Pet manje poznatih činjenica o najvećem komunisti u istoriji

Vladimir Iljič Lenjin, otac Oktobarske revolucije i prvi vođa Sovjetskog Saveza i dalje izaziva mnogo nesuglasica među istoričarima, naročito kad se pokrene tema boljševizma i njegove ideologije.

Mnogi ističu da je njegova diktatura uzela milione nedužnih života. Drugi imaju pozitivniji pristup i ističu dobre strane Lenjinovog rada - stvaranje jake, industrijski i tehnološki razvijene države.

Prema nedavnim anketama oko 30 odsto ljudi smatra da je Oktobarska revolucija dovela do ekonomskog i socijalnog napretka, 12 odsto “ne zna šta bi reklo”, a 31 odsto revoluciju smatra isključivo negativnim događajem. Oko 25 odsto ispitanika izjasnilo se “neutralno”.

Uprkos tome koliko znate o Lenjinovoj ulozi u istoriji, postoje neki detalji iz njegovog života koje verojatno ne znate.

1. Brat mu je obešen zbog planiranog atentata na cara

Lenjinov stariji brat Aleksandar, uhapšen je 1887. godine jer je učestovao u planu da se bombom ubije car Aleksandar III. Dok se većina zaverenika “izvukla” preklinjući za milost i kajući se zbog svojih planova, Aleksandar je obešen jer je to proglasio neiskrenim činom.

2. Izbačen je s fakulteta

Samo nekoliko meseci nakon što mu je brat pogubljen, sedamnaestogodišnji Lenjin upisao se na fakultet u Kazanju, s kog je nekoliko meseci kasnije izbačen zbog učestvovanja u protestima. Studije je ipak završio u Sankt Peterburgu 1891. godine, kao izvanredan student.

3. Tri godine je proveo u izgnanstvu u Sibiru

Prvi marksistički esej Lenjin je objavio 1894, a već sledeće godine krenuo je na putovanje kroz Francusku, Nemačku i Švajcarsku kako bi upoznao istomišljenike. Kada se vratio u Rusiju, uhapšen je pre nego što je objavio prvo izdanje marksističkog časopisa na kom je radio. Proveo je godinu dana u zatvoru, a onda poslat u Sibir gde je upoznao buduću suprugu. Kaznu je odslužio 1900, a sledećih 17 godina je proveo je u inostranstvu.

4. Lenjin nije bilo njegovo pravo ime

Vladimir Iljič Uljanov je isprobavao nekoliko pseudonima pre nego što je odabrao Lenjin. To je bila uobičajena praksa među ruskim revolucionarima. Staljin je, na primer, rođen kao Josif Visarionovič, a Lav Trocki kao Lav Davidovič Bronštejn.

5. Nije bio naklonjen Staljinu

Foto: Wikimedia Commons

Staljin je bio u Lenjinovom užem krugu pre nego što je postao generalni sekretar Komunističke partije 1922. godine. Ipak, Lenjin se vrlo brzo pokajao što je postavio mladog Gruzijca na tu poziciju. U pismu koje je napisao ruskom Kongresu, opisao je Staljina kao "sirovog" i predlagao da se zameni nekim ko je "strpljiviji, odaniji, obazriviji prema drugovima i manje hirovit". Međutim, veliki revolucionar je ubrzo doživeo treći moždani udar i izgubio političku moć, što je ambiciozni Staljin odmah iskoristio.