Hyundai Kona na struju: 470 km bez dopune baterija!

Није лоше.
Има пуно бензинаца који једва да могу да пређу тих 470km без свраћања на пумпу.

Sto sama racunica kaze da je minimum 5 puta manje zagadjenje sa elektricnim pogonom, a u buducnosti taj odnos ce biti samo veci jer ce se razvijati vozila sa vecom efikasnoscu, tako da ce trebati jos manje struje za tih istih 100km puta... Druga stvar je sto kad sipas dizel, on ti zadjadjuje atmosferu ravno pod tvoj prozor, znaci u gradu se vrsi najvece zagadjenje, a kad elektricnim autom se vozis, zagadjenje se vrsi i to minimum 5 puta manjim intezitetom van gradova u termoelektranama…Zakljucak: period eksploatacije jednog automobila recimo, ako uzmemo da je prosecno vozilo se menja nakon 300.000km puta, sa dizelom cemo zagaditi atmosferu sa oko 90 tona stetnih gasova koji su direkno odgovorni za ozon plus, ulje koje se menja u tom periodu za motor, menjac I ostalo, sto mu dodje vise od 90 tona zagadjenja ukupnog dok sa elektricnim autom kad se bude preslo 300.000km, on ce i dalje biti u voznom stanju za razliku od SUS motora jer u njemu nema amortizacije kao u SUS motorima zbog jednostavnosti izrade samog pogona, dobijemo oko 12 tona zagadjenja, zajedno sa baterijama, koje se vec sada mogu reciklirati do 98% ... Izvinjavam se zbog poveceg teksta koji nije mogao da stane, ali mnogima ovde se mora konacno vise objasniti zasto je zagadjenje manje kad se vozis elektricnim vozilom.

Kad vi ovakav auto imao prihvatljivu cenu bio bi idealan izbor za one koji auto koriste prevashodno po gradu.. onda je voznja maltene dzabe ali sumnjam da ce imati cenu ispod 25.000€ sto je jos uvek mnogo!

(Mladen, 27. februar 2018 19:24)

Da znas kako funkcionise neki brzi punjac, ne bi nikada napisao ovako nesto, ali gde bi Srbin bio, a da ne diskutuje o necemu o cemu nema ni elementarno znanje, zar ne ? :)
Naime, kad je baterija na 0% I prikopcas je na punjac, on nece istog trenutka krenuti da puni sa 100KW, jer bi se time pod odmah ostetila ta ista baterija zbog velike struje u totalno praznoj bateriji, nego taj process reguluse mikrokontroler u vozilu a i u superpunjacu, to jest, “dogovaraju se” stalno, jer se mere vrednosti napunjenosti baterije, otpora istih na tih 0% napunjenosti ili bilo kojem drugom procentu i kako se ponasa prilikom svakog davanja struje u nju u svakom momentu. To o cemu pricam je zasnovano na DoD (deep of discharge) statusu u kojem je trenutno baterija (koliko je napunjena) i prema tome, punjac, a i sistem u autu, odredjuje struju koja ce se pustiti u bateriju u datom trenutku. Ona pocinje od 0% gde je punjenje veoma slabo, samo 0.5-1KW, kad dodje do 2-3%, poveca na 10-20KW, ili kako je vec regulisano za svaku bateriju, a od 10-15% napunjenosti baterije krece cuveno brzo punjenje, punjac daje od 80-100KW u bateriju do jedno 85-90% napunjenosti gde pocinje da smanjuje punjenje. Tako da za tu bateriju od 64KWh ne treba ti utrositi 100KWh energije kao sto kazes da ima efi. od samo 60%, nego realno treba oko 68KWh ciste energije da se utrosi za taj process punjenja, gde efi. i jeste oko 95% za ova novija vozila. Ostatak ide na elektroniku i kablove

Sto mu dodje 100km predjenog puta sa elektricnim autom,ispustis i zagadis atmosferu sa oko 6kg stetnih gasova koji su stetni za ozon. Kada uzmes da za 100km puta ti treba oko 5 litara dizela,znaci i vise za ostale dizelase,pa gradska voznja,kad taj isti dizel spalis,u atmosferu se po litri dizela stvore stetna jedinjena i gasovi koji se time dobiju hemijskim reakcijama u vazduhu od tog spaljivanja dizela,pa tu dobijes dobijes oko 3kg gasova po litri dizela koji su diretno stetni. Plus,da bi dobio tu litru dizela,treba ti opet energija koja ce rafinerija sirovu naftu zagrevanjem dobiti derivat dizela,ponovnim zagadjenjem po litri dobijenog dizela zagadjenje dobijas da ce biti mnogo vece od 3kg. Taj isti dizel,to jest,nafta se vadi gde se opet trosi energija i zagadjuje se da bi izvadio naftu,pa transport te iste litre dizela do rafinerije opet treba energija da bi se dopremila u rafineriju i opet gorivo trosis i opet zagadjujes tu istu atmosferu za to, sve zbog tog jednog litra dizela, pa kad se dobije taj litar dizela,onda on treba opet da se distibuira do benzinskih pumpi,i sta? Opet ti treba energija,to jest,opet da zagadis atmosferu da dopremis tu litru dizela do benzinske pumpe, pa distribucija. Kad to sve saberes,za tu jednu litru dizela da bi sipao u tvoj auto,ti zagadis otprilike oko 5kg atmosferu stetnim gasovima,odnosno,kad predjes 100km dizelom, ispustis ukupno od 25-30kg stetnih gasova u atmosferu,dok sa elektricnim vozilom ces tih istih 100km puta zagaditi 6kg.

Zašto ova jača baterija ne ide sa slabijim motorom? Domet bi bio preko 600 km.

A koliko uglja, nafte ili nuklearnog goriva je potrebno za tih 90 kilovat sati struje kroz instalaciju od cca 800 ampera?
(Elektromobil-slepo crevo u razvoju autoindustrije, 27. februar 2018 18:03)

Evo, kao prvo, pretpostavimo, a sto naravno ne znas cim pitas, da 1 kg lignita u ovom slucaju, daje oko 10-13 megadzula energije po jednom kilogramu, sto znaci da iz te jedne kile lignita izadje oko 3-3.5KW toplotne energije, pa kad udje u termoelektranu, sa svim ostalim gubicima tebi na uticnicu dodje u kucu cisto oko 2KW elektricne energije od te kile. Sto znaci kad izracunas da je, ne kao sto ti kazes baterija od 90KWh, za ovaj automibil, nego 64KWh kao sto i pise u tekstu, ispada da ti treba oko 128kg lignita da spalis, da bi napunio ovo vozilo koje moze da predje 470km puta. Znaci, da bi presao 1km puta, treba ti da spalis oko 275 grama uglja, a za 100km puta 27.5kg lignita uglja. Kada tih 27.5kg uglja spalis, u atmosferu se izbaci isparljivih sastojaka uglja (u % suve materije) od 50-60%, ostatak ostane u cvrstoj materiji, sto u prevodu znaci da 100km predjenog puta sa elektricnim autom, ispustis u atmosferu oko 15kg gasova od kojih su barem opet oko 40% stetni i direktno uticu na ozon…Sto mu dodje da recimo, 100km predjenog puta sa elektricnim autom, ispustis i zagadis atmosferu sa oko 6kg stetnih gasova koji su stetni za ozon. Nastavak u drugoj poruci...

gotiva

Ovima što se bave računanjem brzine punjenja. Iako je punjač od 100 kW nije sve vreme ta brzina, već varira zavisno od napunjenosti baterije i njene temperature. To sve kontroliše kompjuter u kolima sa ciljem da baterija što duže traje.

"...dopuniti do svog 80% kapaciteta za 54 minuta, ako se koristi brzi punjač od 100kW."

A koliko uglja, nafte ili nuklearnog goriva je potrebno za tih 90 kilovat sati struje kroz instalaciju od cca 800 ampera? Ilustracije radi, to je kao kada u soliteru od 50 stanova u svakom stanu istovremeno svi hoće da se tuširaju, pa svi odjednom uključe 50 bojlera. Evo i drugog poređenja: nemački Inter-city Express (max. brzina oko 350 km/h) sa strujom potrošenom za to jednosatno punjenje (100kWh) može da pređe 30-50 kilometara i preveze nekoliko stotina putnika.

@Glupander za elektricna vozila

Hvala za podatke iz komentara. :) Samo argumentovano sa 'strucnjacima'.

Ako se pune sa 100kW i za 56 minuta (dakle 90kWh struje) se napuni 80%, što je 56kWh, to znači da je efikasnost punjenja 65%. Očekivao sam barem 80% efikasnosti, a normalno je preko 90%.

Probao auto. Dizajn super... kvalitet i izbor materijala očajan. Ja sam odustao...

Hvala na stručnim izračunima uz jednu opasku.
U proračun je uzet ugljen kao izvor struje, a znamo da je ugljen najveći zagađivač od svih izvora dobivanja struje. I ovako je izašlo da je dizel motor 7-8 puta veći zagađivač od električnih automobila, ali mene zanima kako bi računica izgledala kad bi u račun uzeli hidroelektranu, solarnu elektranu i vjetroelektranu. Ova tri izvora u RH čine 35% električne energije, a nuklearna eletrana idućih 30%. Kako je cijena proizvodnje struje iz obnovljivih izvora pala na cijenu proizvodnje struje iz fosilnih goriva ne postoji niti jedan razlog da budući proizvođači el. energije ne budu iz obnovljivih izvora (sunce, vjetar).
Na kraju (za cca. 30 godina kada vjerojatno neće više biti termoelektrana) ćemo doći do računice da el. auti zagađuju 30-50 puta manje od automobila sa dizel ili benzinskim motorima. Neke zemlje kao npr. Danska već danas ima termoelektrane (u vjetrovitim danima) samo kao rezervnu varijantu za proizvodnju el. energije.
Molim izračun (usporedba dizel/el. auti iz obnovljivih izvora - ispuštanje opasnih plinova) ako je moguće.

Koliko kosta?

domet realan,u idealnim uslovima. upališ klimu,svjetla,radio,malo uzbrdice i domet pada na 160 KM.

(Iron Oskar Zeljko, 28. februar 2018 10:57)

Druže, ti si nešto gadno pogrešio... Ja nisam "taj tvoj" za koga si se zakačio I koji iskrivljuje istine, nego sam ovde prvi put napisao komentare ikada. Što se tiče toga da ti mene optužujes za podatke koje sam izneo da nemaju veze sa bilo čime, samo ću da ti kažem da sam ja neko ko proizvodi baterijske module i sklapa ih celinu za DIY projekte za razna električna vozila sve u zavisnosti mušterije I šta želi da uradi sa svojim automobilom, a da ga pretvori u električni. Tako da moram I više nego dobro da se razumem u tu tematiku. A sto se tice solid-state baterija, nikad nisam ni a rekao o njima, pošto imaju još niz problema koji se moraju rešiti da bi došle u komercijalnu proizvodnju. A što se tiče da sam rekao neku neistinu u mojim postovima, imaš vrlo jednostavne online kalkulatore gde možeš sve I sam to isto da izračunas, koliko ćeš zagaditi električnim a koliko dizelašem u mom slučaju, naravno ako imaš elementarno poznavanje istog, a ne kao većina ovde da lupa gluposti samo da bi se napravila pametnim. Daj nam ovde svima sada tvoju neku računicu zasnovanu na zvaničnim podacima i linkovima da vidimo koliko bi tebe konkretno pogodilo zagađenje ako sam već negde kao pogrešio. Bastovanu krastavace ne vredi prodavati, ali ajde probaj :)

100kw, dakle moram prikaciti u glavnu trafostanicu blizu elektrane.

Ako u realnim uslovima jača verzija može da pređe 2/3 deklarisane kilometraže, rezultat je odličan. Na ap verovatno i više od toga uz poštovanje ograničenja. Recimo relacija NS - BG - NS bi trebala opušteno da se pređe uz malo vožnje i po gradu. Ostaje problem sa punjenjem baterija, jer zahteva trofazni priključak (za iole prihvatljivo vreme punjenja) i kuću ili bar stan u prizemlju uz parking.
Ono što niko ne navodi je koliki je pad napunjenosti baterija kada vozilo stoji na -5 C ili na +40 C. Benefiti kupovine elektro automobila u današnjem vremenu su niski troškovi eksploatacije, ali su visoki troškovi nabavke. U budućnosti će taj odnos da se promeni, pa će troškovi eksploatacije porasti, a nabvke pasti. Zaista se ljudi varaju ako misle da budućnost donosi jeftina vozila. Cene vozila u okviru iste klase od kraja 80ih pa do danas su se udvostručila u realnim iznosima. Mislim da je hibrid i dalje znatno bolje rešenje, jer je izbor i broj lokacija benzinskih stanica povoljniji.U svakom slučaju, bitno je da se na razvoju radi.

Centralni "greben" samo smeta nogama. Razmisliti o spuštanju ili sklanjanju...

ma ovo je za bogatune kao drugo auto za svrckanje po gradu.

ko ce bre da ceka da se napuni ako ti auto treba svaki cas uz duze deonice.

a sta ako nemas svoje dvoriste/garazu? da dzumis negde u gradu dok se puni?

kad se baterije budu punile za 5 minuta - ok.

ali to nije moguce u doglednoj buducnosti. zbog toga je 100 puta bolje resenje - vodonik.

Srbi nema čemu da se raduju..to samo znači da EPS ide u strane ruke i ide debela akciza na struju.

"Centralni "greben" samo smeta nogama. Razmisliti o spuštanju ili sklanjanju..."
To je sada neki trend, a meni je to potpuno besmisleno pogotovo za SUV vozila. Po meni, najbolje bi bilo da auto nema nista izmedju prednjih sedista. Sta ako ti se auto zaglavu i blokira leva vrata (jer to je, kao SUV), ako ga parkiras uza zid, ako treba da preneses neke stvari pa ih stavis u kabinu napred...

Postoji niz nerešenih ppitanja u Srbiji koji vas odbijaju od električnog automobila. Prvo naša država još ne daje subvencije za nabavku ovakvog automobila. Dalje baterija u istom ima svoj životni vek (kao i svaka baterija uostalom) pa u jednom trenutku će doći trenutak da na vozilu morate zameniti bateriju. Nagradna pitanja su: Kolika će biti cena iste u zameni? i Kako će se vršiti odlaganje - reciklaža iste? Zna se da baterija sadrži teške metale i druge otrovne materije te se zahteva poseban vid njenog odlaganja tj. reciklaže. Poznato je da država na svaku novu bateriju pored svih ostalih poreza "udene" i onaj za reciklažu iste.

(Dejan, 28. februar 2018 15:13)

Sto se tice baterija tu ne treba brinuti ako se kupuje od proverenog proizvodjaca. Tojota na svojim hibridima nudi garanciju na elektromotore i baterije 8 godina ili 150,000km. Za sada ima samo jednocifren broj slucajeva da su baterije riknule pre tog vremena, Lexus ima samo 2 takva slucaja a ukupan broj proatih Tojotinih hibrida je preko 10 miliona. Inace cena promene baterije u hibridim sa vecim kapacitetom je oko pet hiljada eura. Tesla takodje nubi garanciju od 8 godina i neogranicenom kilometrazom.

Problem moze da se javi kod kineskih proizvodjaca koji nemaju dovoljan R&D i novaca za ekstremno testiranje ali zato ce biti jeftiniji od Japanskih ili Zapadnih proizvodjaca pa ko voli neka proba.

Onog momenta kada dodju solid state baterije sve se menja a to nece biti tako daleko, jedno 10ak godina.

(Iron Oskar Zeljko, 28. februar 2018 10:57) - o kakvim to "bivšim" imenima govorite kada smo nas troje različite osobe?

Najlakše je samo odgovoriti bez ikakvog objašnjenja i veza ka tim proračunima koje ste Vi nekako dobili, a nikako da podelite sa nama.


Enivej, dve studije o EV i SUS motorima, ko više zagađuje kada sračunamo sve procese:

Za SAD:
https://www.ucsusa.org/sites/default/files/attach/2015/11/Cleaner-Cars-from-Cradle-to-Grave-full-report.pdf

za EU:
https://www.transportenvironment.org/publications/electric-vehicle-life-cycle-analysis-and-raw-material-availability

https://www.google.rs/search?q=panasonic+toyota+battery+agreement&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b-1-ab&gws_rd=cr&dcr=0&ei=_LCWWunDIOvHgAahr7bIDg

" Naveo si kako postoje ugovori izmedju panasonika toyote.... alo odakle bre covece samo tebi ti podaci, sto bre zamaras narod. "
http://lmgtfy.com/?q=toyota+panasonic+battery+agreement

Elektricni automobili su vrlo interasantne masine, medjutim, postoje prakticni tehnicki izazovi. Elektricna mreza u naseljima ne bi izdrzala kada bi pocelo masovno koriscenje elektro automobila. Mreza brzih punjaca mora da se gradi, a zamislite punjnjenje u kvartovima sa stambenim zgradama(nisam cak ni pomislio na nbg blokove). Verovatno i s namerom ta vozila su jos uvek skupa, cak i za zapadne standarde, pa nema masovnog prelaska na el. vozila.Prava stvar je vodonik i to treba gurati, cak ni super baterije nece biti dovoljno dobra konkurencija.

Odgovor “Glupanderu”. Vise ti se ne obracam direktno vec koristim bivse nadimke. Znam da me vecina ovde ne kapira jer ne prate redovno tvoj rad, odnosno iznosenje gluposti zbog kojih cesto menjas nadimke, a pokusavas izmanipulisati istinu. Sta bi sa onim revolucionarnim solid-state baterijama (one su i dalje u test fazi kao i gomila novih potencijalnih) koje si pominjao kao resenje problema koje navodno toyota vec koristi, a one mogu da izdrze napon od samo 3 volta. Naveo si kako postoje ugovori izmedju panasonika toyote.... alo odakle bre covece samo tebi ti podaci, sto bre zamaras narod. Kako te ne mrzi da iznova i iznova pises iskrivljenu istinu i da trazis da tebi neko nesto objasnjava i iznosi cinjenice kada i sam znas da ono sto pises nema veze sa mozgom?

@Dejan - reciklaža jeste dobro pitanje, ali nije nerešivo i radi se na tome. Baterije posle svog radnog veka u automobilu mogu da posluže za skladištenje energije.

https://cleantechnica.com/2016/05/15/nissan-recycles-ev-batteries-home-energy-storage/

Da li se kompanijama ekonomski isplati više da recikliraju ili da je dalje iskoriste za skladištenje je na njima.

Sa obzirom da cene padaju, sada se ne može reći koliko bi reciklaža (ili zamena) baterija bila za 5-10 godina.

Kvalitet i dugotrajnost baterija, brzna punjenja, sistem hlađenja i zagrejavanja zavise od proizvođača.

Kina kao najveći pokretač EV transformacije obavezala je proizvođače auta da oni moraju da reše pitanje recikliranja.
https://www.reuters.com/article/us-china-batteries-recycling/china-puts-responsibility-for-battery-recycling-on-makers-of-electric-vehicles-idUSKCN1GA0MG

Engleska isto ima zakone o baterijama:
https://www.gov.uk/guidance/waste-batteries-producer-responsibility

"...dopuniti do svog 80% kapaciteta za 54 minuta, ako se koristi brzi punjač od 100kW."

A koliko uglja, nafte ili nuklearnog goriva je potrebno za tih 90 kilovat sati struje kroz instalaciju od cca 800 ampera? Ilustracije radi, to je kao kada u soliteru od 50 stanova u svakom stanu istovremeno svi hoće da se tuširaju, pa svi odjednom uključe 50 bojlera. Evo i drugog poređenja: nemački Inter-city Express (max. brzina oko 350 km/h) sa strujom potrošenom za to jednosatno punjenje (100kWh) može da pređe 30-50 kilometara i preveze nekoliko stotina putnika.

domet realan,u idealnim uslovima. upališ klimu,svjetla,radio,malo uzbrdice i domet pada na 160 KM.

Probao auto. Dizajn super... kvalitet i izbor materijala očajan. Ja sam odustao...

Odgovor “Glupanderu”. Vise ti se ne obracam direktno vec koristim bivse nadimke. Znam da me vecina ovde ne kapira jer ne prate redovno tvoj rad, odnosno iznosenje gluposti zbog kojih cesto menjas nadimke, a pokusavas izmanipulisati istinu. Sta bi sa onim revolucionarnim solid-state baterijama (one su i dalje u test fazi kao i gomila novih potencijalnih) koje si pominjao kao resenje problema koje navodno toyota vec koristi, a one mogu da izdrze napon od samo 3 volta. Naveo si kako postoje ugovori izmedju panasonika toyote.... alo odakle bre covece samo tebi ti podaci, sto bre zamaras narod. Kako te ne mrzi da iznova i iznova pises iskrivljenu istinu i da trazis da tebi neko nesto objasnjava i iznosi cinjenice kada i sam znas da ono sto pises nema veze sa mozgom?

100kw, dakle moram prikaciti u glavnu trafostanicu blizu elektrane.

ma ovo je za bogatune kao drugo auto za svrckanje po gradu.

ko ce bre da ceka da se napuni ako ti auto treba svaki cas uz duze deonice.

a sta ako nemas svoje dvoriste/garazu? da dzumis negde u gradu dok se puni?

kad se baterije budu punile za 5 minuta - ok.

ali to nije moguce u doglednoj buducnosti. zbog toga je 100 puta bolje resenje - vodonik.

Zašto ova jača baterija ne ide sa slabijim motorom? Domet bi bio preko 600 km.

Ako se pune sa 100kW i za 56 minuta (dakle 90kWh struje) se napuni 80%, što je 56kWh, to znači da je efikasnost punjenja 65%. Očekivao sam barem 80% efikasnosti, a normalno je preko 90%.

Elektricni automobili su vrlo interasantne masine, medjutim, postoje prakticni tehnicki izazovi. Elektricna mreza u naseljima ne bi izdrzala kada bi pocelo masovno koriscenje elektro automobila. Mreza brzih punjaca mora da se gradi, a zamislite punjnjenje u kvartovima sa stambenim zgradama(nisam cak ni pomislio na nbg blokove). Verovatno i s namerom ta vozila su jos uvek skupa, cak i za zapadne standarde, pa nema masovnog prelaska na el. vozila.Prava stvar je vodonik i to treba gurati, cak ni super baterije nece biti dovoljno dobra konkurencija.

Centralni "greben" samo smeta nogama. Razmisliti o spuštanju ili sklanjanju...

Није лоше.
Има пуно бензинаца који једва да могу да пређу тих 470km без свраћања на пумпу.

A koliko uglja, nafte ili nuklearnog goriva je potrebno za tih 90 kilovat sati struje kroz instalaciju od cca 800 ampera?
(Elektromobil-slepo crevo u razvoju autoindustrije, 27. februar 2018 18:03)

Evo, kao prvo, pretpostavimo, a sto naravno ne znas cim pitas, da 1 kg lignita u ovom slucaju, daje oko 10-13 megadzula energije po jednom kilogramu, sto znaci da iz te jedne kile lignita izadje oko 3-3.5KW toplotne energije, pa kad udje u termoelektranu, sa svim ostalim gubicima tebi na uticnicu dodje u kucu cisto oko 2KW elektricne energije od te kile. Sto znaci kad izracunas da je, ne kao sto ti kazes baterija od 90KWh, za ovaj automibil, nego 64KWh kao sto i pise u tekstu, ispada da ti treba oko 128kg lignita da spalis, da bi napunio ovo vozilo koje moze da predje 470km puta. Znaci, da bi presao 1km puta, treba ti da spalis oko 275 grama uglja, a za 100km puta 27.5kg lignita uglja. Kada tih 27.5kg uglja spalis, u atmosferu se izbaci isparljivih sastojaka uglja (u % suve materije) od 50-60%, ostatak ostane u cvrstoj materiji, sto u prevodu znaci da 100km predjenog puta sa elektricnim autom, ispustis u atmosferu oko 15kg gasova od kojih su barem opet oko 40% stetni i direktno uticu na ozon…Sto mu dodje da recimo, 100km predjenog puta sa elektricnim autom, ispustis i zagadis atmosferu sa oko 6kg stetnih gasova koji su stetni za ozon. Nastavak u drugoj poruci...

Kad vi ovakav auto imao prihvatljivu cenu bio bi idealan izbor za one koji auto koriste prevashodno po gradu.. onda je voznja maltene dzabe ali sumnjam da ce imati cenu ispod 25.000€ sto je jos uvek mnogo!

@Glupander za elektricna vozila

Hvala za podatke iz komentara. :) Samo argumentovano sa 'strucnjacima'.

Srbi nema čemu da se raduju..to samo znači da EPS ide u strane ruke i ide debela akciza na struju.

Sto mu dodje 100km predjenog puta sa elektricnim autom,ispustis i zagadis atmosferu sa oko 6kg stetnih gasova koji su stetni za ozon. Kada uzmes da za 100km puta ti treba oko 5 litara dizela,znaci i vise za ostale dizelase,pa gradska voznja,kad taj isti dizel spalis,u atmosferu se po litri dizela stvore stetna jedinjena i gasovi koji se time dobiju hemijskim reakcijama u vazduhu od tog spaljivanja dizela,pa tu dobijes dobijes oko 3kg gasova po litri dizela koji su diretno stetni. Plus,da bi dobio tu litru dizela,treba ti opet energija koja ce rafinerija sirovu naftu zagrevanjem dobiti derivat dizela,ponovnim zagadjenjem po litri dobijenog dizela zagadjenje dobijas da ce biti mnogo vece od 3kg. Taj isti dizel,to jest,nafta se vadi gde se opet trosi energija i zagadjuje se da bi izvadio naftu,pa transport te iste litre dizela do rafinerije opet treba energija da bi se dopremila u rafineriju i opet gorivo trosis i opet zagadjujes tu istu atmosferu za to, sve zbog tog jednog litra dizela, pa kad se dobije taj litar dizela,onda on treba opet da se distibuira do benzinskih pumpi,i sta? Opet ti treba energija,to jest,opet da zagadis atmosferu da dopremis tu litru dizela do benzinske pumpe, pa distribucija. Kad to sve saberes,za tu jednu litru dizela da bi sipao u tvoj auto,ti zagadis otprilike oko 5kg atmosferu stetnim gasovima,odnosno,kad predjes 100km dizelom, ispustis ukupno od 25-30kg stetnih gasova u atmosferu,dok sa elektricnim vozilom ces tih istih 100km puta zagaditi 6kg.

Sto sama racunica kaze da je minimum 5 puta manje zagadjenje sa elektricnim pogonom, a u buducnosti taj odnos ce biti samo veci jer ce se razvijati vozila sa vecom efikasnoscu, tako da ce trebati jos manje struje za tih istih 100km puta... Druga stvar je sto kad sipas dizel, on ti zadjadjuje atmosferu ravno pod tvoj prozor, znaci u gradu se vrsi najvece zagadjenje, a kad elektricnim autom se vozis, zagadjenje se vrsi i to minimum 5 puta manjim intezitetom van gradova u termoelektranama…Zakljucak: period eksploatacije jednog automobila recimo, ako uzmemo da je prosecno vozilo se menja nakon 300.000km puta, sa dizelom cemo zagaditi atmosferu sa oko 90 tona stetnih gasova koji su direkno odgovorni za ozon plus, ulje koje se menja u tom periodu za motor, menjac I ostalo, sto mu dodje vise od 90 tona zagadjenja ukupnog dok sa elektricnim autom kad se bude preslo 300.000km, on ce i dalje biti u voznom stanju za razliku od SUS motora jer u njemu nema amortizacije kao u SUS motorima zbog jednostavnosti izrade samog pogona, dobijemo oko 12 tona zagadjenja, zajedno sa baterijama, koje se vec sada mogu reciklirati do 98% ... Izvinjavam se zbog poveceg teksta koji nije mogao da stane, ali mnogima ovde se mora konacno vise objasniti zasto je zagadjenje manje kad se vozis elektricnim vozilom.

"Centralni "greben" samo smeta nogama. Razmisliti o spuštanju ili sklanjanju..."
To je sada neki trend, a meni je to potpuno besmisleno pogotovo za SUV vozila. Po meni, najbolje bi bilo da auto nema nista izmedju prednjih sedista. Sta ako ti se auto zaglavu i blokira leva vrata (jer to je, kao SUV), ako ga parkiras uza zid, ako treba da preneses neke stvari pa ih stavis u kabinu napred...

Ako u realnim uslovima jača verzija može da pređe 2/3 deklarisane kilometraže, rezultat je odličan. Na ap verovatno i više od toga uz poštovanje ograničenja. Recimo relacija NS - BG - NS bi trebala opušteno da se pređe uz malo vožnje i po gradu. Ostaje problem sa punjenjem baterija, jer zahteva trofazni priključak (za iole prihvatljivo vreme punjenja) i kuću ili bar stan u prizemlju uz parking.
Ono što niko ne navodi je koliki je pad napunjenosti baterija kada vozilo stoji na -5 C ili na +40 C. Benefiti kupovine elektro automobila u današnjem vremenu su niski troškovi eksploatacije, ali su visoki troškovi nabavke. U budućnosti će taj odnos da se promeni, pa će troškovi eksploatacije porasti, a nabvke pasti. Zaista se ljudi varaju ako misle da budućnost donosi jeftina vozila. Cene vozila u okviru iste klase od kraja 80ih pa do danas su se udvostručila u realnim iznosima. Mislim da je hibrid i dalje znatno bolje rešenje, jer je izbor i broj lokacija benzinskih stanica povoljniji.U svakom slučaju, bitno je da se na razvoju radi.

gotiva

(Mladen, 27. februar 2018 19:24)

Da znas kako funkcionise neki brzi punjac, ne bi nikada napisao ovako nesto, ali gde bi Srbin bio, a da ne diskutuje o necemu o cemu nema ni elementarno znanje, zar ne ? :)
Naime, kad je baterija na 0% I prikopcas je na punjac, on nece istog trenutka krenuti da puni sa 100KW, jer bi se time pod odmah ostetila ta ista baterija zbog velike struje u totalno praznoj bateriji, nego taj process reguluse mikrokontroler u vozilu a i u superpunjacu, to jest, “dogovaraju se” stalno, jer se mere vrednosti napunjenosti baterije, otpora istih na tih 0% napunjenosti ili bilo kojem drugom procentu i kako se ponasa prilikom svakog davanja struje u nju u svakom momentu. To o cemu pricam je zasnovano na DoD (deep of discharge) statusu u kojem je trenutno baterija (koliko je napunjena) i prema tome, punjac, a i sistem u autu, odredjuje struju koja ce se pustiti u bateriju u datom trenutku. Ona pocinje od 0% gde je punjenje veoma slabo, samo 0.5-1KW, kad dodje do 2-3%, poveca na 10-20KW, ili kako je vec regulisano za svaku bateriju, a od 10-15% napunjenosti baterije krece cuveno brzo punjenje, punjac daje od 80-100KW u bateriju do jedno 85-90% napunjenosti gde pocinje da smanjuje punjenje. Tako da za tu bateriju od 64KWh ne treba ti utrositi 100KWh energije kao sto kazes da ima efi. od samo 60%, nego realno treba oko 68KWh ciste energije da se utrosi za taj process punjenja, gde efi. i jeste oko 95% za ova novija vozila. Ostatak ide na elektroniku i kablove

Postoji niz nerešenih ppitanja u Srbiji koji vas odbijaju od električnog automobila. Prvo naša država još ne daje subvencije za nabavku ovakvog automobila. Dalje baterija u istom ima svoj životni vek (kao i svaka baterija uostalom) pa u jednom trenutku će doći trenutak da na vozilu morate zameniti bateriju. Nagradna pitanja su: Kolika će biti cena iste u zameni? i Kako će se vršiti odlaganje - reciklaža iste? Zna se da baterija sadrži teške metale i druge otrovne materije te se zahteva poseban vid njenog odlaganja tj. reciklaže. Poznato je da država na svaku novu bateriju pored svih ostalih poreza "udene" i onaj za reciklažu iste.

Koliko kosta?

Hvala na stručnim izračunima uz jednu opasku.
U proračun je uzet ugljen kao izvor struje, a znamo da je ugljen najveći zagađivač od svih izvora dobivanja struje. I ovako je izašlo da je dizel motor 7-8 puta veći zagađivač od električnih automobila, ali mene zanima kako bi računica izgledala kad bi u račun uzeli hidroelektranu, solarnu elektranu i vjetroelektranu. Ova tri izvora u RH čine 35% električne energije, a nuklearna eletrana idućih 30%. Kako je cijena proizvodnje struje iz obnovljivih izvora pala na cijenu proizvodnje struje iz fosilnih goriva ne postoji niti jedan razlog da budući proizvođači el. energije ne budu iz obnovljivih izvora (sunce, vjetar).
Na kraju (za cca. 30 godina kada vjerojatno neće više biti termoelektrana) ćemo doći do računice da el. auti zagađuju 30-50 puta manje od automobila sa dizel ili benzinskim motorima. Neke zemlje kao npr. Danska već danas ima termoelektrane (u vjetrovitim danima) samo kao rezervnu varijantu za proizvodnju el. energije.
Molim izračun (usporedba dizel/el. auti iz obnovljivih izvora - ispuštanje opasnih plinova) ako je moguće.

Ovima što se bave računanjem brzine punjenja. Iako je punjač od 100 kW nije sve vreme ta brzina, već varira zavisno od napunjenosti baterije i njene temperature. To sve kontroliše kompjuter u kolima sa ciljem da baterija što duže traje.

(Iron Oskar Zeljko, 28. februar 2018 10:57)

Druže, ti si nešto gadno pogrešio... Ja nisam "taj tvoj" za koga si se zakačio I koji iskrivljuje istine, nego sam ovde prvi put napisao komentare ikada. Što se tiče toga da ti mene optužujes za podatke koje sam izneo da nemaju veze sa bilo čime, samo ću da ti kažem da sam ja neko ko proizvodi baterijske module i sklapa ih celinu za DIY projekte za razna električna vozila sve u zavisnosti mušterije I šta želi da uradi sa svojim automobilom, a da ga pretvori u električni. Tako da moram I više nego dobro da se razumem u tu tematiku. A sto se tice solid-state baterija, nikad nisam ni a rekao o njima, pošto imaju još niz problema koji se moraju rešiti da bi došle u komercijalnu proizvodnju. A što se tiče da sam rekao neku neistinu u mojim postovima, imaš vrlo jednostavne online kalkulatore gde možeš sve I sam to isto da izračunas, koliko ćeš zagaditi električnim a koliko dizelašem u mom slučaju, naravno ako imaš elementarno poznavanje istog, a ne kao većina ovde da lupa gluposti samo da bi se napravila pametnim. Daj nam ovde svima sada tvoju neku računicu zasnovanu na zvaničnim podacima i linkovima da vidimo koliko bi tebe konkretno pogodilo zagađenje ako sam već negde kao pogrešio. Bastovanu krastavace ne vredi prodavati, ali ajde probaj :)

(Iron Oskar Zeljko, 28. februar 2018 10:57) - o kakvim to "bivšim" imenima govorite kada smo nas troje različite osobe?

Najlakše je samo odgovoriti bez ikakvog objašnjenja i veza ka tim proračunima koje ste Vi nekako dobili, a nikako da podelite sa nama.


Enivej, dve studije o EV i SUS motorima, ko više zagađuje kada sračunamo sve procese:

Za SAD:
https://www.ucsusa.org/sites/default/files/attach/2015/11/Cleaner-Cars-from-Cradle-to-Grave-full-report.pdf

za EU:
https://www.transportenvironment.org/publications/electric-vehicle-life-cycle-analysis-and-raw-material-availability

https://www.google.rs/search?q=panasonic+toyota+battery+agreement&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b-1-ab&gws_rd=cr&dcr=0&ei=_LCWWunDIOvHgAahr7bIDg

" Naveo si kako postoje ugovori izmedju panasonika toyote.... alo odakle bre covece samo tebi ti podaci, sto bre zamaras narod. "
http://lmgtfy.com/?q=toyota+panasonic+battery+agreement

@Dejan - reciklaža jeste dobro pitanje, ali nije nerešivo i radi se na tome. Baterije posle svog radnog veka u automobilu mogu da posluže za skladištenje energije.

https://cleantechnica.com/2016/05/15/nissan-recycles-ev-batteries-home-energy-storage/

Da li se kompanijama ekonomski isplati više da recikliraju ili da je dalje iskoriste za skladištenje je na njima.

Sa obzirom da cene padaju, sada se ne može reći koliko bi reciklaža (ili zamena) baterija bila za 5-10 godina.

Kvalitet i dugotrajnost baterija, brzna punjenja, sistem hlađenja i zagrejavanja zavise od proizvođača.

Kina kao najveći pokretač EV transformacije obavezala je proizvođače auta da oni moraju da reše pitanje recikliranja.
https://www.reuters.com/article/us-china-batteries-recycling/china-puts-responsibility-for-battery-recycling-on-makers-of-electric-vehicles-idUSKCN1GA0MG

Engleska isto ima zakone o baterijama:
https://www.gov.uk/guidance/waste-batteries-producer-responsibility

(Dejan, 28. februar 2018 15:13)

Sto se tice baterija tu ne treba brinuti ako se kupuje od proverenog proizvodjaca. Tojota na svojim hibridima nudi garanciju na elektromotore i baterije 8 godina ili 150,000km. Za sada ima samo jednocifren broj slucajeva da su baterije riknule pre tog vremena, Lexus ima samo 2 takva slucaja a ukupan broj proatih Tojotinih hibrida je preko 10 miliona. Inace cena promene baterije u hibridim sa vecim kapacitetom je oko pet hiljada eura. Tesla takodje nubi garanciju od 8 godina i neogranicenom kilometrazom.

Problem moze da se javi kod kineskih proizvodjaca koji nemaju dovoljan R&D i novaca za ekstremno testiranje ali zato ce biti jeftiniji od Japanskih ili Zapadnih proizvodjaca pa ko voli neka proba.

Onog momenta kada dodju solid state baterije sve se menja a to nece biti tako daleko, jedno 10ak godina.