Zaboravljeno otkriće: Staro srpsko jezero krilo krokodile

Piše: Boris Subašić

Izvor: Novosti.rs

Iako ovaj spektakularni nalaz potiče još iz pedesetih godina prošlog veka, on je srpskoj javnosti veoma malo poznat, kao i priča o vremenu i prostoru gde je živeo.

Ona počinje pre oko 25 miliona godina, u kenozoiku, najmlađem geološkom periodu koji još uvek traje. Tad su dinosaurusi već nestali s lica zemlje a jedinstvena ploča prakopna počela je da se raspada u kontinente.

Tad se u sudarima kontinentalnih ploča Evrope i Afrike stene gužvaju kao papir i izdižu se visoki planinski venci: Alpi, Dinaridi, Karpati, Helenidi i Pontidi.

Pre oko 16 miliona godina u kotlini između Dinarida i Karpato-balkanoida, na prostoru današnjeg Pomoravlja, formirano je Srpsko jezero. Tropska i suptropska klima koje su tada vladale ovim prostorom omogućile su bujanje života u toj oblasti izolovanoj visokim planinskim zidovima.

Odvojenost od ostatka sveta stvorila je jedinstvene oblike života u Srpskom jezeru, koji su se razvijali nezavisno i zato predstavljaju jednu od najvećih misterija nauke. To je razlog zbog koga naučnici lobanju "krokodilusa moraviensisa" ili na srpskom - moravskog krokodila, koju čuva Zavičajni muzej u Paraćinu, smatraju jednim od najvažnijih fosila pronađenih na tlu Srbije. Odnosno, oni naučnici koji uopšte znaju da ona postoji.

"Pedesetih godina prošlog veka prilikom iskopavanja laporca u Popovcu za potrebe cementare, pronađeni su do tada neviđeni fosili. Deo njih je srećom završio u zavičajnoj zbirci Osnovne škole "Radoje Domanović", koju ju napravio učitelj Momir Jezdić. Kad je 1976. formiran Zavičajni muzej u Paraćinu, ta zbirka mu je predata, a naučnici su konstatovali da su fosili iz Popovca pripadali nepoznatoj vrsti preistorijskog krokodila", kaže za "Novosti" Branislav Stojanović, direktor paraćinskog muzeja. On je za dve godine upravljanja ovom zapuštenom ustanovom uspeo da zainteresuje Ministarstvo kulture za ogromno blago koje je propadalo na tavanu stare muzejske zgrade koja je prokišnjavala. Ministarstvo je dalo sredstva ne samo za oluke i crep, već za celu novu zgradu u kojoj će i moravski krokodil i drugi fosili biti predstavljeni kako zaslužuju.

Paleontolog Boban Filipović potvrđuje da je moravski krokodil jedinstven i verovatno najvažniji fosil pronađen u Srbiji. On je posvećeni istraživač jezerske nemani, koji pokušava da rekonstruiše u potpunosti njen izgled i navike.

"Reč je o dalekom srodniku aligatora. Njegova lobanja bila je duga oko 35 centimetara. Pošto je kod ovih reptila ukupna dužina tela približno jednaka sedmostrukoj dužini lobanje, moravski krokodil je bio dug oko dva i po metra. On je bio specijalizovan za slatku vodu, pa i fosil potvrđuje postojanje Srpskog jezera. Prema nekim informacijama, po nekim našim muzejima postoji još delova skeleta za kojima tragam. Oni su neophodni za kompletnu rekonstrukciju lobanje, što bi otkrilo čime se hranio i rasvetlilo još jedan deo priče o živom svetu Srpskog jezera", kaže Filipović.