Za i protiv 150 km/h ANKETA/VIDEO

Predlog da se na pojedinim deonicama naših autoputeva toleriše prekoračenje maksimalne brzine od 130 na 150 kilometara na čas, već je izazvao lančani sudar reakcija vozača i stručne javnosti.

Podeli
FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ nr
FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ nr

Dok jedni smatraju da policija treba da gleda kroz prste onima koji su dodali gas, drugi u tome vide nepoštovanje zakona i praksu kakva se ne primenjuje nigde u svetu.

Da li bi se na ovaj način smanjile gužve i ubrzao saobraćaj ili povećao rizik po bezbednost, za koje brzine su projektovani srpski autoputevi, sme li policija selektivno da sprovodi propise, samo su neka od pitanja za srpskog automobilistu Dušana Borkovića i stručnjaka za bezbednost saobraćaja Milana Božovića.

Pitamo i vas, treba li na našim autoputevima tolerisati brzinu od 150 km/h?

Da li je vožnja od 130 kilometara na čas po našim autoputevima spora ili dovoljna za vozače koji nisu profesionalci?

Kada u obzir uzmemo prosečnu starost srpskih četvorotočkaša, da li je onda razuman predlog da se maksimalna brzina vožnje podigne na 150 kilometara na sat?

Šta menja tih 20 km/h više? Koliko to povećava rizik za volanom? Koliko na tu razliku od 130 do 150 utiču performanse automobila, a koliko sam vozač?

Šta pri naglom kočenju znači razlika od 20 km/h? Koliki je trag kočenja kod vožnje od 130, a koliko pri brzini od 150 na sat?

Kako reaguje automobil kada pri brzini od 150 naiđe na neravnu površinu, a znamo da su neke stare deonice kod nas takve?

Koliko su krivine rizične za brzu vožnju na autoputu? Poznato je da na pojedinim deonicama na auto putevima u Nemačkoj nema
ograničenja brzine, ali su tamošnje vlasti bile prinuđene da i na tim delovima uvedu ograničenje od 100 kilometara na čas kada su ekstremne temperature.

Koliko vremenski uslovi određuju brzinu kretanja, čak i kada imate savršen automobil? Sigurno ste vozili mnogim putevima van naše zemlje. Gde su autoputevi najsigurniji i gde ste se osećali najbezbednije?

Da li je za sporno da policija gleda kroz prste vozačima koji prekoračuju maksimalno dozvoljenu brzinu? Predlog koji je stigao iz "Puteva Srbije" pravda se podatkom da se svake godine na našim koridorima broj vozila povećava za pet do šest miliona?

Postoji li, sem povećanja dozvoljene brzine, drugi način da se smanje gužve? Tolerisanje brže vožnje od ograničene, važilo bi na delu ka Horgošu, na južnom delu Koridora 10 , kao i na novoj deonici od Niša ka Dimitrovgradu.

Šta je sa tunelima gde je brzina ograničena na 80 km/h? Da li bi kroz njih trebalo da se vozi većim gasom?

Za koje brzine su projektovani auto putevi kod nas? Koliko je za ograničenje brzine važan kvalitet asfalta, konfiguracija terena, gustina saobraćaja, geometrija puta i slično?

U 14 država članica EU brzina na auto putevima ograničena je na 130 kilometara na sat. U Belgiji, Irskoj, Portugaliji, Finskoj i Španiji je 120. Da li smo mi po toj logici bolji i pouzdaniji vozači?

Statistika pokazuje da na auto putevima ima najmanje saobraćajnih nesreća u odnosu na ostale puteve. Da li bi ti podaci mogli da se promene ukoliko se usvoji predlog "Puteva Srbije"?

Da li saobraćajna policija u zemljama u okruženju, na primer u Hrvatskoj, na nekim deonicama ipak toleriše "jači gas" od dozvoljenog?

strana 1 od 12 idi na stranu