Šta biste uradili da na odeći zateknete ovolikog stršljena?

Ovi insekti, čija dužina obično iznosi 4,5 centimetara, a njihova žaoka sa lakoćom može da probije kožu, predstavljau podvrstu azijskog velikog stršljena, jednu od najopasnijih buba na svetu.

Korisnica Tvitera @sun_s_k, koja je autor fotografije, najverovatnije je naišla na maticu džinovskog stršljena, koji je najaktivniji od avgusta do oktobra.

Japanka se insekta otarasila upotrebom šestara, i incident je protekao bez povrede. Ipak, ova vrsta ponekad može da bude vrlo agresivna. Njen ubod je vrlo bolan, a može da izazove oštećenje tkiva i bubrega. Japanski ontomolog Masato Ono jednom je njen ubod opisao kao ‘probijanje usijanog eksera kroz nogu’.

さっき上げたオオスズメバチの画像、作り物だなんだって声が多いので、その時撮った写真数枚上げとこ。 pic.twitter.com/IGeC2YU8NC

— SUN介㌠ (@sun_s_k) April 16, 2016

U najgorim slučajevima, kada žrtva bude ubodena više od 60 puta, može da nastupi smrt usled srčanog udara, anafilaktičkog šoka ili multiorganske disfunkcije.

Samo u Japanu se svake godine dogodi nekoliko desetina nesreća vezanih za ujede džinovskog stršljena. Najgori primer u Aziji je incident iz 2013. godine, kada je veliki roj ovih insekata u kineskoj provinciji Šansi ubio 41 i ranio više od 1.600 osoba.

“Džinovski stršljenovi nam možda deluju brutalno, ali oni samo čine sve što je u njihovoj moći da prežive. Njihove ženke su odlične majke i žestoki zaštitnici”, kaže Ono.

日中ツイートしたオオスズメバチの件について、多くのリプライありがとうございました。その後、コンパスでの死闘の末マナービーンズにて退治しましたのでご安心ください！ pic.twitter.com/8f7oI3WCrN

— SUN介㌠ (@sun_s_k) April 16, 2016

Azijski džinovski stršljenovi takođe predstavljaju veliku pretnju ostalim insektima jer sa lakoćom mogu da satru kolonije medonosnih pčela.

“Jedan stršljen može da ubije 40 pčela u minutu, i to ne žaokom, već tako što im odgrizu glave. Manje od 50 jedinki može da zbriše celu koloniju od 30.000 pčela u roku od par sati”, navodi entomolog Kris Terel-Nild sa Univerziteta Notingem Trent.

Ipak, uprkos statusu predatora, populacija džinovskih stršljenova smanjuje se u pojedinim krajevima planete, pretežno zbog seče šuma koja predstavlja njihovo prirodno stanište, piše Independent.