Sve što ste želeli da znate o gumama za motocikle

Izvor: Polovni automobili; Autor: Dragan Romčević

Ne postoje najbolje gume. Čak ni kad vam iskusan bajker kaže koje gume da kupite, postoji velika verovatnoća da ćete napraviti pogrešan izbor.

Ne verujte ni testovima u specijalizovanim bajkerskim časopisima, odnosno na sajtovima. Često ni kvalitetni forumi nisu od velike pomoći, pošto vas mnoštvo odgovora samo još više zbuni. U čemu je problem?

Problem je u tome što prvo treba definisati šta to znači "najbolja" guma. Ona koja najbolje drži u krivini? Ona koja se najsporije troši? Ona koja se po kiši neće ponašati kao da ide po ledu? Koje su idealne za vaš motor, to morate sami da procenite, u zavisnosti od vaših želja, potreba, uslova vožnje, itd. A to često uopšte nije lako.

Postoje trkačke gume namenjene samo za stazu, sportske sa različitim nivoima "agresivnosti", terenske takođe sa različitim nivoima prilagođenosti raznim terenima, kruzing (za "krstarenje") koje nude dobro držanje u različitim uslovima, turing (touring) gume takođe namenjene dugim vožnjama u svim vremenskim uslovima...

Postoje i one koje zahvaljujući korišćenju kombinacije nekoliko vrsta smeše (mekše i tvrđe) na različitim delovima gume, kao i specifične vrste šare i to samo na određenim delovima gume, mogu da naprave odličan kompromis između dva sveta.

Zato preporučujemo da se za početak držite fabričkog proizvođača, modela i dimenzija gume, pa tek kada vidite šta vam kod te gume odgovara, a šta smeta, počnete da tražite gumu koja će bolje ispuniti vaše želje i potrebe.

Na osnovu razgovora sa više iskusnih motociklista zaključili smo da mnogi previše lutaju kod izbora guma, ali da to nije njihova krivica, već se vrte u magičnom krugu marketinga proizvođača, raznih testova, šarolikih iskustava drugih bajkera i nebrojenih predrasuda. Zato neki preseku, uzmu najjeftinije gume i ne žele više da razmišljaju o tome.

Drugi uzmu neke skupe sportske koje im je preporučio iskusni kolega, pa kada uvide koliko se brzo troše, zamrze tog proizvođača smatrajući da gume jesu dobre, ali da su apsolutno neisplative pošto kratko traju.

Foto: Getty images

Zato na prvom mestu treba postaviti pitanje samom sebi: Koji je moj stil vožnje i u kakvim uslovima vozim?

Kada nađete odgovor na to pitanje, onda ćete moći da tražite najbolju gumu za sebe. Generalno, što su gume više orijentisane ka sportskoj vožnji, to su skuplje i brže se troše. Takođe su i neudobnije, lošije se ponašaju na mokrom asfaltu i imaju višu radnu temperaturu.

Dakle, planirate li da glumite Valentina Rosija, budite spremni da prihvatite razne nedostatke i kompromise, uz naravno višu cenu.

Primetili ste u prethodnom paragrafu izraz “radna temperatura”? Da bi se guma ponašala onako kako treba, mora da dostigne svoju radnu temperaturu.

Ako ste nekad gledali Formulu 1, primetili ste da se koriste grejači guma kako bi se održale na dovoljno visokoj temperaturi. Isto važi i za gume za motocikle. Ako kupite suviše sportski orijentisanu gumu, a ne zagrejete je dovoljno pre nego što počnete sa agresivnom vožnjom, ona neće držati asfalt onako kako bi trebalo, odnosno neće iskoristiti svoj pun potencijal.

Sa druge strane, ako imate jak motor i oštro vozite, a kupili ste gume za koje ste utvrdili da će najduže trajati, postoji velika mogućnost da ćete ih pregrejavati i da će između ostalog i zbog toga imati lošiji grip, pa gubite na preciznosti i upravljivosti. U oba slučaja dovodite se u opasnost.

Naravno da nije sve tako jednostavno, odnosno crno-belo. Mnogo toga zavisi od spoljašnje temperature, doba dana (direktno sunce), stanja gume, vremena laganije vožnje pre početka oštrije vožnje, vrste gume…

Ako smatrate da suviše idemo u "sitna crevca" ili da u stvari nemamo pojma o čemu pričamo kada je temperatura guma u pitanju, slobodno ignorišite ovaj deo teksta ili pitajte nekog stručnjaka za jasnije/preciznije objašnjenje. Komentari tipa "ja vozim na najjeftinijim gumama već 20 godina i nikad nisam pao" nisu baš korisni...

Vrste guma za motore

Foto: Thinkstock

Mogu da se podele u nekoliko okvirnih kategorija, pri čemu je u okviru svake kategorije moguće napraviti nove podele. Postoje trkačke gume koje su namenjene samo za stazu i njima se nećemo baviti.

1) Sport/Super Sport/Hyper-Sport/Performance: namenjene lakim sportskim i brzim motociklima, gume ove kategorije napravljene su tako da obezbede vrhunsku trakciju i upravljanje svom svojom površinom. Napravljene su od mekane smeše i omogućavaju vozaču da se ozbiljno nagne u krivini.

Neke gume u ovoj kategoriji imaju izraženiju centralnu liniju kako bi vozaču bilo lakše da se prebacuje s jedne na drugu stranu. Iako imaju manje izraženu šaru da bi se dobio što veći kontakt sa asfaltom, one ipak mogu da se koriste i po kiši (u manjoj ili većoj meri). Kruta konstrukcija obezbeđuje stabilnost i podršku pri skretanju velikim brzinama i oštrom kočenju.

Mnogi proizvođači koriste više različitih smeša u konstrukciji iste gume kako bi se istovremeno obezbedilo dobro držanje pri sportskoj vožnji u krivinama i dugotrajnost, odnosno otpornost na trošenje pri normalnoj vožnji.

Naravno, svaki proizvođač ima svoju filozofiju kakav odnos trajnosti i sportskih karakteristika određena guma treba da ima.Ima ih zaista različitih karakteristika – od onih koje su za nijansu ispod pravih trkačkih guma, do onih sa ozbiljnom šarom za odvod vode tako da mogu da se voze po kiši bez problema.

2) Cruiser/Touring: dizajnirane su da budu robusne, a namenjene su teškim motociklima i dugim putovanjima. Imaju dobro držanje na mokrom asfaltu i u različitim vremenskim uslovima. Obično ćete ih videti na raznim kruzerima, Harley Davidson i sličnim motociklima i u suštini na svim velikim motorima.

Pošto su namenjene teškim motociklima, imaju krute bokove kako bi mogle da izdrže i drugog putnika i još dva-tri kofera napakovana do vrha. Jedna od njihovih karakteristika je to što imaju dublju šaru. Napravljene su od tvrđe smeše, što znači da se manje troše, odnosno sa njima može da se pređe više kilometara. Obično su teže od drugih guma sličnih dimenzija.

3) Sport-Touring: ovo je miks između turing i sportskih guma - optimizovane su da daju najbolje iz oba sveta. Namenjene su onima koji prelaze solidne distance, ali povremeno vole da projure kroz seriju krivina. Ipak, često ih kupuju i bajkeri sa sportskim motorima koji ne žele da troše mnogo novca na često menjanje sportskih guma.

Mnoge gume ovog tipa imaju mekšu smešu na bokovima kako bi se obezbedilo bolje držanje pri skretanju i tvrđu smešu na sredini da bi se sporije trošile. Obično su napravljene tako da se dobro ponašaju i po kiši.

4) Off-road gume: ovo je već specifična vrsta i najbolje je da sami istražite koja guma bi vam najbolje odgovarala. Često u njihovim karakteristikama možete da pročitate na primer da su predviđene 70% za off-road i 30% za on-road. Dakle, više za van asfalta nego na asfaltu.

Na primer, neki motocikli stižu sa Continental Trail Attack 2 gumama koje su 85% za asfalt i 15% za off-road. Imaju velike blokove tako da vožnja po asfaltu nije neudobna ili nebezbedna, a sa druge strane razmak između tih blokova je takav da mogu da posluže i van asfalta. Postoje i one koje su 50/50, pa svako može da izabere ono što mu najviše odgovara.

5) Gume za mopede/skutere: nije potrebno objašnjenje, ali i kod njih ima ozbiljnih razlika, naročito kod onih namenjenih snažnijim mašinama sa preko 250 ccm i sa više od 20 ili 30 KS. Naravno da ovo nije nikakva međunarodno usvojena i standardizovana podela. O tome može da se diskutuje danima, naročito zbog toga što se tehnologija razvoja guma za motore ubrzano razvija, pa mnogi modeli guma mogu da pokriju različite uslove vožnje.

Mnogi bajkeri žele "univerzalnu" gumu, ali se onda žale kako u stvari ne briljira ni na jednom polju, već je sasvim prosečna ili ispod proseka i pri sportskoj vožnji i po kiši, brzo se troši, a pritom je skupa. Onda kreće "pljuvanje"...

Oznake na gumama (metričke)

Foto: Thinkstock

Na boku gume ćete naći razne oznake koje vam daju razne informacije. Dimenzije gume mogu da se označe na više načina, ali sada ne brinite o tome.

Recimo da na gumi piše 130/70 R17 M/C 62H.

130 - širina gume u milimetrima

70 - visina gume izražena procentualno u odnosu na širinu. Dakle, 70% od 130 mm.

R - guma radijalne konstrukcije (ako guma nije radijalne konstrukcije, slovo može da izostane. Npr. 130/70 - 17 M/C 62H)

17 - prečnik felne na koju se guma montira u inčima

M/C - označava da je guma namenjena motociklima

62 - indeks nosivosti (u ovom slučaju 265 kg)

H - indeks brzine, odnosno maksimalne bezbedne brzine pod punim opterećenjem (u ovom slučaju 210 km/h)

(Slovo Z ispred slova R u oznaci kao što je 180/55 ZR17 znači da guma može bezbedno da se koristi pri brzinama većim od 240 km/h. Uprkos tome, treba gledati kombinovanu oznaku indeksa opterećenja i brzine – ako je indeks brzine npr. W, onda ne sme da se vozi preko 270 km/h pod punim opterećenjem)

Ostale oznake:

E4 - krug sa slovom E i nekim brojem u sebi označava da je guma homologovana u Evropi, pri čemu broj označava zemlju (4 je Holandija)

Tubeless ili TL - bez unutrašnje gume

TT - sa unutrašnjom gumom

Indeks nosivosti

Indeks brzine

Drugi načini označavanja dimenzija guma

Kao što smo već rekli, dimenzije guma mogu da se označavaju na više načina.

a) Metrički

Metričke oznake se najčešće koriste. Njih smo već objasnili u gornjem delu teksta.

b) Slovni (alfanumerički ili kako god želite da ga zovete)

Ovaj način označavanja obično se koristi za turing ili gume za skutere.

Primer oznake: MT90S-16 (ili MT90 B16 74H TL ili MT90-16 TT 74H)

M - guma za motor

T – širina (slovni kod za širinu)

90 - visina gume izražena procentualno u odnosu na širinu (90% od T)

S - indeks brzine

16 - prečnik felne

c) "Standardno-inčni"

Neki motocikli koriste gume sa "standardno inčnim" označavanjem (Standard Inch). Nemaju oznaku za procentualni odnos visine i širine, pošto je on 1 prema 1, odnosno 100%.

Primer oznake: 3.25H-19

3.25 – širina

H – indeks brzine

19 – prečnik felne

Napomena – kada tražite gume, možda će one imati nešto drugačije oznake, kao npr. 120/70-12 ili 2,50-18 ili 2 1/2-18/4 , a negde ćete naći određene gume sa označavanjem dimenzija i drugih karakteristika na dva načina – stari i novi način. Možda će imati još neke dodatne oznake koje nismo naveli.

Stoga je dobro da se konsultujete sa prodavcem, kako bi se izbegle greške prilikom izbora. Naravno, na prvom mestu nađite podatke o fabričkim dimenzijama.

Kako sačuvati gume van sezone?

Foto: Thinkstock

Idealno u mračnom, suvom, relativno hladnom prostoru, zaštićenom od sunčeve svetlosti i hemikalija.

Ukoliko motocikl ne postavljate na neki stalak (štender) van sezone, poželjno je da gume budu propisno naduvane i da ih povremeno zarotirate.

Pravilno merenje pritiska u gumama

Pritisak se meri kada su gume hladne. Svaka guma se pri vožnji greje i samim tim se povećava pritisak u njoj, čak i do 0,5 bara u nekim slučajevima.

Ukoliko merite pritisak u zagrejanoj gumi, možda ćete pomisliti da treba da ga spustite, što će dovesti do toga da ćete prilikom nastavka vožnje, a naročito prilikom početka sledeće vožnje imati nedovoljno naduvane gume.

Ne oslanjajte se na kompresore na benzinskim pumpama, naročito zbog toga što do benzinske pumpe morate da vozite, čime grejete gume.

Najbolje je da nabavite manometar, koji može da se kupi za relativno malo novca. Naravno, nemojte da uzmete baš najjeftiniji.

Na koji pritisak se pumpaju gume?

Potražite preporučeni pritisak u uputstvu za korišćenje motora, a ukoliko ga nemate potražite nalepnicu negde na samom motociklu. Imajte u vidu da se kod mnogih dvotočkaša razlikuju pritisci u prednjoj i zadnjoj gumi, ali i da treba menjati pritisak ukoliko imate saputnika ili ste natovarili kofere.

Pritisak ispisan na samoj gumi nije pritisak na koju gumu treba naduvati. Ukoliko guma nije pravilno naduvana, to može da dovede do čitavog niza negativnih efekata:

- lošija upravljivost (plus "teži" upravljač)

- brže trošenje

- nepravilno trošenje

- ugibanje sredine gume, pa se pritisak prenosi najvećim delom na spoljašnje delove

- nedovoljno naduvana guma se mnogo više deformiše prilikom svakog okretanja što dovodi do bržeg habanja same konstrukcije gume

- iz istog razloga se i preterano greje što takođe skraćuje životni vek gume

- smanjena udaljenost od tla

- u ekstremnim uslovima vožnje može čak da dođe do odvajanja gume od felne

Sa druge strane, ukoliko je guma previše naduvana, to takođe dovodi do negativnih efekata svoje prirode.

Da li je dozvoljeno menjati originalne dimenzije guma?

Foto: Getty images

To nipošto ne preporučujemo, naročito ukoliko ste početnik, a ukoliko odlučite da ipak modifikujete svoj motor na takav način, prvo potražite savet od iskusnijih bajkera i pročitajte nekoliko tekstova na tu temu u ozbiljnijim časopisima/sajtovima specijalizovanim za motocikle.

Imajte u vidu da šira guma ne donosi po automatizmu bolje ubrzanje ili ponašanje u krivini. Mnogo je faktora koji utiču na to sa kojom dimenzijom gume će vaš motor biti najokretniji i najbrži.

Konstrukcija gume

Sa ili bez unutrašnje gume (mada može da se "nabudži" unutrašnja guma i u tubeless pneumatik, što je opširna tema), radijalne ili dijagonalne? U suštini, sve dok koristite originalne dimenzije i vrstu guma namenjenih za vaš motor, nemate o čemu da razmišljate.

Reda radi, da kažemo da su tubeless gume poželjne iz više razloga, među kojima je i bezbednost - lakše se hlade, jače "drže" felnu i slično. Sa druge strane, gume sa unutrašnjom gumom mogu lakše da se poprave ukoliko se probuše, ali isto tako znatno brže ispuštaju vazduh kada se probuše.

Radijalne i dijagonalne se razlikuju po unutrašnjoj konstrukciji gume, odnosno karkase, koja se danas izrađuje od različitih kombinacija materijala. Radijalne imaju niti/trake karkasepostavljene "popreko", od ruba do ruba gume – pod uglom od 90 stepeni u odnosu na pravac okretanja gume, a preko njih više traka/pojaseva koji sve to povezuju u celinu.

Dijagonalne imaju niti karkase postavljene dijagonalno pod određenim uglom u odnosu na pravac okretanja gume i to sa jedne i sa druge strane, tako da se ukrštaju. Postoje i dijagonalne sa dodatnim uzdužnim trakama kao kod radijalnih.

Nećemo ulaziti dalje u prednosti i mane radijalinih i dijagonalnih guma, kao i zbog čega se koriste na različitim tipovima motora. Zato je najsigurnije da sedržite one vrste guma sa kojima je motor fabrički došao. Proizvođač motora je izabrao jedne ili druge sa dobrim razlogom. Pomenimo još samo to da se kod automobila koriste isključivo radijalne gume.

Kako da odredim koliko su gume stare?

Foto: Getty images

Potražite "blok" od četiri brojke na kraju niza koji počinje oznakom DOT. Prva dva broja označavaju nedelju u kojoj su gume proizvedene, a druga dva godinu.

Dakle, oznaka 2516 nam govori da je guma proizvedena 25. nedelje 2016. godine. Ispred ove oznake se nalaze dodatne oznake koje vam nisu važne (npr. N4 CD 00JX).

Koliko mogu da traju gume?

Nema pravila. Kao što smo već rekli, one sportske orijentisane brže će se trošiti, a one namenjene dugim putovanjima sporije.

Međutim, to zavisi i od stila vožnje (oštro ubrzavanje i kočenje, brzi prolasci kroz krivine…), vremenskih uslova, odgovarajućeg pritiska, opterećenja (saputnik i/ili torbe sa teretom), uslova u kojima se motor čuva van sezone…

Generalno, stručnjaci kažu da bi guma trebalo da se zameni nakon deset godina korišćenja čak i ukoliko je veoma malo vožena, pa deluje izuzetno očuvano - nije oštećena, ispucala, ima dovoljno duboku šaru...

Što se tiče kupovine nove gume koja nije baš "najsvežija", mnogi renomirani proizvođači kažu da se guma može smatrati novom i do 5-6 godina nakon dana proizvodnje ukoliko je kod prodavca čuvana u odgovarajućim uslovima.

Klasična zabluda

Ako vozim slab motor, mogu da vozim sa starim, izlizanim i nekvalitetnim gumama.

Osnovni problem je u tome što iako vaš motor nema mnogo konja, u nekom trenutku ćete ići bar 50-ak km/h i doći u situaciju da oštro zakočite ili skrenete kako biste izbegli iznenadnu prepreku.

Zaključak

Gume su vam jedini kontakt sa asfaltom.

Zato pametno kupujte i pametno vozite, da ne biste vi ostvarili kontakt sa asfaltom i "testirali" kvalitet zaštitne opreme ili sopstvene kože.