Igoru Laziću Nigoru posle niza tragedija savetovali da se zamonaši

Igor Lazić kaže da ga je Bog stavljao na razna iskušenja. Doživeo je mnoge tragedije, ali je i pored velikog bola odlučio da ne padne, već da nastavi da se bori kroz život. On se prisetio teških trenutaka kada je ostao bez dragih osoba, a priču je započeo tragičnom nesrećom koja se desila pre više od 20 godina, kada je njegov prijatelj i kolega iz benda "Montenigers" Nebojša Saveljić poginuo u udesu, u 28. godini.

"Komšinica je došla i rekla mojoj majci da je Nebojša poginuo, ja sam samo čuo majku kako kuka. Izašao sam iz sobe i pitao šta se desilo, ona mi je rekla da je Nebojša stradao. Nisam znao šta ću i uzmem telefon da ga zovnem, a poziv je bio preusmeren na našeg drugara. Ja ga pitam šta je bilo, on kroz grcanje izgovara: 'Izginuli su svi sinoć'. Tad mi je ispao telefon i samo sam istrčao ispred kuće, nisam ni znao gde sam pošao, samo sam išao ukrug", ispričao je Lazić.

Objasnio je da godinu dana nije mogao da dođe sebi zbog gubitka prijatelja.

"Danas se bune muzičari kako nemaju posla godinu dana, a ja sam tako živeo. Bili smo jako popularni u tom periodu, od toga sam živeo i odjednom sve nestane i šta ćeš. Nije ti do pevanja ni bilo čega, povukao sam se u Kotor i tamo samo blejao, šta ću. Svi su me sažaljevali, kao jadan, bilo je užasno. Godinu dana sam živeo kao penzioner, planinario, pešačio, ribario i bio odsečen od svega, morao sam da se distanciram. Onda sam shvatio da moram da se vratim zbog svih oko mene, da ne mogu tako da živim. Kada sam prvi put slučajno uzeo mikrofon na nekoj žurci, plakao sam, kiša", naveo je on. "Meni je i otac stradao u saobraćaju, osetio sam posledice takvih gubitaka baš na svojoj koži. Stradao je kao pešak od strane motocikliste. Ne volim da pričam o tome, ali baš me je Bog na iskušenje stavio, ali nisam izgubio veru", rekao je reper te dodao da je najveći udarac za njegovu celu porodicu usledio nakon nepunih godinu dana:

"Otac strada 2007. godine, a devet meseci posle toga mom rođenom bratu je ćerka umrla u snu i to na slavu. Imala je samo 13 godina. Legla je da spava i nije se probudila i ništa od toga nema gore. Morao sam biti tu zbog brata i majke i njoj to saopštiti, to je bilo strašno. Ali zbog dragih ljudi nisam dozvoljavao sebi da padnem, morao sam da ostanem pribran i budem uz njih".

Rekao je da je snagu pronašao u molitvi, i da se moli kad može, jer mu to mnogo olakšava da se nosi sa tragedijama koje su zadesile i njega i njegovu porodicu.

"Da su ljudi pametni, znali bi koliko ti molitva olakšava život, inače bih prsao. Neki bi se zamonašili, čak su mi ljudi to govorili, da treba da odem u manastir, ali nije to lako. To je ogromno odricanje", rekao je Lazić, prenosi "Blic".