Bombe, alkohol i detalji sa snimanja filma "Lepa sela lepo gore"

- Vojnici koji se pojavljuju u filmu nisu statisti, već su bili prava uniformirana lica. Jednom od vojnika produkcija je ostala dužna dnevnicu, pa se on pojavio na setu s kašikarom i pretio da će se razneti ako mu se njegov novac ne isplati. Dnevnica je bila 20 maraka.

- Nikola Pejaković Kolja je pauze na snimanju provodio s deminerima koji su išli na svaku lokaciju pre ekipe, kako bi proverili da li ispred ima mina.

- Scena u kojoj Pejaković i Dragan Bjelogrlić igraju košarku jedva je snimljena jer je Kolja bio pijan. Da bi proslavili uspešan završetak snimanja scene, slikali su se u svinjcu, ali se Kolja toga ne seća.

"Teško je govoriti o tome danas, to nije bilo normalno snimanje. Glave nam nisu bile normalne. Nije bila normalna situacija, glave nam nisu bile iste kao ove danas. Nikome od nas", rekao je Nikola Pejaković Kolja, koscenarista i glumac.

Pre snimanja, ekipa je bila na Palama, gde ih je primio Radovan Karadžić, pa zatim i Ratko Mladić. Bjelogrlić se prisetio tog susreta: "Primio nas je u jednom bunkeru i odmah rekao: 'Bjelogrliću, jesi li ti iz Gacka? Pa Gačani su svi kršni ljudi a ti si neki gatački patuljak'. Svi ovi njegovi oficiri prasnuše u smeh, a ja mu dobacim: 'Pa generale, nisi ni ti neki jablan'. Nastade muk. Tišina koju prekida Mladić koji se nasmejao, a za njim i svi ostali. Bili smo tri sata kod njega, i to na sedam spratova ispod zemlje. Rakija, meze, ćevapi… Pitam ga: 'Jeste li čitali scenario?' 'Čitao sam… Ali šta će vam ovi četnici u tunelu? Gde ovde ima četnika?"

Dragojević i Bjelogrlić se prisećaju kako ih je nakon toga odbio Nikola Koljević čak i za malu pomoć, i RS nije želio učestvovati u snimanju ovog filma. Ekipa govori, "zamislite kako bi bilo užasno da smo morali da napišemo - zahvaljujemo Karadžiću i Mladiću".

Inače, film je sniman na području RS, uglavnom, u Višegradu.

"Jedan tip iz Višegrada, ne sećam mu se imena a i ne želim da se setim, u vreme dok smo snimali film, jedne večeri u kafani je pričao kao šaljivu, jednu odvratnu priču kako su se muslimanske izbeglice - žene i deca, krili u tunelima. I oni su gađali iz topova te tunele da pogode što više ljudi. To je bilo vreme kada su se takve priče pričale kao anegdote", rekao je Dragojević jedne prilike za Nedjeljnik.rs.