Kako da dokažete državi da ste živi, kad fino piše da niste

Barbara Marfi, 64-godišnja stanovnica grada Roj u Juti, proglašena je mrtvom u Avgustu, nakon što je izveštaj o smrti iz 2014. na kom se nalazilo njeno ime povezan sa njenim nalogom u socijalnoj službi.

Marfi, međutim, nije mrtva. Živa je, zdrava, a prema tv stanici KSL, od nedavno se na telefon javlja pozdravom “Ovde mrtvac koji hoda”.

Ma koliko smešno izgledala ova greška, Marfi zbog nje ima mnoge probleme.

Pošto je prema izveštaju mrtva već 25 meseci, vlada zahteva od njene porodice povraćaj ogromnog novčanog iznosa koji joj je tokom tog perioda isplaćen na ime penzije.

Kada je Marfi pokušala da upotrebi svoju kreditnu karticu u restoranu 12. avgusta, odbijena je jer je Administracija za socijalnu zaštitu obavestila banku o njenoj “smrti”, a ova zatim zamrzla sve njene račune. Srećom, barem je s bankom uspela da reši ovaj problem.

Onda je pozvala senatora, Orin Heč, ali nije dobila odgovor. Posle posete lokalnoj ispostavi Administracije, Marfi nije uspela da dobije čak ni broj za čekanje, jer automatski sistem nije prepoznao njen broj iz evidencije. Nakon čekanja u redu i razgovora, morala je da potpiše izjavu da nije mrtva.

Iz Administracije su joj obećali da će ponovo aktivirati njen nalog, ali uprkos tome, druga odeljenja su u međuvremenu zvala sve zdravstvene ustanove koje je nesrećna žena posećivala tokom poslednje dve godine i tražili povraćaj novca koji su dobili od države za njeno lečenje. Pisala je svim tim ustanovama i upozoravala ih da ne isplaćuju ništa, jer je i dalje živa.

U pomoć joj je pritekla banka, koja je sprečila povlačenje novca sa njenog penzionog računa.

Iz Administracije su za KSL rekli da do takve greške retko dolazi.

“Možda nikad nećemo saznati kako se to desilo. Trenutno smo fokusirani na to da rešimo problem... Svake godine dobijamo oko 2,8 miliona novih izveštaja o smrti i to od različitih izvora – članova porodice, pogrebnih agencija, finansijskih institucija, pošte, država i federalnih agencija i od toga samo jednu trećinu jednog procenta čine greške koje naknadno ispravimo”, rekli su iz Agencije.