Živi zakopani: Svako jutro se bude zatrpani peskom

Kruti pesak prostire se na oko 10 kilometara obale Belog mora, gde se nalazi Šojna. Ono što je nekada bilo malo i tiho ribarsko selo, 1930-ih je poraslo u impresivno naselje sa preko 1500 meštana i čak 70-ak ribarskih brodova.

Nekada vrlo bogat morski život ta industrija je ugrozila masovnim lovom, a naposletku je zbog nestašice ribe propao posao, pa se populacija u selu značajno smanjila.

Ribe su se iselile, a pesak uselio.

Шойна — деревню засыпало песком https://t.co/5vCxyJlTlE via @alltravelscomu | https://t.co/xdeGjipZpo pic.twitter.com/KXQHCrQJj2

— Грани Туризма (@alltravelscomua) July 23, 2016

Ljudi su masovno počeli da se iseljavaju, trbuhom za kruhom, krećući u nova ribarska mesta koja im nude bolju perspektivu. Ipak, ostali su starosedioci i oni koji nisu imali mogućnosti da odu, a uskoro su u Šojni doživeli i neobičan fenomen - peščane dine su započele svoju invaziju na mesto.

Isprva polako, morski sisstem je postao neuravnotežen zbog preteranog lova, pa je okeansko dno počelo da se pomiče. Nekada potopljene peščane dine krenule su prema obali, zbog čega je Šojna počela da tone. U početku je to bilo neznatno, ali 1980-ih je pesak počeo da se približava kućama, a u ranim 1990-ima je zahvatio grad.

Ljudi iz Šojne su jedno veče normalno otišli na počinak, a ujutro su imali šta i da vide - bili su živi zakopani u svojim kućama. Pogled kroz prozor otkrivao je samo gomilu srebrnog peska preko kojeg se preliva sunčeva svetlost - naprosto ih je progutalo okeansko dno.

Nakon što su se iskopali, nadali su se da je njihova noćna mora gotova, ali nije bila. Pesak im se i dalje prikrada dok spavaju zakopavajući stanovnike.

#Добродел Шойна - село, утопающее в песке (27 фото) - https://t.co/zHe7MSOBBa pic.twitter.com/Wj6PaRUXob

— Алексей Симонов (@Master_XaXa) July 12, 2016

Ionako mala populacija, pretrpela je još jedan egzodus, iza sebe ostavljajući groblje brodova i kuće koje se urušavaju u selu koje se pretvara u selo duhova. Danas je Šojna dom 300-inak ljudi koji preživljavaju s mizernim mirovinama, socijalnim naknadama za nezaposlene, u slobodno vreme loveći guske i otkopavajući pesak. Nažalost, tržište rada je nepostojeće, a mesto nema novca kako bi se u njega ulagalo.

Nema hotela ni restorana, a grad ima samo nekoliko manjih trgovina. Ljudi iz Šojne se probude, iskopaju iz peska kad je potrebno, i jednostavno postoje u tom udaljenom i bizarnom kutku sveta.

Село Шойна - РУССКОЕ МАКОНДО. ПОСЕЛЕНИЕ НА БЕЛОМ МОРЕ ПОГРУЖАЕТСЯ В ПЕСКИhttps://t.co/M5fO5aZ4mq pic.twitter.com/U4Mm6BAcM1

— Елена (@helenti7) July 13, 2016

Zapadni vetrovi nose dine uz obale tako brzo da bukvalno mogu da pokriju celu zgradu u jednoj noći. Ipak, stanovnici su naučili nekoliko trikova koji im olakšavaju život - noću ostave vrata otvorena u dobrodošlicu pesku, ali barem ujutru mogu da izađu napolje. Ovakav način života čini većinu kućnih poslova besmislenim, pa tamo nema brisanja prašine ili usisavanja.

U selu nema potrebe za asfaltiranim putem ili železnicom, a svako putovanje iz Šojne svodi se na brod ili avion koji poleće sa skromne piste duge 650 metara i naravno, prekrivene peskom. Ali, čak i to nije neka nužda, nije da lokalci žele da da odu. Uprkos teškim okolnostima, stanovnici su ponosni na svoj neobičan stil života, a uslovi koji se drugima čine nepodnošljivima za njih su normalni.

Ipak, brojni stranci pokušavaju da našu način kako da im olakšaju, a arhitekta Jan Gunar Skjeldsoj prikuplja najbolja arhitektonska rešenja za stanovanje kojima bi mogao da se umanji uticaj peska.