"Levičari vole revoluciju, ali samo kada je daleko od njih"

Slovenački filozofski superstar već godinama upozorava na goruće probleme današnjice - rastući fundamentalizam, krizu liberalne demokratije, nestanak radikalne levice i jačanje ekstremne desnice, vladavinu tehnokrata i moguću propast Evrope.

“Od Balkana do Skandinavije, od SAD do Izraela, od centralne Afrike do Indije, novo mračno doba je na pomolu, dok etničke i verske strasti eksplodiraju, a vrednosti stečene u periodu prosvetiteljstva polako nestaju. Ove strasti su vrebale u pozadini sve vreme, ali ono što je novo je otvorena besramnost kojom se razmeću”, pisao je Žižek početkom 2014. komentirišući rezultate homofobnog referenduma održanog u Hrvatskoj nekoliko meseci ranije.

Iako mu mnogi zameraju što uvek drvi jedno te isto, analizom njegovih predavanja i tekstova objavljenih od početka globalne krize, može se uočiti da je proročanski predvideo većinu trendova i problema s kojima se trenutno suočavamo.

“Postoji tendencija da se političari u vladi zamjenjuju neutralnim depolitiziranim tehnokratima. Tvrdim da ovo više nije šala. Demokratija je postepeno već ukinuta”, strahuje Žižek.

Jedini način da se uvede strast u ovu depolitiziranu zonu, da se ljudi aktivno mobilišu, jeste kroz strah: strah od doseljenika, strah od bezbožne seksualne izopačenosti (...)” ili, u našem konkretnom slučaju, strah od krvoločnih (jugo)komunista i imaginarnih izdajnika, ko god oni bili.

“Danas u Evropi “piše Žižek “slepi vode slepe.”

Za takvo stanje stvari, Žižek okrivljuje eksperte koji vode EU koji “sve manje i manje znaju da vladaju”. Najuočljivije je to bilo u postupku “saniranja” krize u Grčkoj.

Istovremeno, Grčka je morala da vraća dugove i trpi nametnute oštre mere štednje. Da to baš nije bio najbolji plan, govori izveštaj MMF-a iz 2013. koji donosi podatak da su štete po grčku ekonomiju izazvane merama štednje tri puta veće no što se mislilo.

Uz ekonomsku krizu, Evropu je pogodila i imigrantska kriza, a sve su dodatno pogoršali teroristički napadi na Pariz. Izvršitelje napada Žižek smatra “islamo-fašističkom dopunom evropskom antiimigracijskom rasizmu. To su dve strane istog novčića”.

S druge strane, veoma je kritičan prema lažnom iskazivanju solidarnosti kojem su skloni evropski liberali, zbog čega je pretrpeo brojne kritike.

“Iskazivanje naklonosti prema izbeglicama postalo je jako ‘fancy’ pa su se Slovenci hvalili koliko će izbeglica udomiti kod sebe, sve dok izbeglice nisu postale realnost. Sada takvi pomodni humanitarci uglavnom ćute”, kaže Žižek.

Kontroverzni filozof smatra da izbegličku krizu treba zaustaviti na izvoru, no brine ga da bi se konflikt mogao preseliti i na tlo Evrope.

Žižek za današnje intelektualce leve orijentacije smatra da ‘vole revoluciju, ali samo kada je daleko, u Grčkoj ili još bolje u Latinskoj Americi, da im preterano ne remeti život’.

Spas levice vidi u dolasku levog Mesije koji bi ‘izvukao pojedince iz močvare njihove inercije i motivisao ih u smeru emancipacijske bitke za slobodu’.

Taj Mesija trebalo bi da bude neka vrsta radikalno levog antipoda Margaret Tačer.

Po njemu, samo radikalna levica može spasiti liberalno nasleđe. Ako se u tome ne uspe, čeka nas tužna realnost, vladavine gore spomenutih tehnokrata “pod maskom populističkih pseudostrasti.

Žižekov ‘radikalni pesimizam’ u većini slučajeva pokazao se opravdanim, a njegova nedavna izjava ne uliva mnogo spokoja:

“Potencijalno se približavamo ratu unutar granica Evrope” Zbog toga se valja probuditi iz stanja koje je, parafrazirajući Ničea, Žižek nazvao stanjem Poslednjeg čoveka, “učmalog bića bez velikih strasti i posvećenosti, nesposobnog da sanja i umornog od života, koji ne rizikuje već traži udobnost."

“Valja se probuditi iz lažnog osjećaja sigurnosti i omirisati skori dolazak apokalipse”, Zaključuje Žižek na nedavnoj tribini u zagrebačkom HNK.

foto: flickr.com/andy miah