Gagarin je sleteo na polje krompira i vikao "Nisam špijun!"

Decenijama kasnije sovjetske vlasti čuvale su u tajnosti mnoge pojedinosti leta u kosmos. Evo šest stvari koje treba da znate o ovom istorijskom letu.

Idemo!

Sposobni radnik u čeličani, Gagarin je odabran među hiljadama kandidata nakon što je prošao rigorozna testiranja potrebna za let u svemir. On i još jedan kandidat, German Titov pokazali su izuzetnu fizičku i psihičku izdržljivost, ali su komunističke vlasti odabrale Gagarina zbog njegovog skromnog porekla.

Osim odličnim rezultatima, Gagarin se takođe izdvojio i time što se, navodno, pre ulaska u letelicu "Vostok" izuo, što je običaj u Rusiji pre nego što se ulazi u dom.

Pre nego što je 12. aprila 1961. godine poleteo sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, viknuo je svoju prepoznatljivu uzrečicu: "Idemo".

Foto: Profimedia

Tri saopštenja i suvozač

Koliko je let bio rizičan najbolje potvrđuje činjenica da su napravljena tri saopštenja za medije – jedno u slučaju pozitivnog ishoda i dva za slučaj neuspeha. Sreća je, ipak, bila na Gagarinovoj strani tog 12. aprila.

Let je trajao 108 minuta, koliko je "Vostoku" trebalo da napravi krug oko Zemlje.

Zanimljivo je i to da je Gagarin zapravo bio suvozač u "Vostoku". Letelicom je upravljano automatski, pošto medicinsko osoblje i konstruktori letelice nisu bili sigurni kako će čovek reagovati na bestežinsko stanje, pa su ručne kontrole bile zaključane kako Gagarin ne bi sam upravljao letelicom.

Umalo da nije ostao i 10 dana gore

Osim desetina tehničkih problema, letelica je takođe ušla u Zemljinu orbitu na mnogo većoj visini nego što je bilo planirano.

U slučaju da kočioni sistem nije proradio, Gagarin bi morao da čeka u "Vostoku" dok ne bi sam pod uticajem gravitacije počeo da pada. Uprkos tome što je letelica bila snabdevena sa dovoljno zaliha hrane i kiseonika za 10 dana, veća visina na kojoj se našao značila je da bi Gagarinu nestalo zaliha pre nego što bi se vratio.

Srećom, kočnice su radile.

Foto: Profimedia

Nisam špijun!

Gagarin je sleteo daleko od planirane lokacije – iz svoje kapsule je iskočio na visini od 7 kilometara iznad regiona Saratov u južnoj Rusiji.

Sleteo je u polje, na kome je ugledao devojčicu i baku koje su kopale krompir.

U narandžastom kosmonautskom odelu i sa belom kacigom na glavi, dugo se mučio da im objasni da nije strani špijun.

Tradicija uriniranja

Po pričama, pre nego što je poleteo Gagarin je zamolio vozača autobusa koji ga je vozio do lansirne rampe da stane da bi mogao da izvrši malu nuždu, a kada ovaj nije stao, Gagarin se olakšao na zadnju desnu gumu.

I ostalo je, što bi se reklo, istorija. Godinama i decenijama kasnije ruski kosmonauti ponavljali su ritual pre lansiranja u svemir, ali bi ustanovljena tradicija mogla uskoro zauvek da nestane. Novo rusko svemirsko odelo iz 2019. godine nema šlic, a previše je teško da bi moglo da se brzo skine. Čovek iza Gagarina

Iako je Gagarin postao senzacija u SSSR-u i čitavom svetu, godinama niko nije znao ništa o čoveku koji je vodio sovjetski program za istraživanje svemira – Sergeju Koroljovu.

Sergej Hruščov, ruski inženjer i sin sovjetskog premijera Nikite Hruščova, tvrdi da je komitet za dodelu Nobelove nagrade pokušao da Koroljovu dodeli prestižno priznanje, ali da su sovjetske vlasti to odbile.

Koroljovljev identitet držan je u takvoj tajnosti, tako da mu je ime otkriveno tek nakon smrti 1966. godine, navodi RTS.

Pod njegovim vođstvom, Sovjetski savez ne samo da je poslao prvog čoveka u svemir, već kasnije i prvu ženu, a sovjetski kosmonauti obavili su i prvu svemirsku šetnju.