Nekako s proleća - alergije

Pošto se događaju globalne klimatske promene na celoj planeti, proleće počinje ranije, a periodi cvetanja traju duže, tako da i tegobe alergičnih osoba traju duže, a njihov kvalitet života postaje u dugom vremenskom periodu loš.

Alergijske bolesti disajnih puteva kao što su alergijski rinitis sa ili bez upale sinusa i konjuktiva i astma najučestalije su hronične nezarazne bolesti. Mogu se javiti u svim uzrastima, od ranog detinjstva do duboke starosti. Smatra se da promena načina života koji sve više postaje zapadnjački, promena tradicionalnog načina ishrane, faktori unutrašnje (grinje, buđ, dlaka psa i mačke, bubašvabe) i spoljašnje sredine (poleni), zagađenje unutrašnje i sve veće zagađenje spoljašnje životne sredine utiču na porast ovih oboljenja.

Naročito se rizičnim smatra pušenje majke u trudnoći, ali i kasnije, tokom dojenja i odrastanja deteta. Postojala je pretpostavka da preterana upotreba antibiotske terapije i sve obuhvatnija vakcinacija dece utiču na porast obolevanja, ali to nije potvrđeno. Ukoliko odrasla osoba ili dete imaju navedene simptome koji idu uglavnom bez temperature, a koji slabo reaguju na klasičnu terapiju, traju stalno ili se ponavljaju često tokom godine, ili uvek u istom periodu godine, treba izvršiti ispitivanje u smislu alergije.

To se može obaviti u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama i između ostalog uključuje kožne alergijske testove.

Alergijski rinitis

Najučestalije alergijsko oboljenje je alergijski rinitis. Učestalost alergijskog rinitisa jako varira i višestruko se razlikuje između različitih zemalja, a postoje velike razlike čak i unutar jedne zemlje između gradskih i seoskih područja.

U svetu preko 500 miliona ljudi boluje od ove bolesti, a od tog broja više od 40% (200 miliona) su deca. Učestalost alergijskog rinitisa u zemljama Evropske unije kreće se od 16,9% do 28,5%. U našoj zemlji učestalost alergijskog rinitisa je oko 15% do 17%.

Alergijski rinitis može biti povremen (kod 71% obolelih) ili stalno prisutan. Po stepenu uticaja na svakodnevne aktivnosti, sport, rad, školovanje i normalan san određuje se stepen njegove težine, tako da može biti blagog, umerenog ili teškog stepena. Simptomi obuhvataju kijanje, pečenje i svrab u nosu, zapušenost, gubitak osećaja za miris i sekreciju iz nosa, koja može biti prednja ili zadnja sa slivanjem sekreta niz ždrelo.

Simptomi se najčešće javljaju ujutru, ali mogu biti stalno prisutni i ne moraju se svi javiti kod svakog obolelog. Rinitis se često javlja udružen sa drugim alergijskim oboljenjima i stanjima - astmom, alergijskim konjuktivitisom, ekcematoznim promenama kože, akutnom i seroznom upalom srednjeg uha, upalom sinusa i polipozom nosa.

Hronična upala sinusa

Kada je reč o alergijskoj hroničnoj upali sinusa, odavno je primećeno da se ona takođe veoma često javlja udruženo sa astmom. Od 31% do 72% osoba sa astmom istovremeno ima i hroničnu upalu sinusa.

Pored zapušenosti nosa, gnojne sekrecije, kašlja, često je prisutna i glavobolja, dok temperatura nije čest simptom. Na bazi hronične alergijske sekrecije, kod 60% do 75% dolazi do sekundarne bakterijske infekcije. Kao i alergijski rinitis, i ovo oboljenje značajno oštećuje kvalitet života obolelih osoba, a naročito utiče na dalji tok i prognozu bolesti osoba obolelih od astme.

Odrasle osobe i deca sa astmom imaju više noćnih tegoba, više izostaju sa posla (škole), koriste više klasičnih lekova za astmu, imaju češća pogoršanja osnovne bolesti, više hospitalizacija i uopšteno govoreći, prisutvo zapaljenja sluznice gornjih disajnih puteva je važan znak progresivnog oštećenja funkcije celog sistema za disanje.

Prevencija

Pokušaj prevencije pojave alergijskih bolesti nije dao rezultate, rađene su mnoge studije vezano za ishranu, eliminaciju unutrašnjih alergena i slično, ali rešenja za sada nema na vidiku.

Pošto ne možemo sprečiti da se alergijska oboljenja javljaju, možemo uticati na umenjenje jačine simptoma ili čak i njihov izostanak u rizičnoj sezoni. Prvo treba pokušati sa uklanjanjem alergena unutrašnje sredine na koji je osoba senzibilisana ili pokušati da se izbegne izlaganje spoljašnjim alergenima kada su oni u najvećim koncentracijama.

To je veoma teško jer su to najčešće široko rasprostranjeni alergeni sa kojima smo stalno u kontaktu - poleni i kućne grinje. Farmakološka terapija je delotvorna i dostupna, a zavisno od stepena težine oboljenja daje se jedan, dva ili više lekova istovremeno, o čemu odlučuje lekar u dogovoru sa pacijentom.

Najbolje je lekove uvesti nekoliko nedelja pre nego što očekujemo pojavu alergena i pre nego što se simptomi jave.

Homeopatski lekovi u prevenciji alergija

Pored klasične terapije, postepeno se i u našoj sredini menjaju shvatanja u vezi sa lečenjem alergijskih oboljenja, jer uvek ima roditelja koji su zabrinuti zbog negativnog dejstva lekova na organizam deteta koje je u rastu. Takvi roditelji mogu pokušati sa lekovima za alergijski rinitis iz domena alternativne medicine, homeopatskim lekovima biljnog porekla, koji su niz godina u upotrebi na evropskom tržištu. Daju se i odraslima i deci, mogu se koristiti samostalno, ali i kao dopuna tradicionalnim lekovima. Brzo deluju, a njihova podnošljivost je odlična. To su polinol, koji se koristi kod alergijskog rinitisa i sa čijom upotrebom se počinje dve nedelje pre nego što se očekuju tegobe i Cinnabsin za akutnu i hroničnu upalu sluznice nosa i sinusa.

Kombinovan homeopatski lek polinol u sastavu ima i interesantnu biljku Galphimiu koja potiče iz egzotičnih krajeva Latinske Amerike tj. Meksika, gde se tradicionalno koristila kod lečenja astme i alergija. U periodu pre cvetanja biljaka na čiji ste polen alergični, polinol treba koristiti 4-6 nedelja kao preventivu.

U svakom slučaju, zahvaljujući velikom spektru lekova koji su na raspolaganju, nema razloga da odrasla osoba ili dete sa alergijskim oboljenjem nema zadovoljavajući kvalitet života u bilo kom delu godine. Zato je važno na vreme postaviti dijagnozu i bar dve nedelje pre pojave i alergena i simptoma započeti sa odgovarajućom terapijom.