- Vesti -

Oldrin: Moja borba s alkoholom je za primer kao i put na Mesec

Teško je i zamisliti da čovek koji je bio jedan od prvih ljudi koji su kročili na Mesec, može da kaže da su sedamdesete za njega izgubljene godine. Pa ipak, Baz Oldrin ih se nerado priseća.

Telegraph.co.uk Izvor:
Podeli
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Tada su mu propala dva braka i popio je nebrojeno flaša viskija. Izgubio je pravo bogatstvo i radio neko vreme kao prodavac automobila. Marginalizovale su ga i NASA i Američko vojno vazduhoplovstvo i sve to, nakon što je priznao da se bori sa depresijom.

"Kad sam napustio NASA i vratio se u Vojno vazduhoplovstvo, postao sam prvi astronaut koji se odlučio na taj korak", kaže Baz.

"Ali nisam zaista znao šta hoću tamo. Odlučio sam da ne idem ponovo za pilota, pa su me stavili za komandanta škole za test-pilote. Ni to mi nije odgovaralo, pa sam razmišljao šta ću dalje".

Tek je šačica ljudi imala probleme s kojima se suočavao on. Kad jednom odete na Mesec, sve drugo postane sitno.

"Osećao sam se obeshrabreno, razočarano, kao da nisam bio deo putovanja na Mesec", kaže on.

U mladim danima, kad se još zvao Edvin Judžin Oldrin Mlađi, po svom ocu vojniku, vreme je provodio gledajući u nebo. Njegova majka Marion Mun, bila je melanholična, ali prijatna žena, koja je na neki način bila žrtva svog supruga opsednutog letenjem.

Baz je krenuo u Vest point vojnu akademiju, pridružio se Vojnom vazduhoplovstvu i postao odlikovan borbeni pilot. Imao je 66 misija u Koreji i oborio je dva MiG-a. Njegov najbolji prijatelj Ed Vajt bio je s njim na akademiji.

On je nagovorio Baza da konkurišu za NASA.

"Iako tehnički nisam bio kvalifikovan, aplicirao sam čisto da vidim šta će da se desi. On je izabran, ja nisam".

U ranim tridesetim godinama, Baz je upisao doktorat na Tehnološkom univerzitetu u Masačusetsu i napisao tezu o orbitalnom randevuu. Posvetio je doktorat: "Članovima posade postojećih i budućih svemirskih misija. Kad bih samo i ja mogao da im se pridružim!"

Odabran je 1963. kao član treće grupe astronauta i leteo je u finalnoj Gemini misiji, postavivši tadašnji rekord za najdužu šetnju u svemiru.

Vratio se na Zemlju kao heroj i zvezda.

O samoubistvu majke, piše tek kratko u svojoj autobiografiji, ali navodi da joj je teško pala iznenadna slava njenog sina. Umrla je od predoziranja tabletama 1968.

Drugi gubitak koji ga je pogodio, bila je smrt njegovog prijatelja Eda Vajta. On je poginuo na treningu za Apollo 1 misiju, kada je zajedno sa još dvojicom astronauta izgoreo u komandnom modulu.

Novinar koji ga je intervjuisao rekao mu je da je za njegov let u svemir, posle smrti najboljeg prijatelja, verovatno bila potrebna izvanredna hrabrost.

"Možda prekasno shvatite da ste uplašeni", rekao je Baz. "Kasnije vam sine: 'Bože, to je bilo baš ludo' ili 'To je bilo baš rizično'. Nekad ne preživite takve situacije".

Upitan da li je tokom misije na Mesec osećao strah, odmahuje glavom.

"To je mesto na kom izađete napolje i ne zatvarate vrata, jer će možda ostati zatvorena i više nećete moći da ih otvorite", kaže on.

VIše od svega, osećao je čudnu mešavinu divljenja i olakšanja, koju je sumirao u čuvenoj frazi: "Veličanstvena pustoš".

Upitan za te reči, da li ih je ranije navežbao, opet odmahuje.

"Nil (Armstrong) je rekao da mu je Mesec izgledao prelepo. Ja mislim da nije lep. Poduhvat je svakako bio veličanstveno dostignuće, ali ta beživotnost je bila u takvom kontrastu sa tim uspehom, da je euforija izostala. Mislim da sam oduvek imao tendenciju da gledam jin i jang u stvarima i tada sam to rekao".

Veruje da je vanzemaljski život moguć. Da nismo sami, ali da su "prostranstva tolika, da je život retka pojava. Ipak, morali bismo naći način da otkrijemo njihovo prisustvo na neki način".

Baz kaže da su njegove borbe protiv depresije i alkohola, bili za primer njegovoj deci, podjednako kao i njegovi svemirski poduhvati.

"Bio je to primer posvećenosti i dostignuća ciljeva, ali možda ne na isti način kao što je to bilo služenje mojoj zemlji", kaže on.

Sada živi u Sakilonu u Floridi i vreme provodi u kampanjama za privatne i državne svemirske misije. Veruje da kolonizacija Marsa treba da bude glavni cilj čovečanstva i da koloniju treba da naprave ljudi koji više ne žele da žive na Zemlji.

"Mislim da jedina svrha putovanja na Mars može da bude izgradnja kolonije. To je jedino ekonomično. Nema svrhe da neko ide, pa da se vraća", smatra on.

Prati B92 na Viberu

Vesti

Kupinik - poslednja prestonica srpskih despota

Izložbom srednjovekovnog oružja, ratničke opreme i dokumenata u Muzeju "Horeum Margi - Ravno" u Ćupriji, pod nazivom "Kupinik - poslednja prestonica srpskih despota", u Ćupriji i Pomoravskom okrugu počele su Vidovdanske svečanosti.

Vesti utorak 27.06. 08:28 Komentara: 0
strana 1 od 3346 idi na stranu