Kako doći do 'druge Zemlje' i ima li na njoj uopšte života?

Otkriće Proksime b, planete u orbiti nama najbliže zvezde, mnogi su nazvali jednim od najvećih otkrića u svetu nauke u nekoliko proteklih decenija.

To je sasvim razumljivo, s obzirom na to da je reč o planeti koja možda ima i uslove za život, a dovoljno je blizu da možemo da maštamo o tome da na nju jednog dana kroči ljudska noga.

Proksima b tako je ujedno postala glavni kandidat za prvu međuzvezdanu misiju u koju će krenuti neke buduće generacije astronauta, a situacija koja je ranije bila rezervirana isključivo za SF knjige i video igre, naglo je dobila daleko realniji ton. Ipak, iako je Proksima b Zemlji najbliža zvezda, i dalje je reč o ekstremnoj udaljenosti - tih 4,2 svetlosnih godina iznosi oko 40 biliona kilometara kilometara.

Poređenja radi, letelica Junona nedavno je stigla do Jupitera jureći brzinom od 265.000 km/h, a ako nastavi tom brzinom i prema Proksimi, trebalo bi joj nešto više od 17.000 godina da dosegne cilj.

Pritom treba istaći da se radi o malim sondama, dok je ubrzavanje letelice koja bi mogla da nosi ljude sasvim drugačija priča koja još nije rešena.

Pre nekoliko meseci predstavljen je projekat milijardera Jurija Milner, putem kojeg prema Proksimi Kentauri želi da pošalje sićušne letelice koje bi u teoriji mogle da dosegnu ubrzanje do 20 posto brzine svetlosti, odnosno nekih 215.85 miliona kilometara na čas.

Na taj način bi čovečanstvo do Proksime došlo za 20 do 25 godina. Sama realizacija projekta bi mogla da traje godinama, a u osnovi se radi o malim letelicama koje pokreću solarna jedra.

Izazovi za projekt su ogromni, a uključuju smanjivanje instrumenata, kamera, senzora i druge opreme koja bi trebalo da stane na čip koji će poleteti prema dubokom svemiru, ali i sam razvoj solarnog jedra koje će biti dovoljno izdržljivo za izlaganje udaru lasera.

Grupa koja vodi ovaj projekat sastala se nedavno s planom da izradi prvi prototip svog sistema, ali su njeni članovi istakli da će im za izradu letelice u realnoj veličini biti potrebno bar dvadesetak godina.

Ali, i sami ti podaci ostavljaju prostor za optimizam da za naših života ili pre kraja veka vidimo prve fotografije s planete u drugom solarnom sistemu.

Da bi stvarno stiglo tamo, čovečanstvo će morati da osmisli nove tehnologije koje se razvijaju i planiraju, ali moguće je i da će otkriće ove planete podstaći i ubrzati razvoj pojedinih rešenja.

Mnogo toga još ne znamo o Proksimi b

Foto: ESO/M. Kornmesser

Naučnici Evropske južne opservatorije objavili su juče da stenovita planeta ima masu 1,3 puta veću od Zemljine, i da joj orbita oko njene zvezde (crveni patuljak) traje 11,2 dana. Od same zvezde je udaljena oko 7 miliona kilometara, što je 5 odsto udaljenosti između Zemlje i Sunca.

Ali, podatak koji je naučnike najviše zaintrigirao je taj da je njena temperatura pogodna za zadržavanje vode na površini.

Iako je planeta bliža zvezdi nego užareni Merkur našem Suncu, ta zvezda je mnogo tamnija, pa je samim tim i zona pogodna za život mnogo bliža zvezdi. Ipak, iako je temperatura pogodna za zadržavanje vode, niz drugih faktora mogao bi ovu planetu da učini još jednom beživotnom stenom u svemiru.

Proksima b mogla bi da ima 'zaključanu' orbitu, odnosno da samo jedna strana bude stalno okrenuta prema suncu i njegovoj toploti, a da druga bude potpuno hladna.

U takvoj situaciji i dalje bi na graničnim područjima između večnog dana i mraka možda moglo da bude vode.

Kako se radi o aktivnoj zvezdi, njeno zračenje moglo bi da ima razoran uticaj na planetu, a još ne znamo da li njegova površina ima zaštitni sloj atmosfere.

Da bi na nekoj planeti (ili mesecu) nastao život, potrebno je da se zadovolji niz uslova. Planeta mora da bude u zoni u kojoj će temperatura biti dovoljna da se voda zadrži u tečnom stanju. Na planeti moraju da budu prisutni i odgovarajući hemijski uslovi koji će podstaći nastanak života, a jedan od najverovatnijih elemenata koji je potreban je ugljenik zbog velikog broja hemijskih veza koje može da formira.

Još jedan ključni faktor moglo bi da bude i prisustvo velike planete poput Jupitera u zvezdanom sistemu. Zbog svoje mase ta planeta privlačila bi asteroide, komete i druga tela, zahvaljujući čemu bi bila pošteđena planeta na kojoj bi mogao da se razvija život.

Za razliku od Venere i Marsa, Zemlja je planeta s aktivnom tektonikom i kora se stalno reciklira i na taj način se reguliše nivo CO2.

Novi teleskopi za najbolji pogled

Foto: Y. Beletsky (LCO)/ESO/ESA/NASA/M. Zamani

Ovo otkriće označiće i početak novog talasa istraživanja Proksime b.

Današnji teleskopi u svemiru usmeriće svoje oči prema ovom sistemu kako bi detaljnije pokušali da izmere planetu, otkriju ima li atmosferu i niz drugih informacija.

Ali, budući teleskopi koje tek čeka lansiranje - poput evropskog ELT teleskopa ili teleskopa Džejms Veb, takođe bi trebalo da stave Proksimu b u žižu potrage za tragovima života u svemiru.