Ovako će izgledati Zemlja za 250 miliona godina (VIDEO)

Severna i Južna Amerika će se spojiti, a pridružiće im se i Evroazija, dok će Karipsko more i Severni ledeni okean nestati, kažu naučnici Jejl univerziteta i japanske Agencije za morsko-kopnene nauke i tehnologiju.

To će se desiti zbog kretanja tektonskih ploča koje se u ciklusima od po više stotina miliona godina spajaju ili razdvajaju.

Istraživanje objavljeno u stručnom časopisu Nejčer zasnovano je na teoriji ortoverzije, prema kojoj se kontinenti, nakon raspada superkontinenta, udaljavaju jedni od drugih, ali samo do trenutka podvlačenja jedne tektonske ploče pod drugu.

Današnja tačka posle koje kontinenti prestaju da se udaljavaju jedni od drugih je Pacifički vatreni prsten i upravo tu će nastati novi superkontinent.

Kako bi testirali model, istraživači su koristili paleomagnetske podatke kako bi proučavali varijacije u rotaciji Zemlje.

Te varijacija izazivaju promene u distribuciji mase planete, koje pokušavaju da održe rotacioni ekvilibrijum. Promene se dešavaju tokom više miliona godina.

Kombinovanjem ovih podataka sa znanjem o tome kako superkontinenti utiču na kretanje Zemlje, naučnici su predvideli Amaziju.

“Kad nestanu Severni ledeni okean i Karipsko more, bićemo na putu ka stvaranju superkontinenta”, kaže dr Ros Mičel, vođa studije. “Južna i Severna Amerika srešće se sa Evroazijom praktično kod Severnog pola.”

Nezavisno od njih, do istog zaključka je došao dr Masaki Jošida, geolog iz Japana, koji je svoj rad objavio u časopisu “Geology”.

Poslednji superkontinent Pangeja formiran je pre oko 300 miliona godina, a u njegovom centru bila je Afrika.

Počeo je da se cepa na kontinente koji postoje danas, a oko 100 miliona godina kasnije nastao je Atlantik.

Istraživači veruju da je Pangeja treći ili četvrti superkontinent u istoriji Zemlje. Pre nje su postojali Rodinija (pre milijardu godina) i Nuna (1,8 milijardi godina).