Koliko je bezbedan Volvo XC90 - život važniji od ocene

Tekst - Aleksandar Bursać; Izvor - Auto Magazin

Novi, veliki Volvo XC90 zvanično je predstavljen u leto 2014.

Prodaja je tek nedavno počela a pre nego što je prvi primerak isporučen kupcima, novinari iz celog sveta su pozvani na vrlo specifičan "kreš" test (simulaciju udesa) ovog modela.

Osim toga, prikazana nam je i strategija razvoja ne samo bezbednosnih sistema, već i potpuno nove generacije motora.

Za razliku od drugih prozvođača automobila, Volvo ne pravi veliku pompu na prezentacijama svojih modela.

Sve je prilično skromno ali sa jasnim ciljem – da se prikaže ono najbitnije. A to su tehnologije koje nikoga od konkurenata ne ostavljaju ravnodušnim.

Volvo se ne služi lažnim marketingom, već konkretnim rezultatima svojih projekata i istraživanja.

Konkretno, javna je tajna da većina proizvođača svoje nove modele projektuje tako da obezbede dobre rezultate na EuroNCAP testovima bezbednosti.

To je prioritet a za ostale životne situacije koje ovaj institut ne simulira u "kreš" testovima, mnogi se i ne brinu.

Ali ne i Volvo. Šveđani su nam pokazali ogroman broj testova koje sprovode na svojim modelima i to u dva test centra koji se nalaze u okviru fabrike.

Svakodnevno se žrtvuje bar jedan automobil i to uglavnom u ful opremi sa sve kožnim sedištima i bez ikakvih štednji.

Kako nam je objasnio Ivica Jović, jedan od rukovodilaca test centra, auto se nasumično skida sa proizvodne trake i odvaja za ispitivanja, koja se na posletku završe "kreš" testom.

Ispitivanja su toliko opsežna da je ono što radi EuroNCAP samo mali deo testiranja koje sprovodi Volvo.

Inače, oprema za testiranje je nezamislivo skupa. Na primer, samo jedna lutka koja učestvuje u kreš testu košta 700 do 800 hiljada evra!

Dakle, vrednost automobila koji se svakodnevno žrtvuju je najmanja u celoj priči. I onda se ljudi žale kako su neki automobili skupi...

Grupa od oko 200 novinara iz celog sveta stigla je u fabriku u mestu Torslanda koje je praktično sastavni deo Geteborga.

Impresioniralo nas je to što Volvo ne sprovodi nikakve restrikcije u smislu zabrane fotografisanja fabričkog kruga, baru u delu oko test centra koji smo posetili.

Doduše, nije bilo maskiranih prototipova ali je na sve strane bilo slupanih automobila i njihovih delova koji su poslužili kao zamorci.

Cilj "kreš" testa na koji smo bili pozvani je da ukaže na neke situacije koje se, na žalost, svakodnevno dešavaju i da pokaže rešenje problema.

Na primer, polovina svih saobraćajnih nesreća u SAD-u je izazvana sletanjem automobila sa puta, uglavnom zbog loših vremenskih uslova.

U Švedskoj jedna trećina svih udesa je takva da učestvuje samo jedno vozilo, pri čemu nastaju teške povrede i smrtni slučajevi.

Zato cilj Volvoa nije puko dostizanje nekakvih ocena i poena na testovima bezbednosti, već stvarna potreba da se sačuvaju ljudski životi. U svemu tome Volvo definitivno vodi, a ostali ga slede.

Među testovima koje Volvo sprovodi a koji su inače zasnovani na stvarnim situacijama iz svakodnevnog života su i tri nova – "letenje", "jarak" i "neravan teren".

"Letenje" obuhvata situacije kada vozilo sleti s puta. Kreće se brzinom od 80 km/h i pada sa puta na podlogu pored.

Razlika u visini je 80 centimetara što uzrokuje snažan udarac. Vertikalne sile koje putnici tom prilikom doživaljavaju su jednake onima koje deluju na pilota borbenog aviona prilikom katapultiranja.

"Neravan teren" podrazumeva sletanje s puta na vrlo neravan teren što dovodi do velikih vertikalnih i horizontalnih pokreta tela putnika.

Na kraju, "jarak" je vrsta testa koja praktično kombinuje sve navedene ali u najgoroj verziji.

Mi smo prisustvovali upravo ovom testu koji na prvi pogled deluje bezazleno.

Novi XC90 se kretao brzinom od 80 km/h, zatim je uleteo u jarak dubine 80 centimetara, što je izazvalo velike vertikalne sile a zatim i dodatne nakon što je auto poleteo u vazduh nekoliko metara.



Pad je bio toliko strašan da se čak prepolovila prednja leva felna. Za ovako nešto je potrebna ogromna sila, a koliko tom prilikom trpi kičma, najbolje su pokazali senzori na lutkama.

Upravo iz tog razloga Volvo je razvio dodatne bezbednosne sisteme.

Kao prvo, senzor registruje sletanje s puta i aktivira specijalne zatezače sigurnosnih pojaseva koji ih zategnu 100 mm za svega 0,1 sekundu.

Drugo, prilikom pada, nova konstrukcija sedišta apsorbuje silinu udarca zahvaljujući novim elementima koji se deformišu i smanjuju silu koja deluje na kičmu za čak jednu trećinu.

Sedišta koja èuvaju kièmu

Za potrebe ovih istraživanja razvijen je i specijalan robot – "robokouster", po ugledu na rolerkostere u zabavnim parkovima.

U njemu se testira sedište, apsorpcija vertikalnih i bočnih sila, kao i efikasnost novih senzora za sletanje s puta i predzatezača sigurnosnih pojaseva.

Na kratkoj prezentaciji koja nam je priređena nakon kreš testa, stručnjaci Volvoa su nam pokazali koji su to novi bezbednosni sistemi koji će imati važnu ulogu u prevenciji nesreća i povreda putnika.

Osim fokusiranja na sisteme za izbegavanje sletanja s puta, novi XC90 je prvi auto na svetu koji ima uređaj za automatsko kočenje u slučaju naletanja na drugo vozilo prilikom skretanja u raskrsnici i na brzim ukrštanjima na auto-putu, a ne samo na pravcu.

Tu je još specijalna vrsta adaptivnog tempomata koji održava odstojanje i prati vozilo ispred u sporim kolonama.

Osim toga, na novom XC90 je primenjeno pet puta više ultra-čvrstog čelika u odnosu na prethodnu generaciju.

U ukupnoj masi karoserije ovaj čelik ima udeo od 40 posto. Koliko je struktura sa novim čelikom čvrsta, mogli smo i lično da se uverimo na nekoliko primeraka koji su učestvovali u raznim vrstama kreš testova.

Rezultat su minimalne ili potpuno eliminisane povrede putnika.

Iz Torslande odlazimo puni utisaka a među njima je i konflikt "balkanskog sindroma" – kako bi se sva ova tehnologija izborila na našim drumovima i sa navikama domaćih vozača?

Odgovor na opasnost

Osim što je za strukturu karoserije iskorišćeno pet puta više ultra-čvrstog čelika nego na prethodnoj generaciji Volvoa XC90, novi model može da se pohvali i time da je prvi auto na svetu sa standardnim sistemom za "čitanje" saobraćajnih znakova koji se zadržavaju na instrument tabli za slučaj da ih vozač nije na vreme registrovao.

Senzor za kontrolu mrtvog ugla ne informiše vozača samo o vozilima koja su pored, već i o onima koja se velikom brzinom približavaju odpozadi.

Automatsko kočenje u slučaju opasnosti od sudara je takođe standard na novom XC90 i odnosi se ne samo na automobile već i na bicikliste i pešake ispred vozila, danju i noću.

U slučaju da postoji opasnost od sudara otpozadi dok je XC90 zaustavljen, specijalni radari na zadnjem delu "javljaju" zatezačima pojaseva da zadrže putnike u dobrom položaju.

Istovremeno, svetla ubrzano zatrepću da upozore vozača iza a aktivira se i kočnica kako bi karoserija upila energiju sudara i kako bi se ona što manje prenela na putnike.

Pored toga, Volvo XC90 je prvi auto na svetu sa automatskim kočenjem u krivinama, raskrsnicama i brzim ukrštanjima na auto-putu.

Snaga V8 motora sa potrošnjom skutera

Tokom prezentacije bezbednosnih sistema u obzir je uzeta i hibridna verzija sa oznakom T8.

U pitanju je "tvin endžin" (Twin Engine) tehnologija koja kombinuje četvorocilindrični dvolitarski turbo-benzinski motor sa superpunjenjem i dva elektromotora.

Prvi je u kućištu osmostepenog menjača i zajedno sa benzincem pokreće prednje točkove, dok drugi pokreće zadnje.

Ukupna snaga sistema je 400 "konja" a maksimalni obrtni moment je 640 Nm. Pri svemu tome, prosečna potrošnja je svega 2,5 l/100 km a do "stotke" ubrzava za 5,9 sekundi.

Kuæište koje štiti pogonske baterije

Inače, u pitanju je "Plug-In" hibrid, koji može da pređe 40 kilometara samo uz pomoć elektromotora. Emisija CO2 je 59 g/km.

Suština "kreš" testova ove verzije je da baterija ostaje praktično neoštećena zahvaljujući tome što se nalazi u centralnom grebenu ispod vozila.

Novom lokacijom baterije je omogućen pun komfor u kabini i prostor za sedam putnika.

Strašan ali svakodnevan i rutinski prizor

Sam test je protekao bez velike pompe. Za zaposlene u Volvou ovo je apsolutno rutinska stvar.

Sve se dogodi tokom jutra. Postavljaju se merni instrumenti, specijalne kamere i rasveta a u auto se ugrađuju mnogobrojni senzori i druge vrste kamera.

Pre samog "kreš" testa oglašava se alarm koji upozorava sve prisutne na početak procedure.

S obzirom da se auto kreće brzinom od 80 km/h, sve se dešava munjevito, uz strašan zvuk pucanja plastike i metala prilikom udaraca u zemlju.

Jedino se na licima novinara moglo videti da je ovo nešto što se ne doživljava svaki dan. Ali ne i za hladnokrvne inženjere i tehničare u Volvou.

Nekad i sad

Inženjeri Volvoa su izneli i zanimljiv podatak da je rizik od povrede ili smrtnog ishoda u novom automobilu ovog proizvođača čak za dve trećine manji u odnosu na automobile koji su konstruisani sedamdesetih godina.

Vizija 2020.

Zadatak koji je ova kompanija sama sebi postavila je da se do 2020. godine automobili konstruišu tako da se nesreće praktično ne dešavaju, odnosno da niko ne bude povređen a kamoli da izgubi život u novom Volvou.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 1,2 miliona ljudi svake godine izgubi život a oko 50 miliona bude povređeno u saobraćajnim nesrećama.

Iz tog razloga Volvo test tim ne proučava samo slupane automobile, već i sva moguća scenarija u saobraćaju, uključujući ponašanje vozača kako bi se izbegle potencijalno opasne situacije.

"Auto magazin" je nova edicija najstarijeg automobilskog časopisa u Srbiji.