Zašto nakon Meseca, nismo otišli na Mars?

Slavni astronaut za Biznis insajder ispričao je da smo ljude na Mars mogli da pošaljemo još pre nekoliko decenija.

U istraživanjima svemira za mnoge je Mars naredna velika granica koju bi trebalo preći i na koju bi trebalo da zakorači ljudska noga. Ilon Mask i njegov "Spejs X " sanjaju ne samo da zakorače na Crvenu planetu, već i da na njoj osnuju ljudske kolonije. Međutim, posle Džina Kernana 1972. ni jedan čovek nije zakoračio na drugo svemirsko tlo.

"Tehnologija koja nas je dovela na Mesec, mogla je da nas odvede i na Mars", rekao je astronaut koji je u svemiru proveo 166 dana.

Vernher fon Braun, koji je razvio raketu "Saturn V" radio je i na planovima za ljudsku misiju ka Marsu još 1952. godine. Međutim, jedno imati raketu koja bi to mogla, a sasvim je drugo pitanje koliko je to lako za izvesti, sigurno i vredi li rizikovati ljudski život, a ta sva pitanja važe i za nove letelice.

Ipak, kako je rekao ovaj astronaut, čak i da je bilo mogućnosti da se ode na Mars, to ne znači da bi bilo lako, bezbedno i vredno rizika ljudskog života.

Foto: Thinkstock

"Većina astronauta koje bismo slali na te misije ne bi završila misiju. Umirali bi", rekao je on.

Poručuje i da rizici koji su postojali tada, postoje i sada, ali da su tokom proteklih decenija, naučnici shvatili da postoje i dugoročne opasnosti putovanja u svemir, poput dugotrajnog izlaganja kosmičkom zračenju.

I dok nam je Mesec udaljen samo nekoliko dana leta, misija na Mars s povratkom na Zemlju mogla bi da potraje od 500 dana do tri godine.

"To je ogromno vreme u kojem su astronauti izloženi zračenju, mogućim eksplozijama, gladi i drugim problemima, a tehnologije koje bi umanjile ili uklonile te probleme još nisu tu ili na zadovoljavajućem nivou", rekao je astronaut, koji je pritom mislio na lagane i delotvorne zaštite od zračenja, kapsule za hibernaciju ili biološke sisteme za održavanje života.

I pored svih opasnosti, nada se da će ljudi sleteti na Mars i da će pokušati da ga kolonizuju.