Najhrabrije ratnice koje su ušle u istoriju

Predstavljamo vam nekoliko takvih žena, čija će se imena zauvek pamtiti.

Milunka Savić

Foto: Wikimedia Commons

Balkanski ratovi i Prvi svetski rat

Milunka Savić je najodlikovaniji ženski vojnik svih vremena. Borila se u Bblkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Tokom vojne službe ranjena je devet puta, ali nije dozvolila da je to pokoleba.

U vojsku je ušla umesto maloletnog brata, želeći da ga zaštiti i dugo se pretvarala da je muškarac.

Kada je prvi put ranjena, otkriveno je da je žena, ali zbog velike hrabrosti koju je pokazala, nije kažnjena zbog lažnog predstavljanja. Odbila je da postane vojna bolničarka i čim se oporavila, vratila se u borbu.

Milunka je dobila odlikovanja za herojstvo od Francuske, Rusije i Britanije, a više o njenoj neobičnoj sudbini možete pročitati i ovde.

Margaret Kohrejn Korbin

Američki rat za nezavisnost

Margaret Korbin bila je prva žena koja je dobila vojnu penziju od američkog Kongresa. Tokom Bitke za Fort Vašington 1776, njen muž je ubijen dok je bio za jednim od samo dva topa kojima su se branili od napada 4.000 Hesena. Umesto da žali, Margaret ga je zamenila u tobdžijskoj jedinici i pucala na neprijatelje.

Ranjena je u vilicu, ruku i grudi, pre nego što je konačno odustala.

Britanci su dobili bitku, a Margaret je zarobljena i kasnije uslovno oslobođena. Iako je ranjavanje ostavilo trajne posledice, ostala je aktivna u vojnoj službi za Kontinentalnu armiju, sve do 1783.

Manuela Pedraca

Oslobađanje Buenos Ajresa

Manuela Pedraca borila se za oslobođenje Buenos Ajresa pre britanske invazije 1806. Učestvovala je u poslednjoj i najvećoj bici za oslobođenje, koja je trajala puna tri dana.

U borbi je bila s mužem i stajala tik uz njega,kada ga je ubio britanski vojnik. Njegovim bajonetom ubila je neprijatelja, iz muskete drugog britanskog vojnika.

Manuela je dobila vojni čin i smeštena u pešadijsku jedinicu. Ona je postala heroj u kulturi Buenos Ajresa i svake godine se ženama u tom gradu dodeljuju nagrade za društveni aktivizam nazvane po Manueli.

Starija poručnica Lidija Litvjak

Drugi svetski rat

Lidija Litvjak počela je da pilotira manjim avionom u 15. godini i jedva dočekala priliku da se bori za svoju zemlju kada su Nemci napali Sovjetski savez.

Falsifikovala je dokumenta i dodala sebi još 100 sati leta, koliko joj ne nedostajalo da bi bila primljena u vojno vazduhoplovstvo i to u jedinicu koju su činile isključivo žene piloti.

Lidija je kasnije prešla u mešovitu jedinicu, oborila lovački avion i bombarder i dobila nadimak “Bela ruža Staljingrada”, jer je neko pogrešno protumačio amblem ljiljana koji je bio naslikan na njenom avionu.

Njen avion oboren je 1943. a njena smrt potvrđena tek 1979. Tadašnji predsednik Mihail Gorbačov posthumno ju je odlikovao kao heroja Sovjetskog saveza 1990.

Nives Fernandes

Drugi svetski rat

Nives Fernandes bila je jedini poznati ženski lider gerile u Filipinima tokom japanske okupacije u Drugom svetskom ratu.

Bila je učiteljica, ali je taj svet ostavila iza sebe,nakon okupacije ostrva Lejte. Okupila je 110 muškaraca koji su sami pravili svoje oružje i osnovala gerilski pokret otpora.

Dugim noževima, kakvi su se obično koristili za probijanje kroz gustu vegetaciju, i sačmarama napravljenim od isečenih gasnih sevi, ubili su 200 japanskih okupatora. Kapetan Fernandes predvodila je svoju grupu dve i po godine, a Vlada Japana čak je raspisala poternicu i ponudila 10.000 pezosa za njenu glavu. Jednom je ranjena u borbi, ali je preživela i ostala upamćena kao filipinska heroina.

Jevdokija Zavalij

Drugi svetski rat

Kada je njeno selo razrušeno u Drugom svetskom ratu, Jevdokija je pružala hitnu medicinsku pomoć ranjenicima i ubedila komandira lokalne čete da joj dozvoli da se bori rame uz rame s muškarcima. Imala je 16 godina, ali je komandira slagala da ima 18.

Jevdokija je brzo naučila da koristi manje oružje. Ranjena je u stomak, ali joj nije dozvoljeno da napusti službu, budući da je u uniformi i obrijane glave zaista ličila na muškarca.

Ova hrabra žena se borila u prvim redovima i unapređena je u komandanta diverzantskog odreda. Nakon što je po drugi put ranjena, saznalo se da je žena, ali umesto da se vrati među bolničarke, Jevdokija je došla na čelo voda s mašinkama 1943.

Postala je toliko poznata da su je se Nemci plašili i nazivali je Frau Švarcer Tod, odnosno Gospođa Crna Smrt.

Do kraja rata dobila je više od 40 odlikovanja za hrabrost.