Zašto beli tigrovi ne bi trebalo da postoje?

Keni nije običan tigar. Njegov izgled rezultat je generacija ukrštanja u pokušajima da se napravi beli tigar.

Kratke njuške, širokog lica i problema s vilicom, većina ljudi ne bi ga ni prepoznala kao tigra. Njegov “kolega” Vili, narandžasti tigar koji je spasen u isto vreme, potpuno je razrook.

“Postoji toliko zabluda o belim tigrovima”, kaže Suzan Bas, predstavnica Prihvatilišta za divlje mačke u Floridi. “Beli tigrovi nisu vrsta. Oni nisu ugroženi. Njih nema u divljini”.

Prema njenoj izjavi, belih tigrova nije bilo u divljini još od pedesetih godina, kada je jedno svetlo mladunče rođeno u porodici sasvim običnih tigrova. Osoba koja ga je pronašla, bila je toliko zadivljena njegovom bojom, da ga je ukrala od majke i odvela u zatočeništvo. Svi beli tigrovi danas predstavljaju potomke bezbrojnih generacija i ukrštanja kojim se radilo na tome da se dobije dvostruki recesivni gen koji tigrovom krznu može dati belu boju.

Zato uzgajivači iznova i iznova razmnožavaju tigrove, kako bi došli do belog potomka, a rezultat su životinje poput Kenija, čiji su roditelji verovatno bili brat i sestra.

Bas kaže da gotovo svi beli tigrovi imaju strabizam, čak i kad to nije primetno na prvi pogled i da pate od niza zdravstvenih problema. Osim toga, žive vrlo kratko.

Keni je uginuo 2008. u 10. godini života, nakon jednogodišnje borbe sa melanomom.