Jeste li znali da Deda Mrazu zaista možete da pošaljete pismo?

Grupa volontera, poznatih kao vilenjaci, svake godine vredno odgovara na svako pismo iz svih krajeva sveta, a zanimljivo je da im poštari dostavljaju čak i ona koja nemaju adrese, već su naslovljena samo "Za Deda Mraza".

Neumorni "vilenjaci", njih oko 300, odgovaraju na svako pismo, a ponekad to bude i po 2.000 pisama dnevno.

"Neverovatno je usrećiti decu", kaže 86-godišnja Pet Koč, glavni vilenjak u gradu. Ona se bavi pisanjem odgovora još od svoje 11. godine.

"Sedimo ovde, smejemo se i plačemo", priča Koč.

"Stižu nam pisma dece u kojima njihovi roditelji napišu: 'Naučili smo da koristimo tutu pa se nadamo da će Deda doći' ili 'Prestali smo da sisamo palac'. Neka deca pišu veoma tužna pisma kao što je: 'Živim sa bakom, ali želim da budem sa svojim tatom'".

A situacija bi bila sasvim drugačija da je ovaj grad zadržao svoje originalno ime: Santa Fe. Kada su 1850-ih godina njegovi stanovnici zatražili sopstveni poštanski broj, nastao je problem. Već je postojao grad Santa Fe u Indijani, a država nije dozvolila dva identična poštanska naziva.

Tada je ovaj Santa Fe morao da promeni ime. Nakon puno javnih diskusija i pomalo svađa, uoči Božića deca su se spuštala niz snežne staze i uzvikivala "Santa Kloz", a odrasli su potom poručili: "Neka tako i bude".

S godinama su pisma upućena Deda Mrazu počela da stižu u poštu ovog grada, a od 1914. počela je i praksa slanja odgovora. Na početku se radilo o malom broju pisama, pa odgovaranje nije zahtevalo preteran trud, međutim, kako je vreme prolazilo, broj volontera je rastao. Danas je slanje odgovora ozbiljan posao.

Svaki odgovor koji šalju pisan je rukom i posebno upućen osobi koja je pisala Deda Mrazu, bilo da je to dete ili odrasla osoba. Volonteri koji se bave ovim poslom nekada i satima putuju kako bi izvršili preuzetu dužnost.

"Povremeno nam majke opišu kako su se lica njihove dece ozarila kada su dobili odgovor od Deda Mrata. To je naša najveća nagrada", kaže volonterka Pet.