Kako izabrati pravi polovnjak za vozača početnika?

Koji je polovni automobil odgovarajući za početnike, istraživao je sajt Polovni automobili.

Podeli

Izvor: Polovni automobili; Autor: Dragan Romčević

Dobili ste vozačku dozvolu i kupujete svoj prvi auto. Imate 2.000 evra, a tražite nešto lako za parkiranje i provlačenje kroz gužvu, jeftino za održavanje, sa malom potrošnjom, jeftinom registracijom, da se ne kvari mnogo... Šta uzeti?

Univerzalan odgovor ne postoji. Zato ćemo najpre navesti stvari koje treba gledati i predložiti polovna vozila po ceni od oko 2.000 evra.

Kome nije namenjen ovaj tekst?

Onima kojima je otac i pre polaska u auto-školu davao da uparkiravaju auto u garažu, da voze na nekom neasfaltiranom putu, livadi i slično.

Vi koji spadate u tu grupu, pre pisanja nepotrebnih komentara imajte u vidu da su mnogi početnici prvi kontakt sa automobilom imali u auto-školi.

Kažete da treba da kupim još jedan auto za "vežbanje" iako imam porodičnog Passata?

Nipošto. Sve zavisi od vas – od toga koliko para imate i da li uopšte želite da ih trošite na još jedan auto u porodici, živite li sami ili sa roditeljima koji već imaju auto, kakve su vam potrebe i želje...

Dakle, ovaj tekst je namenjen onima koji su početnici, a žele da kupe svoj prvi auto.

Dizelaš ili benzinac?

Napravili smo anketu. U obzir smo uzeli i to na kojem autu su anketirani učili vožnju u auto-školi, kao i šta su i koliko vozili nakon dobijanja dozvole.

Većina onih koji su u prvih godinu dana nakon polaganja imali priliku do voze više benzinskih i dizel automobila, rekli su da im je dizel bio lakši za vožnju.

Jedna od anketiranih kaže da je u porodici imala dva auta – benzinca i dizelaša. Uvek je vozila dizelaša, naročito kad ide u grad. Jednostavno, sa njim je kretanje iz mesta bilo mnogo jednostavnije. Benzinac joj se neretko gasio...

I kod drugih smo zabeležili slična iskustva. Čak i oni koji nikada ranije nisu razmišljali o ovoj temi, zamišljeno bi rekli da se slažu.

Jednostavno, veći obrtni moment pri nižem broju obrtaja oprašta greške prilikom kretanja, ali i loše odabran stepen prenosa.

Takođe, iz istog razoga lakše je sa dizelom popeti se na ivičnjak kod parkiranja. Početnici često u takvim situacijama daju prevelik gas, pa suviše sporo puštaju kvačilo, onda još gasa... Sve dok ne počne da se oseća onaj specifičan miris.

Benzinac je ipak bolji izbor

Jeftiniji u startu za kupovinu. Jeftiniji za redovno održavanje (mada kod mnogih ta razlika nije velika). Znatno manja mogućnost nastanka skupih kvarova (turbo punjač, dizne, plivajući zamajac, pumpa visokog pritiska).

Može se pretpostaviti i da benzinci generalno imaju manju (pravu) kilometražu od dizelaša. Tu je i naš budžet od 2.000 evra. Treba naći dobrog dizelaša za toliko para.

Naravno da može da se nađe dizelaš – to apsolutno nije sporno. Puni su ih oglasi. Ali kao početnik, ako nemate nekog iskusnijeg sa sobom, možete lako da se prevarite u izboru.

Da, benzinac više troši. Ali s obzirom na sve gore navedeno, smatramo da je za većinu početnika benzinac bolji izbor.

A plin?

Zavisi od mnogo faktora. Zato savetujemo da pre kupovine pročitate ovaj tekst: Plin – da li se i dalje isplati ugradnja?

Uglavnom, pitanje je da li:

a) kupujete auto bez plina, pa ćete ga ugraditi
b) kupujete auto koji već ide na plin, ali u tom slučaju ostaje pitanje koliko mu još važi atest, mora li da se menja rezervoar, koja mu je potrošnja...
c) koliko kilometara planirate da prelazite godišnje
d) itd.

Stoga ne možemo da damo odgovor po pitanju finansijske isplativosti.

Što se tiče eventualnih problema u vezi sa plinom, koji mogu početniku da zagorčaju život – smatramo da nema velike razlike u odnosu na benzinca bez plina.

Naravno da može doći do kvara neke komponente plinskog uređaja, ali to je rizik koji mora da se prihvati ukoliko želimo jeftiniju vožnju.

Koju klasu izabrati?

Nema mnogo dileme – nešto iz grupe u kojoj su Fiesta, Corsa, Punto, Polo, Yaris, Fabia, Clio...

Nećete pogrešiti ni ako uzmete nešto iz „Golf“ klase, ali s obzirom na budžet, veća je šansa da ćete naći mlađi i očuvaniji auto u klasi ispod.

Da li je mali auto zaista lakše voziti nego veliki?

Ne uvek. Što je auto duži, odnosno što ima veće međuosovinsko rastojanje (od zadnjih do prednjih točkova), što je širi, teži, aerodinamičniji i slično, mirnije će se ponašati pri visokim brzinama, pa će se i vozač početnik osećati samouverenije.

Upravo ovaj osećaj samouverenosti može da bude mač sa dve oštrice. Auto „leti“, ide kroz krivine kao zalepljen za asfalt, a onda naleti nezgodna krivina...

Jednostavno, u većem, udobnijem i tišem automobilu osećaj za brzinu zna da prevari. Još ako ima jak motor, početnik se lako oslobodi i postane suviše samouveren. A to nije dobro.

Lakoća parkiranja

Ne mora da znači da je mali auto lakši za uparkiravanje. Najbolji primer je Jugo. Težak volan namučiće i muškarce, a tu je i relativno mali ugao zakretanja prednjih točkova. Ima tu još faktora, kao što je međuosovinsko rastojanje.

Ova problematika nije naročito važna za izbor automobila za početnike, ali treba je imati u vidu. Čisto da razbijemo iluziju kako se manji automobili uvek mnogo lakše parkiraju nego veći.

Takođe, neki ljudi imaju bolji osećaj za prostor, drugi lošiji. Pored percepcije prostora, tu je i motorika.

Zato je nekima mnogo lakše da procene gde je prednji branik, gde zadnji, gde će auto završiti kada se smota volan i krene u rikverc. Lakše im je i da usaglase rad nožnim komandama, okretanje volana i gledanje u retrovizor ili preko ramena.

Neki to nikada ne nauče, nažalost... Ali neki ne žele da uče, obeshrabreni početnim neuspesima. Jednostavno, neki početnici uče brže, neki sporije.

Stoga i imamo mnogo različitih mišljenja oko toga koji auto je lakši za vožnji i parkiranje, a koji teži.

Zaboravite na opremu i lepotu

Ovo je greška, često i namerna, koju čine i najiskusniji vozači. Kupuju automobil star 15-20 godina, a na prvo mesto stavljaju njegov izgled i opremu.

Dobro, auto je mnogima statusni simbol i preći će preko raznih mana i skupo platiti razne kvarove (koji čekaju u budućnosti) samo da bi vozili neki model sa imidžom koji njima odgovara.

Savetujemo da za početak ostavite nerealne želje na stranu i da nađete auto u što boljem stanju za novac kojim raspolažete.

Čelične felne i "debele" gume

Svi mi volimo lepe alu felne i niskoprofilne gume. Ali kada ste početnik, ne znate još uvek da paralelno parkirate, pa sastružete felne o ivičnjak?

Niste ni toliko iskusni u izbegavanju udarnih rupa i uopšte pravoremenom uočavanju istih. A tu su šahtovi – upali, izbočeni...

Dakle, želite felne i gume manjih dimenzija kako bi bile jeftinije za zamenu ili popravku, a da pritom gume budu dovoljno „debele“. Najbolje je držati se fabričkih dimenzija.

Automatski menjač – dobra ideja za početnika?

Ne – početnik bi trebalo da nauči da vozi auto sa manuelnim menjačem. A to ne znači samo da zna da „brzine idu u H“.

Dakle, nije baš pametno odmah nakon dobijanja vozačke dozvole sesti u automatika i zaboraviti na manuelni menjač. Ipak ne živimo u Americi, gde je automatik gotovo standard.

Čak i ako je neko odlučio da do kraja vozačke karijere vozi samo automatike, može da se nađe u situaciji da bude prinuđen da vozi auto sa manuelnim menjačem.

Dakle, koji su polovni automobili najbolji za početnike?

Dajemo tri predloga.

FIAT Punto 1.2 (60 ili 80 KS)

Peugeot 206 1.1 (60 KS) ili 1.4 (75 KS)

Renault Clio 1.2 (75 KS)

Koji od ova tri je najbolji? Onaj koji nađete u najboljem stanju. Takođe, to što smo naveli ove motore ne znači da su oni najpouzdaniji ili najštedljiviji. Izabrali smo ih na osnovu raznih faktora i kompromisa.

Da li ima pouzdanijih i kvalitetnijih automobila od ove trojke? Naravno da ima. Ali generalno skuplji su u startu, popravke mogu da budu znatno skuplje, a i u slučaju oštećenja teže je doći do polovnih delova, koji su pritom takođe skuplji.

Kod nekih su razlike više izražene, kod drugih manje. Ali za FIAT Punto, Peugeot 206 i Renault Clio svuda ima delova i to raznih proizvođača, odnosno u širokom cenovnom rangu; ima ih mnogo na auto-otpadima, pa ima i mnogo polovnih delova (uključujući motore i menjače).

Pošto ih već jako dugo ima veliki broj na našim ulicama, i majstori su dobro upoznati sa njima.

Pritom relativno dobar majstor za njih može da se nađe širom Srbije, što baš ne može da se kaže za „Japance“ ili „Korejce“ iz ove klase. Stoga njih nismo ni uzeli u obzir, iako važe za kvalitetna i pouzdana vozila.

A šta je sa takozvanim „Nemcima“? VW Polo, Škoda Fabia, Seat Ibiza?

Naravno. Dobar izbor, ali generalno drže višu cenu u odnosu na gore navedenu trojku. Konkretnije – za iste pare može da se nađe mlađi i očuvaniji FIAT, Peugeot ili Renault.

Ali stariji Volkswagen će duže trajati i manje se kvariti od mlađeg FIAT – povikaće mnogi. I pritom bolje drži cenu i lakše se prodaje.

To za cenu je generalno istina, ali opet sve zavisi od slučaja do slučaja. Što se tiče kvarljivosti, odnosno pouzdanosti – ko može da prorekne koji od automobila starih 15-20 godina će se više kvariti i hoće li to biti neke sitnice ili skupi kvarovi?

A tu je i Opel Corsa, koja jeste iz Nemačke, ali više je u grupi sa „Francuzima“ i „Italijanom“. Dakle, Corsa dobija „nezvanično“ četvto mesto.

Svaki od gore navedenih modela, uključujući i „Nemce“, ima svoje mane i prednosti. Istina, nema tu neke dramatične razlike, a što se tiče pouzdanosti i cene, mnogo toga zavisi motora ispod haube.

Zašto niste konkretno napisali koji je najbolji auto i sa kojim motorom?

Zato što ne postoji najbolji auto, naročito kada je u pitanju mašina stara 15-ak godina.

Kao što smo već rekli – tražite auto u mehanički najboljem stanju. Nije važno ako ima ružnu boju, ako je malo izgreban, negde blago ulubljen, nema elektro-podesivo ovo ili ono, klimu i slično.

To je auto na kojem treba da izbrusite svoje vozačke sposobnosti:

a) da na njemu naučite kako se parkira (to nećete naučiti u auto-školi)
b) da na njemu osetite kako se oštro koči u kritičnim situacijama
c) da steknete prvo iskustvo na snegu i ledu
d) da naučite da se pravilno penjete na ivičnjak (tu mnogi početnici dobro sprže lamelu)
e) da bez prevelikog straha i treme savladate kružni tok, komplikovanu raskrsnicu, polukružno...
f) da naučite kako izvući auto zaglavljen na nekom poljskom putu, livadi ili u šumarku...

I još mnogo toga. I ne brinite – na greškama se uči. Zato učite na malim greškama sa autom jeftinim za popravku da ne biste učili na velikim i skupim greškama i to ne samo u finansijskom smislu.

Takođe, da shvatite kakav auto vam u budućnosti uopšte treba i kakav zaista želite. Bolje da na njemu izgrebete čelične felne ili ih iskrivite u nekoj udarnoj rupi, da izgrebete branik, razbijete far, naslonite vrata na stubić koji niste videli, steknete koordinaciju upravljanja komandama volan-gas-kočnica-kvačilo-menjač.

Detaljnije informacije o konkrentom modelu/motoru

Pošto je nemoguće sve obraditi u jednom tekstu, uradite sopstveno istraživanje. Pogledajte forume.

Jedan od njih je www.mojagaraza.rs – ovde možete da se raspitate za detalje u vezi sa određenim modelima, verzijama, motorima, kao i čestim i potencijalnim kvarovima, popravkama...

Zaključak

Ljudi često ne kupuju ono što im treba, nego ono što žele – a uglavnom žele da im auto bude statusni simbol. Ne činite tu grešku, bar u prvih godinu-dve dok ne steknete neko minimalno iskustvo i rutinu.

Takođe, ne ograničavajte se strogo na određeni model ili marku. Naši predlozi su upravo to – samo predlozi.

Ovde govorimo o automobilima starim petnaestak godina u proseku. Kako će se koji pokazati u ogromnoj meri zavisi od toga kako je koji primerak vožen i održavan.

Kvarova će biti. Ne kupujete novo. Gledajte da je auto mehanički u što boljem stanju. Ogrebotine na laku, mala oštećenja na branicima i slično – nisu važni.

Povedite nekoga iskusnijeg kad gledate auto, imajte na umu da „nije zlato sve što sija“, ne tražite lepo i atraktivno nego ispravno i očuvano, provozajte auto ako postoji mogućnost i ne zalećite se na nisku cenu.

strana 1 od 14 idi na stranu