- Vesti -

Počnite da mislite pozitivno: Što više vežbate, bićete sve bolji

Ukoliko ste mislili da je negativnost "neizlečiva bolest", grdno ste pogrešili. Makar tako kažu stručnjaci. Pored toga što se možete pretvoriti u pozitivca vežbanjem pozitivnih veština, čak i vaš mozak sposoban je da stvara nove sinapse koje izazivaju pozitivne emocije.

Izvor: nedeljnik.rs
Podeli

Kada je novinarka "Njujork tajmsa" ženi sa kojom ide na plivanje ispričala da piše kolumnu o dobrobiti pozitivnih emocija po zdravlje, ova ju je upitala: "Šta učiniti sa ljudima koji su uvek negativni?"

Mislila je na svoje roditelje, zbog čije su hronične negativnosti porodične posete postale ekstremno neugodne. A ona nije jedina koja se rezignirano pita ima li večitim pesimistima pomoći.

"Polovinu veka provela sam sa čovekom koji je patio od depresije, zato razumem koliko teško može biti nositi se sa negativnošću. Volela bih da sam ranije čula za Barbaru Fredrikson, psihološkinju sa Univerziteta u Severnoj Karolini, i kako je ona usvojila pozitivne emocije, a naročito za njenu teoriju da akumuliranje "mikrotrenutaka pozitivnosti" može, kroz neko vreme, rezultirati sveopštim blagostanjem", navodi autorka.

Istraživanje koje je dr Fredrikson sprovela pokazuje da ponovljeni kratki trenuci pozitivnih osećanja mogu da ublaže stres i depresiju i povoljno utiču na fizičko i mentalno zdravlje.

To naravno ne znači da, da biste bili zdravi, treba uvek da budete pozitivni. Jasno, ima situacija koje prirodno rezultiraju negativnim osećanjima kod većine ljudi. Briga, patnja, bes i druge slične emocije takođe imaju svoje mesto u svačijem životu. Ali kad hronično posmatrate čašu kao polupraznu, to ima i fizički i mentalno štetne efekte.

Negativna osećanja aktiviraju centar u mozgu koji se zove amigdala, a koji ima ključnu ulogu u procesuiranju straha, anksioznosti i drugih emocija. Dr Ričard Dejvidson, neurolog sa Univerziteta u Viskonsinu, dokazao je da kod ljudi čija se amigdala sporije oporavlja kada je ugrožena postoji mnogo veći rizik od različitih zdravstvenih oboljenja, nego kod onih čija se amgidala povrati brzo.

I on i dr Fredrikson demonstrirali su da je mozak "plastičan", odnosno sposoban da generiše nove ćelije i putanje, te da je moguće da se stvore nove sinapse zalužne za pozitivan odgovor. To praktično znači da osoba može da nauči da bude pozitivnija tako što će usvojiti određene veštine koje pospešuju pozitivnost.

Tim dr Fredrikson otkrio je da šest nedelja meditacije koja se usredređuje na saosećanje i ljubaznost dovodi do rasta pozitvnih emocija, povoljno utiče na socijalnu povezanost i poboljšava funkciju jednog od glavnih nerava koji kontrolišu puls. Kada je puls dobar, optimizuje se nivo šećera u krvi, smanjuju se upalni procesi, a ukoliko ste preživeli srčani napad, oporavak će biti brži.

Tim dr Dejvidsona takođe je došao do zaključaka koji potvrđuju dobrobiti pozitivnog razmišljanja. Samo dve nedelje "treniranja" saosećanja i ljubaznosti izaziva promene u moždanim sinapsama koje dovode do razvijanja pozitivnih društvenih praksi kao što je velikodušnost.

"Rezultati ukazuju da ukoliko sebi damo vremena i usvojimo veštine koje će nam pomoći da sami u sebi stvaramo pozitivne emocije, postajemo zdravija, društvenija i otpornija verzija sebe", tvrdi dr Fredrikson.

Drugim rečima, kako dr Dejvidson kaže, "Blagostanje se može smatrati životnom veštinom. Ako vežbate, zapravo možete postati bolji u tome."

Dr Fredrikson u svojoj najnovijoj knjizi "Love 2.0" kaže da "Podeljena pozitivnost - kada dvoje ljudi deli istu emociju - može imati još snažniji uticaj na zdravlje od pozitivnosti koju iskusimo sami". Zato dobre vesti treba deliti sa bliskim ljudima, pogledati film sa prijateljima, šaliti se sa drugima.

Stručnjaci nas zato savetuju da usvojimo praksu koja će nam pomoći da pozitivno ramišljamo.

Uradite nešto lepo za druge ljude. Kada druge učinite srećnim, i sami ćete biti srećniji i pozitivniji.

Cenite svet oko sebe. Možda je to ptica, zalazak sunca, ili čak novinski članak.

Razvijajte i negujte veze sa ljudima. Kada sa prijateljima i porodicom oformite snažnu vezu, raste vam samopouzdanje, pokazuju istraživanja, a živećete duže i zdravije.

Zadajte sebi realne ciljeve. Možda da više čitate, ili naučite da igrate tenis. Ali budite realni; cilj koji je nepraktičan ili predstavlja preveliki izazov, može izazvati nepotreban stres.

Naučite nešto novo. Bilo da je reč o sportu, jeziku, sviranju instrumenta.

Naučite da prihvatite sebe. Umesto da se fokusirate isključivo na sopstvene mane i neuspehe, usredsredite se na svoje pozitivne osobine i dostignuća.

Vežbajte otpornost. Ne dozvolite da vas gubitak, stres ili trauma zgaze. Posmatrajte ih kao novo iskustvo iz kojeg ste mnogo naučili, kako biste sebi obezbedili bolju budućnost.

Meditirajte. Otarasite se stvari nad kojima nemate kontrolu i usredsredite se na "ovde i sada".

Izvor: Nedeljnik.rs

Vesti

Dugo čuvane tajne beogradskog podzemlja /FOTO

“Nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod čijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta menjao vlasnika i pedeset puta bio uništavan da bi se svih pedeset puta ponovo iz istorijskog groba podigao – kao što je naš Beograd” – rekao je jednom Borislav Pekić.

Vesti utorak 21.11. 09:00 Komentara: 20
strana 1 od 3570 idi na stranu