"Druga Zemlja" bi mogla da bude potencijalno nastanjiva

Međutim, naučnici nisu sigurni jesu li njihovi najnoviji proračuni oko veličine i svojstava planete koja je prozvana "drugom Zemljom" dobra ili loša vest za one koji se nadaju da ćemo u nekoj budućnosti otići tamo da živimo.

Naime, naučnici kažu da bi prisutnost vode mogla da znači da je Proksima b stenovita planeta sa okeanima kao i Zemlja, ali i da je to planeta koja je u potpunosti prekrivena okeanom.

Proksima b se nalazi na 7,5 miliona kilometara od svoje zvezde, što je otprilike desetina udaljenosti Merkura od Sunca. Međutim, ta udaljenost ne bi trebalo da bude prepreka zadržavanju vode na površini. Proksima Kentauri je manja zvezda od Sunca i oko 1.000 puta slabija, a astrofizičari francuskog instituta CNRS kažu da je u orbiti koja mu omogućava da se voda zadrži na površini, čime se može postaviti pitanje oko nastanjivosti te planete.

Astrofizičari su izračunali kako je poluprečnik planete između 0,94 i 1,4 poluprečnika Zemlje, a uz 1,3 Zemljine mase naučnici zaključuju da planeta verovatno ima tečnu vodu na površini i da može da ima i oblike života.

Međutim, tek kad se potpuno izmeri poluprečnik planete znaće se kako ona izgleda. Naučnici imaju teorije za maksimalnu i minimalnu procenu. U jednoj je planeta izuzetno gusta i voda na površini bi verovatno zauzela 0,05 odsto njegove mase. U drugom scenariju Proksima b je pola vodeni svet, a pola stenoviti, odnosno planeta je prekrivena slojem okeana dubokim do 200 kilometara.

Iz CNRS-a kažu da bi u tim ekstremnim uslovima planeta mogla da prekriva tanak sloj atmosfere zbog čega bi Proksima b mogla da bude potencijalno nastanjiva.

Proksima Kentauri nama je najbliža zvezda, udaljena 4 svetlosne godine, a sa sadašnjim pogonima i dalje je prilično nedostižna. Međutim, ove godine smo videli najave projekata za razvoj brzih sićušnih robotskih letelica koje bi teoretski mogle doći do te planete.

#Proxima b, une exoplanète recouverte d'eau ? https://t.co/0kNsywnMvn#LAM pic.twitter.com/UTyhK0ouDn

— Terre&Univers - CNRS (@INSU_CNRS) October 6, 2016