Da li je strpljen uvek spasen?

Strpljen - spasen kaže izreka koja nam je, čini se, potrebnija nego ikad. Živimo u doba kad hoćemo sve odmah - trubimo iste sekunde kada auto ispred nas zastane, negodujemo u prodavnici jer red sporo odmiče, cupkamo u hodniku ordinacije čekajući da nas doktor konačno proziva, histerišemo čim sistem na kompjuteru padne, odustajemo ako dijeta prvih dana nije dala rezultate... Tako je i u odnosima sa ljudima, lako i brzo odustajemo od drugih.

Kažu, strpljenje nije sposobnost da čekamo, već da zadržimo pozitivan stav dok čekamo. Evolucionisti tvrde da nas je ono održalo, jer je omogućilo našim precima da čine dobra dela čekajući da drugi uzvrate, umesto da zahtevaju momentalnu kompenzaciju, što bi vodilo do konflikata.

Ni umetnici nemaju dilemu - strpljenje je vrlina. Lav Tolstoj je govorio da su dva najmoćnija ratnika strpljenje i vreme. Strpljenje je gorko, ali su mu plodovi slatki, uveravao je Aristotel. Imajte strpljenja, jer sve je teško pre nego što postane lako, savetovao je iranski pesnik Sadi. Više ćemo postići strpljenjem nego snagom, bio je siguran britanski državnik Edmund Burk. Onaj ko ima strpljivosti može imati šta hoće, govorio je američki naučnik i političar Bendžamin Frenklin. A, kineska poslovica opominje da ako si strpljiv u jednom momentu ljutnje, izbeći ćeš sto dana tuge.

Psiholog i porodični psihoterapeut Dragana Deh kaže da ako zavirimo u rečnik, videćemo da je strpljiva (ili uzdržana) ona osoba koja ima kontrolu nad sobom, ume da čeka, da bez pogovora otrpi neprijatnosti, koja je uporna i istrajna.

- Značenje podrazumeva podnošenje tegobe, nečeg mučnog ili neprijatnog. Sama reč se može razdvojiti u dve: "s" i "trpeti" i stoga se često tumači da ukoliko izdržimo muku, s trpnjom podnosimo nešto, doći će do rešenja ili uspeha, odnosno nagrade. Glavne hrišćanske vrline, uzdržljivost i trpeljivost (krotkost) u biti predstavljaju strpljivost - podseća naš psiholog.

Sagovornica "Života plus", ipak, primećuje da su danas mnogi spremni da strpljivost dožive kao sputavanje, čak i kao nedostatak ambicije, inicijative, pa i volje, zbog čega nekadašnja vrlina postaje nepoželjna osobina i odlika neuspešnih i slabih. A strpljenje je zapravo neophodno za uspeh u bilo kom polju.

- Osećaj da nemamo dovoljno vremena koji je danas naglašeno prisutan u ljudima, nužno ugrožava i kapacitet za strpljenje. Deluje kao da su izreke "strpljen spasen", "žuri polako", "ko čeka - taj dočeka" izgubile na vrednosti. Zamenili su ih stavovi "sad ili nikad", "ako prođe - prođe" koji u suštini govore o mnogo većem oslanjanju na sreću nego na sopstvene kapacitete. Strpljenje nije potrebno za uspeh, ono je neophodno, i to u svim životnim poljima, od zdravlja, preko karijere do socijalnih i emocionalnih odnosa - smatra psiholog.

Foto: Thinkstock

Neki ljudi su rođeni strpljivi, ali dobra vest je da ovu osobinu možemo i uvežbati. U studiji iz 2012. godine Sara Šnitker je zamolila 71 ispitanika da učestvuje u dvonedeljnom treningu strpljenja na kom su učili da identifikuju osećanja i njihove okidače, da upravljaju emocijama, saosećaju sa drugima i meditiraju. Nakon dve nedelje, ispitanici su otkrili da imaju više strpljenja sa ljudima u okolini i da se osećaju manje depresivno. Naša sagovornica ističe da postoje razni treninzi na temu kontrole impulsa i besa, tolerancije na frustracije, komunikacije, a postoji i mogućnost psihološkog savetovanja.

- Karakter se može menjati i ne treba ga poistovećivati sa temperamentom koji je nepromenljiv. Ali, to što smo određenog temperamenta, ne znači da nam je strpljivost nedostižna. Osoba može biti koleričnog temperamenta sa potrebom snažnog ispoljavanja emocija, impuslivnosti, manje samokontrole, ali ne čini je samo temperament, već i obrasci ponašanja usvojeni posredstvom iksustva i učenja - kaže psiholog.

Isplati se učiti se strpljenju. Istraživanja pokazuju da su takvi ljudi saosećajniji, skloniji opraštanju, fleksibilniji što ih čini boljim prijateljima. Nestrpljivi, s druge strane, imaju manje novca, češće su nezaposleni, skloniji gojaznosti, kriminalu, pa čak i ranoj smrti. Ali, ponekad bolje prođu od trpeljivih.

- Strpljive osobe drugi radije prihvataju, pa i više vole, ali nestrpljivi češće dobijaju ono što hoće. Nestrpljenje često ide "u paketu" sa dominacijom, autoritarnošću, nedostatkom tolerancije, pa i agresivnošću, odnosno osobinama kojima se drugi "sklanjaju sa puta", a time zapravo prihvataju ili inspirišu takva ponašanja. Često čujemo: "Daj mu odmah to što hoće, manje će problema biti" - primećuje psiholog.

Geslo "Daj odmah" naročito je primamljivo mladima. Za mladost je karakteristično nestrpljenje, ali deluje da su mladi danas nestrpljiviji nego ikada pre. Žele odmah sve - veliku platu, direktorsko mesto, privilegije do kojih se ranije postepeno dolazilo. Ali, nije sva krivica na njima.

- Čini se da su naši "stari" mnogo stabilnije održavali kontakt sa prirodom. Znali su da su vreme i određen način ponašanja potrebni da bismo imali rezultat. I možda upravo tu leži odgovor, starije generacije su imale dimenziju izvesnosti, mnogo veću nego što je mi posedujemo danas. Sa jedne strane, sve možemo ubrzati, dok se sa druge, suočavamo sa osnovnim uzročnikom osećanja straha, a to je neizvesnost. Znamo da nas sva snažna osećanja "preplave", učine disfunkcionalnim, netolerantnim, umanje nam strpljenje iako smo svi mi, duboko svesni da je strpljenje jedini put ka trajnim rešenjima i uspesima - zaključuje naša sagovornica.

SAVLADAJTE FRUSTRACIJU I UBLAŽITE STRES

* Gledajte iz drugog ugla:
Umesto da cupkate i nervirate se što autobus sporo ide, iskoristite to vreme da pročitate novine, knjigu ili da se posvetite svojim mislima.

* Duboko udahnite
Naizgled jednostavna tehnika omogućava da momentalno zastanemo. Kada osvestimo svoja osećanja, ma kako negativna bila, lakše ćemo kontrolisati impulsivne reakcije. Takođe, obratite pažnju na situacije u kojima najčešće gubite živce, kako biste sledeći put mogli da prepoznate i zaustavite potencijalnu eksploziju pre nego što do nje dođe.

* Uspostavite prioritete Nestrpljivi postajemo na bilo kom mestu gde želimo da zadovoljimo neku potrebu, a susrećemo se sa preprekama i privremenom nemogućnošću da dođemo do onog što želimo, pa se osećamo frustrirano. Rešenje je da uspostavimo prioritete među željama. Kad shvatimo da ne moramo da imamo sve što poželimo, bićemo smireniji.

Izvor: Novosti