Nauka kao životni put mladih beogradskih talenata

Matija, Uroš, Đorđe, Tamara, Jovan i Nikolina naizgled su obični tinejdžeri. Ali njihov životni put je nauka. Iako su srednjoškolci, uveliko pišu naučne radove, što je veliki izazov i za mnogo starije naučne radnike, koji od toga žive. Njihovi radovi bili su bolji od projekata mladih iz 28 zemalja.

“Kroz istraživački rad sa temom 'Istraživanje, analize i implementacija jezika minimalnog vokabulara' napravio sam programski jezik koji je jedinstven u svetu po tome što može da se koristi i na mobilnim uređajima”, rekao je Matija Čupić iz ETŠ Nikola Tesla ,koji je osvojio zlatnu medalju.

“Moj projekat je gejmsjut, odelo koje simulira štetu iz igrice, kontrakcijom mišica korisnika, kad igrate npr. kaunter strajk i karakter u igrici biva pogođen, odnosno vi budete pogođeni vi ćete to osetiti u stvarnom životu”, izjavio je Uroš Filipović, učenik Šeste beogradske gimnazije koji je osvojio srebrnu medalju.

“Zove se stručno 'Uticaj astrocita na diferencijaciju matičnih celija iz apikalne papile do zrelih neurona invitro', u prevodi to znači da sam koristio određene matične ćelije iz tkiva koje se nalazi na vrhu korena zuba i uz pomoć astrocita uspeo da indukujem jednu gomilicu neurona na staklu koji su genetički isti kao što bi bili neuroni jedne obolele osobe od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti”, rekao je Jovan Mitić, učenik Trinaeste beogradske gimnazije i dibitnik zlatne medalje.

Da devojčice ne zanimaju samo modni blogovi i šoping, dokazala je 17-godišnja Nikolina Marković, koja je dobila srebrnu medalju iz oblasti matematike.

“Moj projekat se zove ‘Verižni razlomci i optimizacija Hajgensovog modela planetarijuma’. Ja sam uradila poboljšanje tog modela palnetarijuma koji je u 17. veku napravio Kristijan Hajgens, i uz pomoć verižnih razlomaka i među erižnih razlomaka ,za koje Hajgens tada nije znao, jer su kasnije dobijeni. Ja sam uz pomoć tih novih proračuna koje sam napravila dobila model planetarijuma koji je precizniji od Hajgensovog i više odgovara realnosti”, rekla je Jovana, učenica Lazarevačke gimnazije.

Ovi talenti već dugi niz godina su deo Regionalnog centra za talente. Sa njima radi Nikola Srzentić.

Mladi već od 7.razreda uče da pišu radove iz oblasti za koje se opredele. Centar godišnje iznedri 250-300 istraživačkih radova, od kojih se najbolji takmiče na internacionalnim takmičenjima.

“U septembru radimo proces identifikacije po školama, gde pronalazimo talente na osnovu testova opštih sposobnosti, onda sledi konsultativna nastava, gde se uopšteno uči tehnika pisanja istraživačkih radova korišćenja literature”, rekao je Nikola Srznetić, direktor Regionalnog centra za talente Beograd 2.

Radovi mladih šampiona imaće svoju primenu i u praksi.

Ovi pametni mladi ljudi zahvalni su svojim mentorima, profesorima Beogradskog univerziteta koji su prethodnih šest meseci u svakom trenutku bili dostupni za svoje mlade pulene.