Da li je Veliki petak praznik koji okuplja ili deli ljude?

“Pre svega bih istakao da se ti navodi ne odnose samo na SPC, već i na opštu hrišćansku crkvu. Veliki petak je za SPC izuzetno veliki i značajan događaj i danas kao takav ostaje sigurno. Ono što je bitno napomenuti je da kroz vreme svaki put nudi neku novu interpretaciju, koja govori današnjem vremenu, nama i mladima“, rekao je Rastko Jović doktor bogoslovskih nauka.

Čini se da Hristos u svom stradanju pokazuje i borbu između političkih stavova Crkve i politikanstva?

"Ako uzmemo u obzir Hrista, dolazi do izražaja to da, dok god govori ono što narodu odgovara, narod ga voli, svi ga poštuju. Onog momenta kada počne da govori stvari koje se ne dopadaju narodnim masama, biva mučen i izopšten iz društva. Tako da tu postoji taj model otpora kolektivnoj svesti i psihologiji mase. Mislim da je to neki odgovor Crkve na ovo pitanje – njena politika ne može uvek biti na liniji prilagođavanja, koja će svima biti dobra."

Šta je s politkanstvom u samoj Crkvi? Crkva u obraćanju narodu neretko interpretira razna politčka pitanja. Da li su to prave pouke koje bi crkva trebalo da prenosi? Da li je to prikladno i uopšte dozvoljeno?

"Ponekad je prikladno, jer te stvari ne spadaju neminovno u domen politikanstva. Ako takvi stavovi u okviru crkve i postoje, prihvatljivo je sve dok se politika crkve nalazi iznad određenih političkih partija."

Da li nas crkva danas više deli ili okuplja u jednoj svetovnoj državi?

"Kod nas je problem što svetovnu državu posmatramo kao antiteističku državu, a to ne mora neminovno da bude tako. Ako crkva govori samo u korist jedne partije, onda je reč o politikanstvu. Crkva uvek mora govoriti i delovati za opšte dobro naroda i društva, a ne da se vezuje samo za jednu partiju, ali to je već duga priča".

Šta je vera u 21. veku?

"Ona je oduvek bila isto, ono što jeste. Ona je tu sa ciljem da nadahnjuje ljude, inspiriše ih za izvanredna dela u sadašnjosti. Zato je raspeće tako značajno. Vera u vaskrsenje Hrista je vera o spasenju posle smrti – tračak borbe protiv sopstvenog egoizma.

Ne možemo govoriti kao pravoslavni vernici o Vaskrsu samo na nivou tradicije i običaja, to je ograničavanje vere na nivo moje kuće i mojih vrata. Suština strašne sedmice i Velikog petka je da ne možete doći do vaskrsenja bez ličnog stradanja, a to je izražavanje vere u praktičnom životu. Ako toga nema, nema ni Vaskrsa. Nema ničega bez prevazilaženja tog egoizma. Strašno je bitno da to Crkva stalno naglašava.

Kada vernik prođe pored Partijaršije i vidi sve te luksuzne automobile... Šta mislite, šta vernik tada pomisli?

Od vernika zavisi šta će videti. I kod pripadnika vlade možete videti skupe automobile, ne samo kod crkve. Takvi automobili uglavnom su namenjeni dugim putovanjima i sličnim razlozima, nisu tu za privatne potrebe tih ljudi. Ali,naši vernici se nažalost uvek nekako hvataju za te stvari. S druge strane, sve što se uradi drugo – osnivanje narodnih kuhinja, pomoć u poplavama i druge vrste dobročinstava na nivou eparhija i veroučitelja, o tome se ništa ne govori."

Da li vam se čini da Katolička crkva svojim angažovanjem pravi korak napred, za razliku od SPC? Da li to SPC nedostaje?

Naša crkva to čini, samo što ljudi to ovde ne žele da čuju. Ali kontekst Katoličke crkve i naše crkve je sasvim različit, uključujući socijalno delovanje koje je u vreme socijalizma bilo zabranjeno u istočnoevropskim državama. Potrebno je crkvi dati mogućnost i vreme za delovanje. Naša crkva ima snage, volje i želje da to uradi.