"Led nije dozvoljen na ulicama, to je odgovornost upravljača puta"

Na putu pokrivenom ledom lako može da se izgubi kontrola i pri veoma malim brzinama.

Izvor: B92, RTS
Podeli
Foto: B92/NĆ
Foto: B92/NĆ

Vožnja automobila prilikom velikih minusa, tokom zime, pogotovo ako i snega ima na kolovozu, može se smatrati opasnom.

Na putu pokrivenom ledom lako može da se izgubi kontrola i pri veoma malim brzinama.

Jasmina Bončić, instruktorka vožnje iz Auto-škole "Desetka plus" i Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kažu za RTS da bi na prvom mestu trebalo da se vozi sporije i pažljivije i da bi sve reakcije trebalo da budu lagane i planirane.

Savetuju da se duplira rastojanje između vozila, jer samo tako auto može da se zaustavi na vreme. Da bi kočenje bilo bezbedno, morate da procenite razdaljinu koja vam je za to potrebna.

Jasmina Bončić navodi za Jutarnji program RTS-a da tu nema preteranog kočenja, već da se koči motorom u kombinaciji sa blagim pritiskanjem pedale nožne kočnice.

Objašnjava da se koči postepeno kako bi se izbegla blokada točkova. Ako točkovi blokiraju, kaže, vozilo proklizava i gubi se kontrola.

Tada treba otpustiti kočnicu, zatim postepeno zakočiti, a istovremeno kočiti motorom - preći u manji stepen prenosa, odnosno prebaciti menjač u nižu brzinu.

Kako voziti nizbrdo, a kako uzbrdo

Na nizbrdici nikako ne treba juriti, već kočiti lagano, nežnim spušatanjem i podizanjem stopala sa kočnice. Za razliku od vožnje uzbrdo, nizbrdo se uvek vozi u nižem stepenu prenosa nego po suvom vremenu.

Objašnjava da se uzbrdo ide blagim gasom.

"I kad se doda određena količina gasa, to je vrlo mala količina gasa, ide se kontinuirano uzbrdo. Što više dodajemo gas, veća je mogućnost da će automobil proklizati. Sa druge strane, ako nema gasa, automobil će stati, tako da se količina gasa na uzbrdici daje po osećaju", objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

Kretanje iz druge brzine

Da bi se sprečilo proklizavanje, treba krenuti lagano i postepeno ubrzavati.

Ako točkovi proklizaju, ili se auto zaglavi u snegu, treba krenuti iz druge brzine.

Kako i da li možemo prilagoditi brzinu po ledu

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja navodi da ne postoji stručnjak na svetu koji će vam reći koja je prilagođena brzina za led, odnosno kojom brzinom bi trebalo da se naiđe na led da bi se vozilo održalo pod kontrolom.

Dodaje i da niko od vozača ne može da predvidi gde će se pojaviti led, te da putari ne smeju da dozvole iznenadnu pojavu leda.

"Kad biste vi imali natpis - pazite ovde je led i da taj natpis bude uočljiv sa 100 metara, ja bih onda mogao da shvatim da eventualno postoji odgovornost vozača. Ali kada vozač prosto to ne zna i nema razloga da čeka onda odgovornost vozača može postojati, ali svakako je to odgovornost upravljača puta", navodi Okanović.

Kako se izvući iz dubokog snega

Na pitanje šta ako se zaglavimo u snegu i kako se izvući iz njega, Jasmina Bončić navodi da je najbolje rešenje pozvati šlep-službu jer većim manervisanjem automobil sve dublje i dublje tone.

"Prvo treba očistiti sneg koji je zatrpao naše vozilo, zatim se ugreje automobil i onda polako imamo to lagano pokretanje vozila. Ne smemo brzo da pustimo kvačilo, ne smemo naglo da dodajemo gas jer što ga više dodajemo sve se više ukopavamo. Ukoliko dođe do zaglavljivanja, ono što bih ja preporučila jer je tako najbezbednije je da pozovete šlep-službu koja se bavi tim poslom da izvuče automobil jer većim manervisanjem sve dublje i dublje tone automobil", objašnjava Bončićeva.

Ističe da je jako bitno da na početku sezone svi vozači stave zimske pneumatike.

"To je na prvom mestu, to je broj jedan u svemu da bismo sebe zaštitili od udesa, proklizavanja...", zaključila je gošća Jutarnjeg programa.

"Led nije dozvoljen na ulicama"

Upitan koliko su češće nesreće u zimskom periodu, kada ima snega na putevima, ili kada se formira ledena ploča, Damir Okanović navodi da su češće saobaćajne nezgode sa materijalnom štetom kada nema povređenih, ali da se dešavaju i teške saobraćajne nezgode.

Navodi da su ovih dana imali mnogo poziva građana koji su se žalili da su ulice okovane ledom.

"Juče su nam se mnogi javljali da su ulice okovane ledom, da uprkos tome što imaju zimske gume gube kontrolu nad vozilom. Bilo je situacija da se ljudi ne kreću, drže nogu na kočnici, ali vozilo i dalje klizi i oni gube kontrolu. Zato mislim da je krajnje vreme da se sada posvetimo i tim ulicama nižeg ranga i da se omogući bezbedno odvijanje saobraćaja na svim saobraćajnicama", smatra gost Jutarnjeg programa.

Ističe da led nije dozvoljen na ulicama.

"Ja moram da podsetim upravljače puta, odnosno putare da je njihova osnovna dužnost da održavaju puteve na način da se na njima može bezbedno odvijati saobraćaj. Dakle, generalno led nije dozvoljen na putevima. Klizav kolovoz je nepropisno stanje puta. U većim gradovima činjenica je da se akcenat stavlja na ulice tzv. prvog prioriteta, međutim, sneg ne pada već duže vreme, ali ne vidimo, bar što se tiče grada Beograda, da je sada pažnja posvećena ulicama drugog, a posebno trećeg prioriteta", navodi Okanović.

Šta su najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda

Na pitanje šta su najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda i gde vozači najčešće greše, Okanović navodi da su to pogrešne odluke i pogrešni stavovi vozača.

"Pre svega ljudi razmišljaju da neće to njima da se desi, pričam o lošim situacijama u saobraćaju. Prvo treba da shvatimo da to može da se dogodi svakome i da niko nije automatski izolovan od te mogućnosti. Sa druge strane, kobna greška jeste da ljudi ne vezuju pojas. Dakle, ovo su sada situacije kad je mnogo veća šansa da neko prokliza na vašu stranu, da dođe do sudara, iako vi niste krivi. Međutim, uprkos tome, ljudi i dalje odbijaju da vežu pojas, pogotovo na zadnjim sedištima", navodi Okanović.

"Ubice sa zadnjeg sedišta"

Nažalost, dodaje on, tek 22 procenta ljudi na zadnjem sedištu se vezuje, a u tu statistiku ulaze i deca.

"Ako pričamo o odraslima, taj procenat je zanemarljiv. Moramo da shvatimo da, ukoliko nismo vezani na zadnjem sedištu, ne samo da ugrožavamo sebe, već ugrožavamo i onog ispred nas. U slučaju sudara naše telo bukvalno postaje projektil, to su ogromne sile i vi ne možete da se kontrolišete i da se držite rukama, niti išta zavisi od vas. Dešava se da oni sa zadnjeg sedišta ubiju one ispred sebe i zbog toga se ti ljudi zovu - ubice sa zadnjeg sedišta", poručio je Okanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 7 idi na stranu