Morgan Frimen: Ne znam kako se glumi Bog

Piše: Milan Adžić

Izvor: Novosti.rs

Na tom tragu, ovog proleća, misteriju zvanu Bog, u dokumentarnoj seriji od šest epizoda "Priča o Bogu", čija nas premijera očekuje 3. aprila na kanalu Nacionalne geografije, pokušaće da odgonetne slavni oskarovac Morgan Frimen (78), koji je uz Lori Mekriri i Džejmsa Jangera producirao emisiju.

U ekskluzivnom razgovoru za "TV novosti", legenda holivudskog filma otkriva kako je izgledalo njegovo profesionalno, ali i lično putovanje u svet božanskog, čije su tajne svima nadohvat ruke, a ipak, nedodirljive.

- Tokom 40 nedelja, koliko je trajalo snimanje serijala na više od 20 lokacija širom sveta, na skoro svakom kontinentu naše planete, i pred nekim od najznačajnijih istorijskih i verskih lokaliteta čovečanstva, shvatio sam da je moje najvažnije saznanje to da istinski verujem u Boga, ali i da tako malo znam o njemu - započinje priču o ponovnom susretu s Tvorcem slavni glumac, koji je u nekoliko navrata već imao priliku da na velikom platnu dočara njegov lik i delo.

Na koji način se glumac priprema za ulogu Boga?

- Moja rola u "Priči o Bogu" znatno se razlikuje od one koju sam ostvario u filmu "Svemoćni Brus" sa Džimom Kerijem u glavnoj ulozi. Istina je da ne znam kako se glumi Bog. Za mene je to bilo jednostavno učenje rečenica iz scenarija. Taj lik spremio sam kao i bilo koji drugi, bez nekog većeg udubljivanja. "Priča o Bogu" pak istraživački je rad čiji sam i producent. Samim tim, povezanost s temom daleko je veća. Ideja za stvaranje ovakvog dokumentarca postoji već šest godina. Bilo je samo pitanje vremena kad ćemo se uhvatiti ukoštac s tim izazovom i pretočiti ga u nešto opipljivo.

U čemu ste pronašli inspiraciju za vaš projekat. I gde najčešće potražite Boga kao vernik - u prirodi, ljudima, crkvi, sebi?

- Na ideju da krenemo u potragu za Bogom došli smo kad smo Lori i ja 2009. posetili Aja Sofiju u Istanbulu, koja je trenutno muzej, ali je pre toga prvo bila hrišćanska crkva, a od 1935. godine džamija. Posmatrajući freske i oslikane zidove, Lori je upitala vodiča da li su one prefarbane tokom islamskog perioda, pa su sad ponovo otkrivene, a on nam je odgovorio da su oduvek bile tu, i da su muslimani poštovali svece na njima. Iznenađeni našim neznanjem o tome koliko je sličnosti među tri najuticajnije svetske religije, rešili smo da se kad-tad otisnemo u potragu za Bogom. A kad je reč o drugom delu vašeg pitanja, traganju za njim na ličnom nivou - odgovor se uvek krije u nama. I baš tamo Boga i najbolje možemo razumeti.

Bog je priča koja seže u ljudsku prošlost 5.000 godina. Šta je to što ćete nam vi otkrili o njemu?

- Ovo putovanje kroz vreme i prostor bila je i moja lična potraga. Slušao sam mujezinov poziv vernicima u džamiji u Kairu. Učio sam budističku meditaciju od verskih vođa najstarijih reinkarnisanih Lama. Razgovarao o Galileu s najvišim predstavnicima papine Vatikanske akademije nauka i iskusio predanja o zagrobnom životu tumačeći drevne hijeroglife na platou Gize u Egiptu. Negde sam pronašao odgovore, a negde samo nova pitanja. Ono što mi je ostalo kao utisak kad smo završili seriju jeste da smo sakupljali deliće istine mnogo veće od nas. Bog je ono što jeste. Ne može se objasniti, identifikovati, ni razumeti. Može se samo verovati ili ne. Ne postoji odgovor na pitanje ko je Bog.

Na koji način ste u seriji pokušali da odgonetnete tu večnu tajnu?

- Svaka epizoda nosi naziv po jednom od najčešćih pitanja koja postavljamo sebi u vezi s religijom. U "Stvaranju" se pitamo koje su to sličnosti među različitim veroispovestima kad govore o nastanku sveta, a zatim ih poredimo s naučnim teorijama na istu temu. "Ko je Bog" ime je drugog nastavka i tu pokušavamo da otkrijemo kako se ideja "Boga" razvila kroz istoriju, i da li postoje dokazi postojanja božanskog. Istražujući "Zlo" tragamo za njegovim korenima. Da li je đavo stvaran? Došli smo do zaključka da je rođenje religije blisko povezano s potrebom da se kontroliše zlo. Zatim, imamo "Čuda". Za mnoge vernike baš ona su dokaz njihove vere. Da li su, ipak, to samo slučajnosti kojima naš um pripisuje svojstva božanskog? Nešto što nam daje nadu u beznađu. Prateći religiozne spise dolazimo do "Smaka sveta". Iako je možda krajnja božja odmazda plod nečije bujne mašte, ne možete se, a ne zapitati kako je moguće da mit o apokalipsi u nepromenjenom ruhu postoji duže od dva milenijuma. I na kraju, tu je "Uskrsnuće". Ovaj segment serije posebno je zanimljiv jer sukobljava verska ubeđenja s naukom koja doživljava ubrzan razvoj. Da li će na kraju "Uskrsnuće" uopšte biti moguće? Postavljajući ova pitanja nastojimo da gledaoca podstaknemo na razmišljanje, ali naš cilj nije bio da ponudimo odgovore na pitanje ko je Bog, već kako ga ljudi različitih verovanja doživljavaju skoro na identičan način.

Šta je na vas ostavilo najjači utisak tokom snimanja "Priče o Bogu"?

- Najupečatljiviji, svakako, bio je razgovor s ljudima koji o religiji znaju više od mene. Mnoga opšta mesta, poput reinkarnacije i uskrsnuća, za mene su do tad bile velike nepoznanice o kojima sam, kako sam kasnije uvideo, imao sasvim površna, a često i pogrešna znanja. Posetili smo Zid plača u Jerusalimu, Bodi drvo na obali reke Nerandžre, gde je Sidarta Gautama dostigao probuđenje i postao Buda, majanske hramove u Gvatemali, piramide u Egiptu, neolitsko istorijsko nalazište u Turskoj staro 9.000 godina i mnoge druge lokacije. Na svakoj od njih s Bogom nas je upoznavao drugi čovek, a ono što je za mene bilo inspirativno jeste da nijedan od njih nije pokušao da nas ubedi da je njegovo viđenje Tvorca ono koje valja, već su se svi do jednog trudili da ga razumemo i doživimo na pravi način. Na kraju smo shvatili koliko je ova avantura za svakoga od nas bila ličan doživljaj. Ne postoji dobar ili loš odgovor kad je o Bogu reč. Zbog toga se nadamo da će naša "Priča o Bogu" utrti put razumevanju i vrednovanju onog što je različito među našim verskim opredeljenjima.

Ostatak intervjua možete pročitati na Novosti.rs.