Zemlji prete temperature kakvih nije bilo duže od milion godina

Autori su u studiji identifikovali deset procesa koji bi mogli da imaju efekat domina i da deluju po principu povratne sprege tako da rast temperatura više neće zavisiti samo od ljudske emisije ugljen-dioksida.

U tu grupu spadaju otapanje leda, oslobađanje metanovih hidrata s dna okeana, slabljenje kopnenih i morskih odvoda ugljen-dioksida, porast aktivnosti bakterija u okeanima, odumiranje amazonskih prašuma, smanjenje snežnog pokrivača na severnoj hemisferi, nestanak arktičkog leda u letnjim mesecima, ali i smanjenje antarktičkih morskih i kopnenih ledenih ploča.

Na primer, otapanje leda iz zemlje oslobodiće velike količine metana, koji je mnogo snažniji od ugljen-dioksida.

To će jačati efekat staklenika, dalji porast temperatura i dalja otapanja. Naime, naučnici predviđaju da će okeani, koji trenutno apsorbuju i toplotu i ugljen-dioksid i deluju kao njihovi odvodi i skladišta, u jednom trenutku naglo početi da oslobađaju ugljen-dioksid.

Prema novoj studiji, to bi moglo da počne da se događa već pri temperaturama od oko 2 stepena višim od predindustrijskih. Autori predviđaju da bi temperature s vremenom mogle da se stabilizuju na globalnom proseku koji bi bio od 4 do 5 stepeni viši od predindustrijskog, dok bi nivoi mora mogli da narastu za oko 10 do 60 metara.

"Prelaženje praga vodilo bi prema mnogo višim prosečnim temperaturama od bilo kojih međuglacijalnih u poslednjih 1,2 miliona godina. Ako se prekorači prag, dobijena putanja verovatno bi uzrokovala ozbiljne poremećaje ekosistema, društva i ekonomija. Potrebna je kolektivna ljudska akcija da se Zemljini sastavi usmere daleko od potencijalnog praga i stabilizuju. Takva akcija podrazumeva upravljanje biosferom, klimom i društvima", upozoravaju autori, a prenosi "Index".

Neki stručnjaci predviđaju da bi u svetu toplijem oko 4 stepena mogla da živi oko desetina današnjeg broja stanovnika.