"Cela nacistička Nemačka je koristila droge"

Tableta Pervitin, srodna metamfetaminima, bila je najpopularnije opojno sredstvo u nacističkoj Nemačkoj. U Hitlerovom slučaju, metamfetaminima su između ostalog dodavani kokain, steroidi i polni hormoni.

Pervitin je 1937. sintetisao glavni hemičar kompanije "Temmler Fritz Hauschild", a zatim unajmio stručnjake za promociju koji su lepili plakate s drogom na tramvaje i autobuse.

Oler tvrdi da je od radnika u fabrikama do domaćica, od poslovnih ljudi do članova SS-a, skoro svako bar u jednom trenutku bio pod uticajem droge, odnosno ceo narod.

Njegova knjiga je, prema ličnim priznanjima, sastavljena od mešavina čvrstih dokaza i potpune spekulacije. Ipak, pisac ističe da puna istorija ovih mračnih vremena nikada ne može da bude tako jednostavna. Prema njegovim tvrdnjama, lekari su dobijali besplatne pošiljke Pervitina i nagovarali su ih da eksperimentišu na sebi. Kompanija "Temmler" uskoro je slala na tržište milione tableta nedeljno.

Foto: Bundesarchiv / Wikimedia Commons

Pervitin se delio svima, za svaku moguću bolest - depresiju, vrtoglavicu, probleme s mišićima, seksualne probleme... Uzrokovao je euforiju, pojačano samopouzdanje, oštru koncentraciju i budnost.

Zbog svog dejstva, bio je naročito koristan u vojsci, a vojni lekari su ga hvalili: "Sigurni smo da je vojska superiorna kada je pod uticajem Pervitina".

Oler tvrdi da je i sam Hitler bio težak zavisnik od droga i da mu je lični lekar Teodor Morel svakodnevno ubrizgavao skoro smrtonosne doze.

Počeo je s multivitaminima za energiju, ali do 1941. firer je uzimao steroide i preparate na bazi hormona, dobijene od svinjske jetre i iznutrica drugih životinja.

Morel je Hitleru od 1943. počeo da daje i Eukodal, jedinjenje farmaceutski srodno heroinu. Na kraju je bio zavisan od koktela koji se sastojao od skoro 80 droga, od čega je bar desetina bila psihoaktivna.

Prema Oleru, Eukodal je bio glavni uzrok Hitlerovog prevelikog samopouzdanja i loše vojne taktike pri kraju rata.

Ono što čitanje knjige "Blitzed" čini provokativnim jeste pružanje pogleda na jedan sasvim drugačiji Treći rajh, pa se stoga preporučuje oprez pri čitanju.