Presađivanje ljudske glave: Između "Frankenštajna" i pionira

Spiridonov (31) je programer koji se dobrovoljno prijavio za ovaj poduhvat. On pati od Verdnig-Hofmanove bolesti koja napada mišiće i zbog toga je već godinama nepokretan.

Međutim, mnogi odbacuju Kanaverove planove kao obične maštarije. Njegov glavni “neprijatelj” je Artur Kaplan, osnivač Odeljenja za bioetiku na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Njujorku.

“Mislim da je šarlatan, budala i samopromoter”, kaže Kaplan, koji Kanavera takođe naziva “ludakom koji se oslanja na lažnu nadu”.

Inače, italijanski hirurg ima moć da svrsta ljude u dve kategorije: one koji ga smatraju dr Frankenštajnom i one koji se dive njegovoj spremnosti da kroči u nepoznato.

Daleke 1970. američki neurolog dr Robert Vajt sproveo je prvu uspešnu transplantaciju glave na telo donora i to rezus makakija.

Moderne tehnologije spajanja kičmene moždine tada još nisu bile razvijene i majmun je poživeo samo nekoliko dana.

Međutim, 1999. Vajt je predvideo da će ono što je oduvek bila maštarija zaljubljenika u naučnu fantastiku postati realnost u 21. veku.

Kanavero ima ozbiljne planove. Zahvat kakav je on osmislio trebalo bi da traje 36 sati, košta 20 miliona dolara i uključi barem 150 ljudi.

U specijalno opremljenoj sali, dva tima hirurga radiće simultano: jedni će biti fokusirani na Spiridonova, a drugi na telo donora, pacijenta koji je odavno proglašen moždano mrtvim, a Rusu odgovara po visini, građi i imunotipu.

Lekari će potpuno ispumpati krv iz glave Spiridonova i isprati je standardnim hirurškim rastvorom, a zatim je ohladiti do temperature od 12 do 15 stepeni Celzijusa. Vaskularni hirurg zatim će uz pomoć specijalnog materijala podvezati karotidu i jugularne vene kako bi zaustavio krvotok, a onda će timovi napraviti duboke rezove oko vrata svakog pacijenta i napraviti šemu raznobojnim markerima, kako bi obeležili sve mišiće u Spiridonovljevoj i glavi donora.

Sledeći korak je najvažniji: pod hirurškim mikroskopom lekari će preseći kičmene moždine oba čoveka i to nanosečivom čija se debljina meri u angstremima.

Odmah potom, Spiridonovljeva glava biće pričvršćena na telo donora i povezana na krvotok u roku od sat vremena. Hirurzi će brzo spojiti arterije i vene iz pacijentove glave sa onima iz tela donora i njom će procirkulisati nova krv.

Ako sve bude išlo po planu, Kanavero će spojiti presečene delove kičmene moždine posebnim tipom lepka, neorganskog polimera, koji ovaj hirurg smatra ključnim eliksirom ove procedure.

Zatim treba spojiti kičmu i tanku membranu koja okružuje mozak i kičmenu moždinu. Slede povezivanje dušnika, jednjaka, nerava i presečenih mišića, a plastični hirurzi zašiće i kožu duž reza na vratu.

Lekari će lekovima suzbijati imuni sistem pacijenta, a nakon transplantacije, redovno će kontrolisati Spiridonovljevu krv, u potrazi za antidonorskim antitelima.

Kako bi se njegov mozak oporavio, četiri nedelje biće u indukovanoj komi. Tokom tog perioda, lekari će stimulisati kičmenu moždinu da podstaknu komunikaciju između nerava i poboljšaju Spiridonovljevu motoriku i senzorne funkcije.

Kad se probudi, odmah će početi s rehabilitacijom, a Kanavero predviđa da će moći da prohoda tri do šest meseci posle operacije.

Uprkos tome što je tako detaljno prezentovao svoj plan na konferenciji u Merilendu, hirurg se suočio s osudom i sumnjom. Spiridonov ih nema i kaže da je lako govoriti o etici kada nismo u njegovoj koži.

Rus je na istoj konferenciji rekao da bi radije rizikovao da umre u ovoj eksperimentalnoj operaciji i dobije bolji kvalitet života, nego da nastavi da se pati kao dosad.

Dr Majkl Sar, profesor hirurgije u penziji i jedan od urednika časopisa “Surgery”, nedavno je pristao da objavi jedan Kanaverov tekst u listu.

“Pomalo fantazira, ali je ozbiljan čovek”, kaže Sar. “Ovo nije prevara, ni naučna fantastika. Ovo je nauka. Eksperimentalni radovi podržavaju koncept spajanja membrane nerava.”

Istini za volju, i Kanaverov saradnik Sjaoping Ren s Medicinskog univerziteta u Harbinu u Kini nedavno je uspeo da presadi glavu majmunu.

Ipak, ima i onih koji smatraju da je operacija osuđena na propast.

“Konceptualno, mnogo toga bi moglo da funkcioniše, ali najverovatniji ishod biće nivo funkcionisanja koji ima Kristofer Riv”, kaže dr Džon Adler, neurohirurg u penziji i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta Stenford, misleći na glumca koji je zbog povrede tokom jahanja ostao paralizovan od vrata naniže.

Drugim rečima, Spiridonov bi mogao završiti s telom koje ne funkcioniše mnogo bolje od onog koje je odlučio da napusti.

Adler kaže da je svaki činilac Kanaverove metode moguć u strogo tehničkom smislu, ali da u kombinaciji nose previše rizika od neuspeha – paralize ili smrti za Spiridonova.