"Kako sam upoznala Staljina"

“Uvek je bio veseljak. Jedne večeri je celo osoblje pozvao da gleda film s njim i svi smo ga umorni čekali u bunkeru nakon smene. U jednom trenutku samo je uleteo unutra, u svojoj pidžami, s čašom viskija u jednoj ruci i cigarom u drugoj vičući: "Vini je ovde. Pusti film!"

Ipak, koliko god je Čerčil bio dominantan u društvu, jedan drugi vođa je na Džoj ostavio mnogo snažniji utisak. U julu 1945. godine ona je bila među šest članova osoblja koje je Čerčil sa sobom poveo na istorijsku konferenciju u Potsdamu.

“Tada sam bila jedva punoljetna. Budući da tokom rata komunikacije između mnogih zemalja baš i nisu funkcionisale, znala sam samo da je Staljin vođa Rusije, kao što je Truman bio vođa SAD-a. Kada bismo pričali o njemu, zvali smo ga po nadimku koji su saveznici imali za njega, Ujak Džo”, kaže Džoj.

“Kada smo sleteli u rusku zonu u Berlinu, sve je bilo razrušeno. Grad je bio potpuno ravan, sve samo smeće i ruševine. Samo za kretanje trebalo nam je pet različitih propusnica”, objašnjava ona. Uskoro nakon toga je započela i konferencija.

“Od trojice vođa (Čerčil, Truman, Staljin), Staljin se najviše isticao. Truman je bio nizak čovek koji nije voleo da bude u središtu pažnje, ali Staljina niste mogli da pomešate s nekim drugim. Uvek je bio u uniformi i imao je ogromne brkove. Kada je išao negde automobilom, u blizini bi uvek bilo veliko naoružanje”, priča Džoj i navodi da je sovjetski vođa voleo da pokazuje ko je glavni na konferenciji.

“ Staljin je insistirao da svaki od trojice vođa ulazi u konferencijsku salu na druga vrata, što je značilo da Čerčil mora sići niz stepenice, izaći iz kuće/palate, okružiti je i onda kroz druga vrata ući unutra. To mu se sigurno nije svidelo, ali Staljin je određivao uslove.

“Iako je tokom konferencije oko vođa bio pravi ešalon ljudi, često bismo i mi bili pozvani na neki od formalnih događaja. Sećam se jednog od tih, gde su trojica vođa stajala u liniji, okruženi mnoštvom ljudi. Truman je, kao i uvek, bio u odelu, dok je Čerčil nosio svoju uniformu, onu laganu koju vojnici nose u pustinji. Ali Staljin je bio zastrašujuća pojava, ističući se u svojoj vojnoj uniformi , dok sam mu se ja približavala kako bih se rukovala s njim”, priča Džoj o velikom trenutku u svom životu.

“Ne mogu da se setim detalja, ali znam da sam dugo ćutala o tome jer sam mislila da baš i nije dobra stvar da kažem da sam se rukovala sa Staljinom. Naprosto, bio je tamo”, zaključila je Džoj koja je komentarisala da su Rusi bili vrlo zahtevni saveznici, uvek tražeći više svega.