EU. Izuzetak su zemlje navedene u pasošu o EUR.

Morate da imate dokaz da je auto proizveden u EU, tj. EUR1 obrazac ili izjavu na fakturi prodavca – o tome smo govorili u prethodnom tekstu. U suprotnom, plaća se puna stopa carine od 12,5%.

Za ostala vozila je 12,5% (npr. vozila proizvedena u Japanu, Turskoj, Južnoj Koreji, Meksiku...). Ovde je važno napomenuti da se za evropske marke vozila proizvedene izvan EU primenjuje plaćanje pune stope carine i poreza.

Npr. iz VW programa meksička proizvodnja kao što su Golf karavan, Jetta, Beetle, Polo sedan; BMW sve X serije osim X1, kao i X2 i X3 do 2010. su SAD, Audi Q5 od 2017. Meksiko, Turska, Kina; Volvo S90 Kina; Mercedes C klasa Južnoafrička Republika; Peugeot 4008 Japan, itd. .

Zato, kako ne biste prošli skuplje nego što ste planirali, uvereni da kupujete vozilo EU preferencijalnog porekla, nije na odmet da se posavetujete sa špediterom pre kupovine.

Foto: Wellnhofer Designs/Shutterstock
Foto: Wellnhofer Designs/Shutterstock

Sa druge strane, postoje i drugačiji primeri, vozila vanevropskih marki proizvedena u EU, i ta vozila se tretiraju kao evropska, odnosno na njih se ne plaća carina. Tu spadaju npr. Toyota vozila napravljena u Belgiji, Hyundai u Slovačkoj, Suzuki u Mađarskoj, Nissan u Španiji.

Opet, nije loše posavetovati se sa špediterom, da se ne bi upalo u zamku, naročito kod Toyota vozila. Naime, neretko se u inostranim saobraćajnim dozvolama i u CoC dokumentima može pročitati da je određeni Toyota automobil proizveden u "Toyota Europe" kompaniji, što i nije neistina, jer je on iz njihovog pogona u Briselu u Belgiji izašao kao gotov proizvod, ali ipak ne ispunjava uslov za neplaćanje carine na osnovu porekla.

Zato i insistiramo u ovom tekstu na izrazu "preferencijalno EU poreklo", što znači pretežno sklopljeno od delova proizvedenih u EU i pretežno uložena EU radna snaga.

Ako su karoserija i motor proizvedeni u Japanu, i tako transportovani u Belgiju, gde je dovršeno sklapanje, tretira se kao belgijski proizvod, ali nema preferencijalno poreklo, i mora se platiti carina.

Kod "japanaca" nije teško prepoznati razliku, jer sva vozila koja se tretiraju kao vozila japanskog porekla imaju slovo J kao početno slovo u broju šasije. Za ostala vozila konsultujte špeditere!

Koliki je porez na polovna vozila iz uvoza?

Porez, tj. PDV iznosi 20%. Vrednost automobila se određuje na osnovu AMSS kataloga. Teoretski, trebalo bi da se prizna iznos sa računa/fakture, ali se to u praksi retko dešava.

Najbolje je u čitavu proceduru ući preko špedicije koja ima saradnju sa posredničkim i uvozničkim firmama registrovanim za promet vozila, a kojima srpska carina odobrava izvesnu toleranciju, tj. manju cenu u odnosu na katalošku vrednost.

Sagovornik nam je bio Dragan Teodosijević iz špediterske agencije www.don-sped.rs, na čijem sajtu postoji i kalkulator troškova carinjenja vozila – upišete podatke i besplatno dobijate troškove uvoza automobila.

Izvor: Polovni automobili; Autor: Dragan Romčević

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 2 idi na stranu