Noć istraživača: Istraživači na prvi pogled

"Noć istraživača vidim kao veoma posebnu biblioteku. U njoj su knjige žive, vesele i bučne, iskreno posvećene najrazličitijim temama. To su istraživači spremni da jasno i glasno podele svoja saznanja sa posetiocima, ali i da ih čuju, inspirišu se i svoje nove strane ispišu tražeći odgovore na njihova pitanja", kaže dr Aleksandra Mirić, arhitekta konzervator iz Niša.

Za najveća naučna otkrića Mirić smatra vakcine, u slobodno vreme voli da čita Salmana Ruždija i mnogo je rastužuje stereotip da su istraživači asocijalni i dosadni štreberi, da samo oni razmeju ono o čemu govore.

"Noć istraživača je sjajan projekat koji na veoma direktan i zabavan način ljudima dočarava ono čime se mi bavimo", ističe MSc Vukan Lavadinović, asistent na Šumarskom fakultetu u Beogradu.

Prema njegovom mišljenju, najveće naučno otkriće je internet - zbog dostupnosti znanja i informacija i u šali dodaje da se još uvek nada naučnom otkriću koje će dokazati da je mlečna čokolada u stvari veoma zdrava.

Aleksu Ćorovića iz Udruženja robotičara M41+ svi posetioci će moći da upoznaju na Savskom šetalištu na Kalemegdanu.

"Nama kao mladim robotičarima, veoma je važno učestvovanje na Noći istraživača, da ostale upoznamo sa svetom robotike, jer je to oblast koja je u ekspanziji i očekuje se sve veći i veći udeo nje u našim svakodnevnim životima", objašnjava Chorović, koji za najveće naučno otkriće smatra "tranzistor i smeštanje miliona njih u jedno integrisano kolo, čime se 'moć' računara znatno povećava".

Rođena u Skoplju, dr Ana Savić je najlepši deo života provela u Nacionalnom parku Šar-planina i trenutno radi kao docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu.

"Izazov je prilagoditi priču o nečemu čime se baviš i predstaviti je raznolikom auditorijumu. Lepo je da o temi na kojoj radiš porazmisliš kao sedmogodišnjak ili sedamdesetogodišnjak. Izazov je biti zanimljiv u vreme kada se toliko toga nudi što je (doduše samo na prvi pogled) interesantnije od nauke", kaže Savić.

Na Niškoj tvrđavi ona će pričati o čudesnim transformacijama organizama koji su sposobni da deo života žive u vodi, a drugi deo na kopnu i kaže da smišlja kako će izdržati da nosi akvarijum na glavi.

Osim što voli krimi romane i serije, dr Nenad Krstić se na istraživačku karijeru odlučio zato što voli izazove, i kako sam kaže "to je jedan interesantan, dinamičan, ponekad naporan, ali jednostavno lep poziv i posao, gde kreativnost, timski duh i znanje mogu doći do punog izražaja".

Za ključna naučna otkrića smatra otkriće električne struje, interneta, periodnog sistema elemenata, antibiotika i lasera, a bavi se istraživanjima u oblasti neorganske hemije, bioneorganske hemije, hemije teških metala, primenjene hemije.

Dr Milan Đorđević je docent za užu naučnu oblast kartografije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i ističe da mu istraživački posao dozvoljava da misli slobodno i kaže ono što misli.

Dr Milica Velimirović sa Katedre za biohemiju Medicinskog fakulteta za najveću zabludu o istraživačima smatra onu "da su to neki ljudi izopšteni od društva koji u svojim garažama/laboratorijama smišljaju blesave izume i svako malo nešto eksplodira".

Ona će buduće istraživače 29. septembra dočekati u Požarevcu gde će demonstrirati puteve nervnog stimulusa sa periferije do mozga i odgovor mozga na stimulus.

Marina Pejović, kustos u Odeljenju za rad sa publikom i odnose s javnošću Narodnog muzeja u Beogradu, poziva sve u Big Fashion tržni centar na put kroz vreme, sve do srednjeg veka, da vide kako i zašto su se ljudi selili, kako su ratovi uticali na promenu boravka ljudi i koja je bila uloga utvrđenih zdanja.

"Evropska Noć istraživača" održava se u više od 260 gradova, a prošle godine je okupila 1.1 milion građana zajedno sa 18.000 istraživača u 280 gradova.