Sedam strogo čuvanih mračnih pravila Amiša

Amiši su pripadnici konzervativne hrišćanske grupe u Severnoj Americi, poznate kao Stari red amiške menonitske crkve. Amiši su se pojavili u periodu 1693. do 1697. kao sledbenici menonitskog starešine Jakoba Amana, a nakon preseljenja u SAD više nema njihovih sledbenika u Evropi.

Budući da su vrlo zatvorena zajednica, o njima se malo zna — da žive na tradicionalan način i odbacuju modernu tehnologiju, a upravo zbog toga su za mnoge ljude predmet fascinacije.

Kako uspevaju da žive na taj način? Za sve je zaslužan njihov skup pravila koje svako u zajednici mora da poštuje, a poznata su pod nazivom „ordnung“. Ta pravila zadiru u svako područje života, govore o tome kako treba da se odnose prema Bogu i jedni prema drugima. Kazna za nepoštovanje je ekskomunikacija iz zajednice, a ne pomažu nikakva objašnjenja ni posebne okolnosti.

Ovo je sedam strogo čuvanih i mračnih pravila amiške zajednice.

1. Deca se igraju lutkama bez lica

Mora se priznati kako ove lutke izgledaju prilično jezivo, iako po njima nije snimljen nijedan horor. Na lutkama se može videti tradicionalna odeća Amiša i modni dodaci, a razlog zbog kog lutke namerno nemaju lica jeste izbegavanje stvaranja taštine kod dece, piše „Ričest“.

Generalno, deca imaju vrlo malo igračaka i one se prenose s generacije na generaciju. Kad se odeća na nekoj lutki pocepa, lutka se ne baca, već je jednostavno operu i zašiju. Svako dete obično ima samo jednu lutku.

2. Nema mogućnosti za visoko obrazovanje

Uopšte, sistem obrazovanja kod Amiša je prilično primitivan — uče u malim privatnim školama u kojima im predaju isključivo Amiši, a posle osmog razreda njihova edukacija je gotova — u dobu od 13 godina. Za završetak učenja tako rano u životu imaju dva glavna razloga.

Prvi je praktičan i odnosi se na to da oni više cene učenje kroz rad i praksu, većinom u zanatskim i poljoprivrednim zanimanjima. Drugi razlog oslanja se na to da se brojna znanja kose s njihovim shvatanjem života.

Foto: Thinkstock

3. Prilika za bekstvo

Poenta zajednice je da je u njoj svako svojevoljno, pa Amiši tinejdžerima daju priliku da „provere sami sebe“. To se naziva „rumspringa“ i podrazumeva da tinejdžer u uzrastu od 16 godina odlazi u spoljni svet kako bi ga iskusio. Tada oni smeju da nose modernu odeću, koriste tehnologiju, izlaze… Posle toga, tinejdžer mora da izabere između modernog i sveta Amiša — zauvek.

4. Bliskost se gradi kroz razgovor, a ne kroz seks

Amiši imaju stroga tradicionalna uverenja koja odbacuju ideju seksa pre braka. Međutim, i oni su svesni da su tinejdžeri pod žestokim udarom hormona i da imaju seksualne i ljubavne potrebe. Zato su osmislili neobičnu praksu — mladić može da prespava kod devojke, gde bi trebalo da celu noć razgovaraju i zbližavaju se — a da se slučajno ne dotaknu. Dodir sprečava daska zabijena na polovini kreveta.

5. Život bez muzike

Jedan od glavnih razloga zbog kog Amiši preziru tehnologiju jeste njihovo verovanje da ona podstiče individualizam. Bez tehnologije, oni su prisiljeni da se oslanjaju jedni na druge za sve. U sklopu toga, i muzički instrumenti su strogo zabranjeni — uz izuzetak harmonike, koju sviraju na verskim obredima.

6. Volite se i množite — sa brojnim genetskim defektima

Posle ulaska u brak, od para se očekuje da ima što više dece jer to pomaže širenju i održanju zajednice. Međutim, problem je u tome što njihova zajednica raste isključivo „iznutra“ — zbog čega nema protoka novih gena. Amiši se često rađaju s nekim oblicima urođenih defekata.

7. Zlostavljanje životinja je dozvoljeno

Zajednica Amiša poznata je po svojim pacifističkim stavovima i zato iz verskih razloga njeni pripadnici ne moraju da idu u vojsku. Međutim, dok su prema ljudima miroljubivi, prema životinjama su ekstremno okrutni. Oni životinje doživljavaju na isti način kao i mašine — one su nešto od čega mogu samo da imaju koristi. Zbog toga ih često ekstremno opterećuju, kolju čim se razbole, teraju na rad do iznemoglosti…