Stručnjaci: Brzo čitanje je gore nego da ne čitate uopšte

Svi znamo da je čitanje važno. Istovremeno smo svi vrlo zaposleni svakodnevnim obavezama i prilično je teško naći dovoljno vremena za čitanje knjiga ili malo dužih analiza.

Kako piše Šejn Periš za Quartz, najčešće pitanje s kojim se susreće jeste kako čitati brže.

Neizbežno, pitanja prate i linkovi ka knjigama, pseudonaučnim člancima ili tvrdnje pojedinih anonimnih blogera da je moguće čitati i do desetak puta brže.

Međutim, ako vas zanima nešto više od pukih brojeva o pročitanim knjigama i brzini čitanja, mnogo je bolje čitati s razumevanjem.

Dobra knjiga, kao i ukusan obrok ili vrhunski odmor, jeest nešto s čime ne želite da završite. Ne žurite da završite već se potpuno uživite u iskustvo, želite da večno traje.

Samo površno poznavanje

Sam cilj čitanja je sticanje novih informacija ili iskustava, a brzo čitanje je samo alternativan način da se zavarate da nešto zaista i učite. Vi u stvarnosti samo brzo okrećete stranice.

"Postoji odnos između brzine i tačnosti. Malo je verovatno da bi čitači koji udvostruče ili utrostruče svoju brzinu čitanja mogli da zadrže isti nivo razumevanja teksta kao da čitaju normalnom brzinom", zaključeno je u metaistraživanju koje je objavljeno u maju 2016. godine.

To znači da, ako brzo čitate, ne čitate s razumevanjem. Nećete moći da identifikujete poveznice između modernih dela i njihovih međusobnih odnosa, nećete moći da kritički čitate nečije viđenje istorije.

Brzi čitači nemaju komunikaciju s autorom i stiču površno poznavanje dela nakon što završe sa čitanjem knjige. Čitanje takođe ne bi trebalo da bude mentalno zamorno.

"Malo učenja je opasna stvar. Duboko popijte, ali nemojte pijuckati s Pirenskog izvora. Plićaci obmanjuju mozak, a pijenje nas otrežnjuje", napisao je slavni pisac Aleksander Poup jednom prilikom.

U psihologiji je poznat Doning-Krugerov efekat koji opisuje odnos nivoa znanja i samouverenosti u sopstveno znanje. Ljudi koji površno znaju neku temu uvereni su da odlično poznaju to polje. S druge strane, stručnjaci su svesni toga da postoji još mnoštvo informacija koje ne znaju i koje treba naučiti.

Pogrešne odluke i ponovni posao

Periš kaže da bi čak rekao i da je gore brzo čitati nego ne čitati uopšte.

Zbog površnog poznavanja neke teme često se donose pogrešne odluke, a njih kasnije treba ispravljati, što dodatno oduzima vreme. Upravo zbog toga, kaže, bolje je odvojiti vremena za konkretno upoznavanje s nekom temom.

Odvojiti sat-dva vremena u jednom danu samo za čitanje zaista nije lako. Zato, ako odlučite da čitate veći broj knjiga, počnite polako. Usredsredite se na čitanje dobrih knjiga, umesto da razmišljajte o broju knjiga koje ste pročitali.