Pronađeni dokazi: Supervulkan u Italiji mogao bi da proradi

Vulkanska kaldera (poseban vid vulkanske formacije, koja nastaje kada se vulkanska kupa tokom erupcije uruši, a krater proširi i na nekoliko kilometara) poznata pod nazivom Kampi Flegrei poslednji put je eruptirala pre nekoliko vekova. On se svrstava u supervulakn jer je jednom imao erupciju magntude osam na indeksu vulkanske eksplozivnosti, što je najviši stepen na skali.

Kampo Flerei koji se prostire oko Napulja relativno je tih još od osamdesetih, kada je injekcija magme u plićim strukturama supervulkana dovela do serije manjih zemljotresa.

Istraživači su koristili seizmološke tehnike i uspeli da lociraju “vrelu zonu” kroz koju su prolazili istopljeni materijali u osamdesetim.

“Jedno pitanje koje je mučilo naučnike je gde je magma prolazila ispod kaldere, a naša studija prvi put pruža dokaze postojanja vrele zone ispod grada Pozuoli, koja se širi sve do mora i dubine je oko četiri kilometra”, kaže dr Luka De Siena sa Univerziteta u Aberdinu, vođa ove studije.

Dr De Sijena dodaje da uprkos mogućnosti da se na tom mestu nalazi samo mali deo magme, postoji realna šansa da je reč o vreloj, širokoj komori prepunoj magme, koja može da eksplodira u svakom trenutku.

On objašnjava da je osamdesetih magma ostala zarobljena ispod površine zahvaljujući sloju čvrste kamene formacije debele 1-2 kilometra, koja je sprečila izbijanje erupcije na tom mestu, ali zato preusmerila tok magme, zbog čega je najverovatnije došlo do serije zemljotresa u toj deceniji.

Istraživači veruju da je to što je aktivnost u osamdesetim prošla bez ozbiljnijih posledica razlog više za zabrinutost, budući da je sasvim moguće da se u Kampi Flegrei regiji sada gomila pritisak.

“Tokom poslednjih 30 godina, magma je prodirala širom kaldere. Šta god da je izazvalo aktivnost ispod Pozuolija osamdesetih, pomerilo se na neko drugo mesto, tako da opasnost ne leži samo na jednom mestu, nego je sada možda i bliže Napulju, koji je i gušće naseljen”, upozorava dr De Sijena.

On primećuje da se supervulkan može smatrati “velikim kazanom supe, koja ključa ispod površine”.

De Sijena ističe da se ne može znati ništa o razmerama bilo koje sledeće erupcije, ali da je taj vulkan sve opasniji.

“Veliko pitanje na koje moramo da odgovorimo je da li je reč o velikom sloju magme, koja se diže ka površini ili nečemu manje opasnom, što može da nađe svoj put i do mora”, rekao je De Sijena.