Da li je touchscreen u automobilu opasnost na putu koje nismo ni svesni?

Kroz decenije automobili nisu postajali sve komplikovaniji samo u tehničkom smislu, već su dobijali i sve više opreme koja služi za kontrolu raznih funkcija, za informisanje i zabavu, piše sajt Polovni automobili.

Podeli
Foto: Tesla promo
Foto: Tesla promo

Izvor: Polovni automobili; Autor: Dragan Romčević

Uvođenje novih tehnologija i sadržaja u automobile dovelo je do toga da je potrebno sve više dugmića i drugih komandi koji će da kontrolišu sve te sisteme i opremu.

Tako smo dobili automobile sa pravom džunglom dugmića raspoređenih tako da je bilo prilično teško „pohvatati“ gde se šta podešava.

Naravno da nisu svi bili isti – kod nekih se išlo na praktičnost i lakoću rukovanja, a kod drugih na stil, eleganciju i slično po svaku cenu...

I automobilski novinari su nove modele često kritikovali po ovom pitanju. Međutim, kako su smartfon uređaji postajali sve zastupljeniji, takva tehnologija sve pouzdanija i pristupačnija, tako su i proizvođači automobila odlučili da počnu da ih ubacuju u svoje modele.

Uostalom, sećate li se prvih automobila sa „velikim“ ekranima – kao svemirski brodovi... Bila je to, naravno, i stvar prestiža i masnog naplaćivanja dodatne opreme (zašto da ne).

Stoga već dugo traje trend izbacivanja klasičnih komandi (dugmića i rotacionih komandi) i postavljanje ekrana u automobile preko kojih se upravlja raznim funkcijama ili na kojima se vide razne informacije.

Sa jedne strane, ovaj trend ima svoje prednosti, a sa druge strane ima jednu veliku manu – negativno utiče na bezbednost.

Činjenica je da veliki ekrani u automobilu odvlače pažnju vozača znatno više u odnosu na klasične komande. Ovo su pokazala i dokazala brojna istraživanja.

Taj problem je realan i smrtonosan. Kao da nije dovoljno što već svi gledaju u mobilne telefone. Nekada je problem bio to što vozač razgovara telefonom, a danas na telefonu prati čitav niz društvenih mreža, gleda video klipove...

Uglavnom, više od decenije se zna za taj problem, traže se rešenja, ali tehnologija napreduje, automobili dobijaju sve više naprednih funkcija i samim tim potrebu za dodatnim kontrolama, mogućnostima podešavanja, biranjem opcija...

Zar je "džungla" dugmića bolja od ekrana?

Na to pitanje nije moguće odgovoriti, pošto nije svaka „šuma“ dugmića ista, kao što nije isti ni svaki ekran, bio on klasičan ili touchscreen.

U brojnim automobilima dugmići, prekidači i druge komande suviše su mali, suviše slični oblikom i veličinom i toliko gusto postavljeni da je prava agonija bilo šta podešavati tokom vožnje.

To je ono kada je na prvom mestu izgled enterijera, a lakoća rukovanja i bezbednost su na nekom dalekom 20. ili 30. mestu.

Nažalost, lepota i imidž su ono što prodaje automobile, tako da su sami vozači u ogromnoj meri krivi za tu pojavu.

Naravno, u nekim automobilima to je rešeno fantastično – komande izgledaju i lepo, a pritom su dovoljno velike, ergonomično postavljene i ne izgledaju kao prekidači i poluge u nekom vojnom vozilu. Isto važi i za ekrane i to nezavisno da li je reč o običnim ili touchscreen ekranima.

Naglasimo da postoje verzije sa više mogućnosti kontrole – imate touchscreen (kao mobilni telefon), ali možete da koristite i neku vrstu džojstika ili rotacionog kontrolera sa ili bez dodatnih dugmića da kontrolišete funkcije na tom istom tač-skrinu, a postoje i verzije kod kojih možete i komandama na volanu da radite isto.

Dakle – nezahvalno je bilo šta generalizovati, pošto proizvođači u raznim modelima, u različitim paketima opreme, koriste različite načine upravljanja raznim funkcijama.

U svakom slučaju, na položaj dugmića i sličnih komandi se kad-tad naviknete i vremenom možete bez gledanja da ih dohvatite i obavite šta treba bukvalno bez skretanja pogleda s puta. Ako i pogrešite, lako ispravite grešku.

Touchscreen nije glavni krivac, ali ubedljivo vodi

Nije u pitanju samo touchscreen, odnosno to što je vozač prinuđen da skrene pogled s puta, nađe na ekranu ono što želi, a zatim da pritisne virtuelno dugme ili komandu.

Isti problem se javlja i kod sistema sa klasičnim ekranom koji prikazuje obilje informacija i koji jednostavno morate da koristite da biste nešto podesili, bez obzira koje vrste komande koristili – npr. već pomenuti „džojstik“ sa ili bez pomoćnih dugmića pored njega.

To je, uostalom, često bila „prelazna“ faza kod mnogih automobila kod kojih se naknadno prešlo isključivo na touchscreen. Jednostavno morate da sklonite pogled s puta i da gledate u ekran dok birate odgovarajuću komandu ili funkciju.

Međutim, kod touchscreen ekrana, to može da bude mnogo komplikovanije. O tome ćemo još u nastavku.

I proizvođači su svesni problema

Proizvođači automobila su veoma dobro upoznati sa ovim problemom i pokušavaju na razne načine da ga reše – neki imaju više uspeha, neki manje.

Neki gotovo senzacionalno najavljuju kako će kod novih modela vratiti veći broj klasičnih komandi za osnovne funkcije, umesto da se njima upravlja preko ekrana.

Međutim, neki drugi ne vide nikakav problem – naprotiv, ekrani zauzimaju sve veću površinu ispred vozača i preko njih mora da se obavi sve više podešavanja ili komandi.

Šta sve može da se podešava preko ekrana u savremenim automobilima?

Ako govorimo o premijum automobilu više klase sa ful opremom, spisak je „beskonačan“, odnosno zavisi od ekstremno bogate opreme.

Stoga nema svrhe navoditi primere. Istina, mnogi imaju dvostruku mogućnost podešavanja – i fizičkim komandama i preko ekrana.

Ali činjenica je da se fizičke komande polako izbacuju.

Nismo protiv tehnološkog napretka – zato što ovo nije tehnološki napredak

Uzeti već postojeću tehnologiju i ugraditi je u automobil, uništavajući pritom praktičnost i ergonomičnost ne predstavlja tehnološki napredak.

Da, proizvođači mogu slobodno da ugrade koliko god žele ekrana, tač-skrin ili klasičnih, ali da ne prebacuju na njih najosnovnije komande, pošto se na taj način vozačima odvlači pažnja s puta i direktno ugrožava bezbednost.

Takve stvari bi trebalo da budu zakonski regulisane. Međutim, nadležni kao i uvek kaskaju za proizvođačima automobila, a na primeru ekologije i izduvnih gasova smo dobro videli kakvo je stvarno stanje stvari.

Birokratska mašinerija koja piše mrtvo slovo na papiru, proizvođači koji nađu mnoštvo rupa u propisima, nadležni koji nemaju nikakvu ideju šta da rade kada se otkrije da proizvođači masovno zaobilaze propise...

Nije svaki ekran isti

Ne smemo da zaboravimo da postoje ogromne razlike kod ekrana, bez obzira da li su touchscreen ili obični.

veličina – istraživanja su pokazala da su veći ekrani generalno bezbedniji od manjih, pošto omogućavaju prikazivanje većih slova i brojeva, većih ikonica, „virtuelnih“ dugmića i drugih komandi, pa vozač može brže i lakše da vidi šta se nalazi na ekranu i da klikne šta treba da klikne

položaj – nije retkost da je ekran postavljen suviše nisko, što znatno više odvlači pažnju s puta

način upravljanja komandama – klasičan ekran čijim prikazom se upravlja na razne načine, touchscreen bez mogućnosti kontrole osim dodirom, touchscreen sa mogućnošću dodatne kontrole rotacionim „džojstikom“ i dodatnim dugmićima na centralnoj konzoli i/ili komandama na volanu (neki imaju sve tri opcije)... Postoje i druge vrste kontrole, ali ih nećemo navoditi.

brzina odziva i preciznost

jasnoća prikaza na ekranu

• itd.

Multifunkcionalni volan – u velikoj meri je rešio problem, ali…

Multifunkcionalni volan - odlično rešenje, gotovo savršeno. Međutim, mnogi proizvođači ni ovde nisu imali mere, pa su volane napunili pravom šumom dugmića, pri čemu su neki imali i višestruke funkcije, pa je čitava ideja bukvalno obesmišljena.

Naravno, kada su vam komande na volanu, bar ne morate da skidate ruke s volana dok podešavate raznorazne sisteme i funkcije, ali ako dugmića ima previše i pritom nisu dovoljno „jasno“ fizički razdvojeni, ponovo se javlja problem korišćenja u vožnji.

Neki proizvođači su multifunkcionalne volane rešili sjajno, dok su drugi napravili totalni haos.

Takođe i dalje ostaje pitanje da li za određeno podešavanje morate da gledate u veliki centralno smešteni displej?

Da li su glasovne komande rešenje?

Jedno istraživanje pokazalo je da je vozačima manje odvlačena pažnja s puta ukoliko bi koristili touchscreen ili fizičke komande za kontrolu funkcija na ekranu u odnosu na glasovne komande.

Deluje nelogično, ali tako je. Takođe, čitav proces duže traje.

Da, glasovne komande u teoriji deluju savršeno. Međutim, u praksi to nije uvek tako.

Bez obzira na jezik i na nivo napretka glasovne kontrole, taj sistem ne može da čita misli, a uvek će biti vozača koji imaju problematičan naglasak, pričaju suviše tiho, nerazgovetno, prebrzo ili presporo, prave nepotrebne pauze između reči kod komplikovanijih komandi…

Kod takvih vozača, veću frustraciju od nerazumevanja komande od strane sistema izaziva samo izvršavanje pogrešne komande.

Oni uglavnom stoga odustaju od glasovnih komandi i vraćaju se na ono što je dostupno. Zvanična istraživanja su takođe pokazala da glasovne komande zahtevaju znatno veću mentalnu angažovanost od korišćenja klasičnih komandi, a to isto utiče na odvlačenje pažnje tokom vožnje.

Na osnovu podataka više studija zaključilo se da vozači iako u početku koriste glasovne komande, vremenom odustaju od njih.

Automatsko kočenje i drugi sistemi za autonomnu vožnju

Savremeni automobili, čak i u najnižim klasama, mogu da budu opremljeni sistemima koji npr. zadržavaju auto u svojoj traci, dakle ne samo da upozoravaju na nenamerno napuštanje trake, već aktivno rade na tome da auto ostane u traci.

Tu su i razni sistemi protiv naletanja na drugo vozilo, protiv naletanja na pešaka ili biciklistu, aktivni tempomati koji prate brzinu drugih vozila i prilagođavaju udaljenost u odnosu na vozilo ispred u zavisnosti od brzine, zaustavljaju vozilo kada se kolona zaustavi i ponovo pokreću auto kada kolona kreće…

Svi ovi sistemi su tu da unaprede bezbednost i proizvođači automobila ih koriste kao kontraargument kada se povede priča o tome kako touchscreen i druga multimedija odvlači pažnju vozača.

Međutim, postavlja se pitanje – hoće li ovi sistemi učiniti vozače još opuštenijim i ohrabriti ih da još manje obraćaju pažnju na put?

Šta ako ste već kupili takav auto?

Vrlo jednostavno – recept je poznat više od pola veka.

Sedite u parkiran auto. Provedite neko vreme u njemu dok je ugašen i navikavajte se na raspored komandi, ekrana, itd.

Zatim ga upalite, pa se u mestu igrajte sa svim mogućim opcijama. Uzmite uputstvo za korišćenje automobila. Krenite da čitate od početka, koliko god dosadno i naporno bilo.

Iznenadićete se količinom istovremeno banalnih ali i vrlo korisnih informacija koje ćete da otkrijete, a za čije biste traženje i „shvatanje“ inače potrošili sate i sate.

Takođe možete da nađete mnoštvo funkcija koje će vam se svideti, koje ćete podesiti onako kako vam odgovara i više ih nikada nećete dirati, naročito ne u toku vožnje.

Zašto je VAŽNO da poslušate gornji savet?

Zato što ćete u nekom trenutku, npr. u vožnji, a obično kada negde žurite, da poremetite neku funkciju koja će vas ometati u vožnji i nećete znati ni šta ste u stvari uradili, ni kako da se vratite na osnovna podešavanja.

Zatim ćete da proklinjete modernu tehnologiju, i one koji su se setili da „gluposti“ iz mobilnog stave u auto!

Navigacija dovodi vozače do ludila

Da, najbanalnija stvar – satelitska navigacija, koja je prisutna već „vekovima“ i na mobilnim telefonima, i na posebnim prenosnim uređajima i u okviru integrisane multimedije, i dalje nebrojenim vozačima svakodnevno kida nerve.

Istina – daleko od toga da su sve navigacije savršene. Ali u velikoj meri kriv je ljudski faktor: vozač ne skrene na vreme ili skrene u pogrešnu ulicu (svojom krivicom ili zbog kašnjenja navigacije), a zatim kreće pakao u zavisnosti od toga kakva je navigacija, koliko je precizna ili apdejtovana mapa, u kojem delu grada/zemlje se uopšte nalazite...

Zato ponavljamo – kada imate vremena, odnosno kada idete na neku vožnju rutom koju ste prošli već milion puta, koristite navigaciju.

Namerno promašite neko skretanje - tako ćete na vreme uočiti slabosti navigacije po pitanju „preračunavanja“ rute, da shvatite šta se desilo, uvežbati se da brzo odreagujete ili eventualno izmenite podešavanja...

Nelogičnost - mobilni u vožnji je zabranjen, a touchscreen nije

Ova nelogičnost primećena je širom sveta, ali za sada niko ne zna kako da se nosi s njom iz prostog razloga - stvari se na polju tehnologije u automobilima suviše brzo menjaju, razne institucije ne znaju kako da „uvedu u zakonske tokove“ razne sisteme za pomoć u vožnji, odnosno polu-autonomnu ili autonomnu vožnju u zavisnosti od sistema koje auto ima...

Zaključak - jedno od rešenja

Možda bi trebalo zakonski uvesti obavezu da svaki automobil ima klasične komande za najosnovnije funkcije koje treba jasno definisati.

Sa druge strane, touchscreen bi trebalo da bude zaključan u toku vožnje, osim za npr. satelitsku navigaciju.

Ovo je na prvi pogled vrlo lako i logično rešenje, koje neki proizvođači već dugo i primenjuju, ali ukoliko se ne uvedu precizna zakonska ograničenja, teško da će svi proizvođači prihvatiti da ograniče svojim mušterijama mogućnosti koje mušterija želi.

Da li je touchscreen u automobilu zaista velike opasnost u saobraćaju i koliko smo je uopšte svesni?

strana 1 od 10 idi na stranu